Od demokratskih promena u Srbiji prošlo je 19 godina. Demokratija se izučava godinu dana manje i na časovima građanskog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama.
Uveden 2001. kao izborni predmet, i dalje je u tom statusu. Pohađaju ga osnovci i srednjoškolci, birajući između građanskog vaspitanja i veronauke - i to svake školske godine.
Veljko Ristivojević je u osnovnoj školi išao na veronauku. Kada je birao predmete u gimnaziji, više ga je zainteresovalo građansko.
"Na veronauci mi je bilo dosadno. Teme na građanskom su mnogo zanimljivije i svakodnevnije", priča Veljko, učenik prvog razreda Palanačke gimnazije.
Časove građanskog ima jednom nedeljno i drži ih školska psihološkinja i pedagoškinja.
"Profesorka za svaki čas pripremi temu o kojoj ćemo da govorimo. Pričamo o svakodnevnim problemima, nasilju. I mi često kažemo šta nas zanima, pa o tome razgovaramo. Zanimljivo je. Aktivni smo, pričamo, a profesorka hoće da svako od učenika nešto kaže, da se uključimo."
Većina Veljkovih drugova i drugarica iz odeljenja ide na građansko. Kaže da ima i tema koje su "smor", ali je na časovima inače zanimljivo.
"Na prošlom času smo gledali film o vršnjačkom nasilju i onda smo pričali kako bismo mi reagovali i šta treba da uradimo", kaže Veljko.
Nemaju ni knjige, ni sveske, i časovi se svode na razgovore.
Za nastavu građanskog ne postoje udžbenici, a nastavnici osmišljavaju časove na osnovu zadatog programa.
Veljkovo odeljenje do teme demokratije i politike i dalje nije došlo.
"O tome ćemo pričati tek u trećoj-četvrtoj godini", kaže.
Ni za građansko, kao ni za veronauku, đaci ne dobijaju brojčane ocene, već ih nastavnici ocenjuju opisno.
Čini se da, iako punoletno, građansko vaspitanje u Srbiji i dalje nije zrelo - tako bar pokazuju rezultati istraživanja koje su sprovele Građanske inicijative i Civil Rajt Defenders. U istraživanju koje je sprovedeno među srednjoškolcima, ocenjivano je koliko stvarno znaju o temama o kojima pričaju na građanskom.
Manje od polovine učenika dalo je tačne odgovore na više od polovine postavljenih pitanja, što bi jezikom nastavnika značilo da su pali na ispitu.
Šta je etnocentrizam, rasizam, totalitarizam, pluralizam ili ksenofobija, samo su neki od pojmova na koje je tačno odgovorilo manje od polovine učenika.
Profesorka Tamara Džamonja Ignjatović sa Fakulteta političkih nauka, jedna od autorki studije, kaže da takvi razultati nisu zadovoljavajući i da bi na osnovu toga da je za prolazak na ispitu potrebna polovina tačnih odgovora - učenici morali ponovo da polažu.
Većina đaka ne zna ni koja je delatnost OEBS-a, Svetske trgovinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda.
Za nastavnicu Milku Mihailović praćenje poznavanja činjenica nije najbolji način da se ocene efekti građanskog vaspitanja. Ona ovaj predmet predaje u jednoj školi i kaže da je građansko vaspitanje "zrno u procesu obrazovanja za demokratiju i građansko društvo".
"Jedan predmet sa jednim časom nedeljno, koji deca mogu da pohađaju samo jednu godinu nije dovoljan. Komplikovano je pratiti efekte, a da se ne uzme sve u obzir - ne samo ono što uče u školi, već i ono što slušaju kod kuće, čitaju i gledaju u medijima", kaže Mihailović.
Udžbenik iz građanskog vaspitanja ne postoji, a profesorka Mihailović kaže da nije ni potreban.
"Udžbenik može da pomogne, ali meni nije neophodan", navodi ona.
Časove građanskog drže nastavnici drugih predmeta - sociologije, ustava i prava, psihologije, filozofije, pa čak i geografije, istorije, fizičkog vaspitanja, ukoliko su prošli odgovarajuće obuke.
"Niko od nas koji predajemo građansko nije posebno edukovan samo za taj predmet. Fakultet za to ne postoji. Svi nastavnici treba da razvijaju veštine, da promovišu građansko, da se o njemu ne govori samo na jednom predmetu", kaže Mihailović.
Osnov za uvođenje i dalji razvoj građanskog vaspitanja predstavljala je i preporuka Saveta Evrope o obrazovanju za aktivno učešće u demokratskom društvu, usvojena 2002. Ova preporuka je doneta zbog porasta nepoverenja u demokratske institucije u Evropi, uspona rasizma, netrpeljivosti prema manjinama, agresivnog nacionalizma.
Rezultati ovogodišnjeg istraživanja sprovedenog u januaru upoređivani su sa odgovorima koje su 2009. godine davali tadašnji srednjoškolci. Većinu pojmova srednjoškolci sada bolje poznaju u odnosu na njihove vršnjake pre deset godina.
Zanimljivo je da značajno manji procenat učenika sada zna da sloboda okupljanja spada u građanska prava, kao i šta su nevladine organizacije.
Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa kaže da je za to odgovoran i narativ van obrazovnog sistema.
"Snažna je reafirmacija narativa iz devedesetih godina prošlog veka koja nevladine organizacije i civilno društvo stavlja u negativan kontekst. Predstavnici vlasti konstantno šalju zbunjujuće poruke. S jedne strane pričaju da su nevladine organizacije potrebne, naročito u razgovorima sa predstavnicima stranih organizacija, a onda nakon dva sata neko od njihovih saradnika izađe sa potpuno suprotnim stavovima", kaže Selaković, dodajući da su to teme koje prevazilaze građansko vaspitanje.
Profesorka Džamonja Ignjatović nedostatak znanja mladih o slobodi okupljanja povezuje sa negativnim izveštavanjem o protestima poslednjih nekoliko godina.
No, tri pitanja na koji najveći broj učenika zna tačan odgovor su - šta je sloboda ispovesti, šta znači načelo podele vlasti i koja je osnovna funkcija pravosuđa.
Oko polovine učenika, na primer, zna da vladavina prava znači da su svi pred zakonom jednaki, da demokratska vlast može ograničiti slobodu medija ukoliko šire informacije koje mogu ugroziti sigurnost građana, kao i da je osnovna funkcija vlade sprovođenje zakona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 17
Ceca
jatzans
I ne nazivajte versku nastavu veronaukom. Nije to nikakva nauka.
jatzans
Kanda kod Vas uškoli nije bilo dovoljno časova srpskog. Nemate Vi problem samo sa građanskim vaspitanjem, već i sa pismenošću (ne otvorena, ne iskorištena, npr...).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar