Papa Franja u Severnoj Makedoniji: Sličnosti važnije od razlika

U prvoj poseti jednog poglavara rimokatoličke crkve Severnoj Makedoniji, papa Franja doneo je poruku da je ta zemlja most između Istoka i Zapada

Tokom jednodnevne posete Skoplju, papa se sastao sa državnim zvaničnicima, verskim poglavarima i vernicima.

Centralnu misu održao je na Trgu Makedonija pred nekoliko hiljada ljudi, a važan deo njegove posete posvećen je i Majci Terezi, katoličkoj svetici koja je rođena u Skoplju.

Papa je poručio da je Severna Makedonija mesto na kome se susreće veliki broj kultura, i gde su zastupljene različite religije.

Odlazeći predsednik Severne Makedonije Đorđe Ivanov ukazao je na duboku podeljenost u makedonskom društvu.

Papa je u nekoj od bivših jugoslovenskih republika prethodno boravio 2015. godine, kada je posetio Bosnu i Hercegovinu.

Podeljenost ili zajedništvo

Papu Franju su na skopskom aerodromu, uz pogaču i so, dočekali članovi državnog vrha Severne Makedonije.

Premijeru Zoranu Zaevu papa nije dozvolio da mu poljubi ruku.

Zaev je još sa aerodroma na svom Fejsbuk profilu napisao da je zahvalan Svetom ocu na podršci za sve građane.

„Njegova svetost došla je u posetu sa porukom koja će potvrditi vrednosti makedonske zajednice, lepotu različitih kulturnih i etničkih zajednica i religija koji žive u jednakosti."

Jedan od papinih sagovornika u predsedničkoj rezidenciji na planini Vodno, u kojoj provodi poslednje radne dane, bio je odlazeći predsednik Đorđe Ivanov.

„Istina je da vi dolazite u trenutku kada je makedonsko društvo veoma podeljeno, a makedonska država je teško ranjena zbog izneverenih očekivanja i neispunjenih obećanja međunarodne zajednice."

Papa Franja rekao je da se nada da će se korist od procesa integracije sa evropskim narodima imati ceo Zapadni Balkan.

„Mešavina kultura i etničkih i verskih identiteta, dovela je do mirnog i trajnog suživota gde su ti individualni identiteti došli do izražaja i razvijali se bez uzajamnog odbijanja, dominacije ili diskriminacije."

Predsednik Ivanov je poglavaru rimokatoličke crkve pred kamerama poklonio izrezbareni album sa autorskim fotografijama hrišćanskog kulturno-istorijskog nasleđa.

Boravak pape u vili Vodno premijer Zoran Zaev iskoristio je i za fotografiju njegove porodice i pape Franje.

https://twitter.com/Zoran_Zaev/status/1125682934885826560

Ohrabrenje za evropsku budućnost

Cane Mojanoski, profesor Univerziteta u Skoplju kaže za BBC na srpskom da je značaj ove posete višestruki, i da osim verskog i državnog značaja, utiče i na opšte stanje u zemlji.

„U poslednjih dvadeset ili trideset godina, u društvu je očigledna razjedinjenost u kojoj se sve više vide razlike između političkih i etničkih grupa nego zajednički ciljevi i vrednosti."

Mojanoski ističe i da poseta dolazi u pravom političkom trenutku, jer u makedonskom društvu postoji određeni nivo razočarenja i osećaja da je zemlja naterana da promeni ime.

„To je ohrabrenje za sve one snage i delove makedonskog društva koji smatraju da kompromisi koji su učinjeni u poslednjih godinu i po otvaraju bolju perspektivu zemlje.

Zato dolazak rimokatoličkog poglavara posmatram kao jedan od podstreka koji će uticati na rast podrške evroatlantskim integracijama zemlje i ohrabrivanje političkih subjekata koji rade na tome."

Zašto Severna Makedonija?

Tačan broj rimokatoličkih vernika u Makedoniji je teško utvrditi.

Profesor Mojanoski tvrdi da ih nema više od 20 hiljada, pa se nameće pitanje zašto je papa odabrao da poseti baš ovu zemlju.

Otac Goce Kostov iz Katoličke crkve Makedonije za BBC na srpskom kaže da poglavar rimokatoličke crkve uvek obilazi male zajednice, tamo gde treba ojačati veru ljudi.

„To nije ništa novo ako uzmemo u obzir da je papa čak bio i u muslimanskim zemljama, gde takođe ima malo katolika.

Papa nudi i dijalog, saradnju, kulturu susreta i dijaloga i to upravo čini Sveti otac u ovom regionu."

Cane Mojanoski podseća je cilj pape da ohrabri male grupe vernika.

„Njih će poglavar motivisati da se značajnije uključe u makedonsko društvo, a ostalim religijskim zajednicama posetom poručuje da treba da afirmišu zajedničke vrednosti koje su specifične za različite grupe u Severnoj Makedoniji."

Mojanoski smatra da papina poseta ima i poruku za region.

„Dolazak pape i posebno njegova misija da se traže zajedničke osnove između različitih kultura, različitih političkih sistema otvoriće više mogućnosti da i mi na Balkanu razgovoramo o tome kako smo slični, a ne koliko smo različiti i da se što manje bavimo istorijom i razlikama koje je ta istorija nametnula."

Ko je papa Franja

• Papa Franja rođen je 17. decembra 1936. u Buenos Ajresu, u Argentini;
• Njegovo svetovno ime je Horhe Mario Bergoljo;
• Papa je izabran na konklavi 19. marta 2013. godine, a tada je po prvi put za papu izabran nadbiskup iz Latinske Amerike;
• Govori španski, italijanski, a služi se i nemačkim jezikom;
• Poznat je i kao dobar kuvar, ljubitelj opere, grčkih klasika, Šekspira i Dostojevskog;
• Poseta Severnoj Makedoniji je 29. papina poseta, a pre Skoplja posetio je Sofiju;
• Za jun ove godine planirana je poseta Rumuniji.

„Zamenite ravnodušnost i klevetu osećanjima i nadom"

Pre centralne mise na Trgu Makedonija u Skoplju, papa Franja je posetio Spomen kuću Majke Tereze, gde je ispred spomenika katoličke svetice, položio cveće.

Papa je sa mise uputio poruke posvećene miru, suživotu, i sve većoj ljubavi sa Bogom i među ljudima.

„Zamenite ravnodušnost i klevetu osećanjima i nadom, prevaziđite stereotipe i brinite jedni o drugima."

Posle mise, papa je održao ekumenski međureligijski susret sa mladima u Katoličkoj crkvi, a zatim i razgovarao sa sveštenicima i njihovim porodicama.

Stroga pravila

Tokom papinog boravka u glavnom gradu Severne Makedonije za građane i goste važila su brojna pravila.

Centralne gradske ulice su bile zatvorene, u državnoj administraciji je bio neradan dan, škole i fakulteti nisu radili, a vrtići su svoj rad prilagodili situaciji.

Javni prevoz i parking u Skoplju za malobrojne koji su uspeli da ih koriste su bili besplatni.

Građanima koji su želeli da prisustvuju misi na Trgu Makeodnija nije bilo dozvoljeno da nose kišobrane, transparente, kao ni da bacaju cveće i aplaudiraju.

Na Trg su mogli da uđu samo oni koji su prethodnih dana obezbedili besplatne ulaznice, do kojih su došli sa ličnim dokumentima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk