Ako želite da ostanete zdravi i pomognete da se spase planeta, šta kažete na jelo od algi, praćeno sa malo kaktusa i drevnih žitarica?
Nekada uobičajena samo u Boliviji i Peruu, kinoa je danas poznata širom planete. Koje zdrave namirnice tek treba da otkrijemo?
Novi izveštaj navodi 50 takozvanih hrana budućnosti koje su istovremeno zdrave i dobre za životnu sredinu.
Evo koja „super" hrana se nalazi na meniju budućnosti.
Drvo moringe često se naziva „čudotvornim drvetom" - raste brzo, otporno je na sušu i u rodnoj južnoj Aziji delovi ovog drveta koriste se u tradicionalnoj medicini Ajurveda.
Lišće može da se bere i do sedam puta godišnje i sadrži vitamine A i C i minerale kao što su kalcijum i kalijum. Često se koristi kao dodatak bistrim supama.
Na Filipinima i u Indoneziji, uobičajeno je da se dugačke mahune semena seku da bi se kuvale u karijima i supama. Ove mahune, poznate kao „bubnjarske palice", sadrže semenje bogato oleinskim kiselinama koje se vezuju za povećanje nivoa „dobrog" holesterola u telu.
Lišće može biti samleveno u prah koji se koristi kao dodatak šejkovima, supama, sosovima i čajevima.
Prija Tju, dijetetičarka i portparolka Britanske dijetetičarske asocijacije, poznaje je dobro.
„U moj porodici je omiljena i tradicionalno se koristi. Jela se kao deo karija u Šri Lanki, a možete da izgulite njenu unutrašnjost zubima i isisate sos."
U Japanu se morske alge vakame gaje vekovima za ishranu - ali su prinošene i kao žrtva duhovima predaka. Čak se njima plaćao porez.
Danas se gaje u morima Francuske, Novog Zelanda i Argentine. Gaje se bez upotrebe đubriva ili pesticida, prikupljaju tokom čitave godine i suše na suncu.
Isušene morske alge daju izvrsni, slani ukus hrani. Svega nekoliko biljaka, poput ovih algi, bogato je eikozapentaenoinskim kiselinama - omega 3 masnim kiselinama koje se pronalaze gotovo isključivo u masnim ribama koje se hrane algama.
Vakame, jedna od najmekših smeđih algi, sadrži i veliku količinu fukoidana - hranljivih vlakana. Studije na životinjama su pokazale da ova vlakna mogu da pomognu snižavanju krvnog pritiska i borbi protiv tumora, kao i da sadrže svojstva protiv koagulacije krvi.
„Morske alge mogu biti sjajan izvor joda i omega 3 kiselina, naročito za one koji jedu manje životinjskih proizvoda. Sjajne su za prženje u voku, jela sam ih mnogo u Hong Kongu", kaže Prija Tju.
Oni ipak upozorava da je „veoma važno jesti ih u manjim količinama svakodnevno da ne biste dobili previše joda, kao i zbog sadržaja teških metala iz mora."
Uobičajeni sastojak meksičke kuhinje, lišće, plodovi i kladodi (pljosnati izdanci koji rastu iz stabljike biljke) nopalesa ili bodljikave kruške mogu se jesti sirovi, kuvani ili pretvoreni u sok ili džem.
Lako ga je uzgajati u Centralnoj ili Južnoj Americi, Australiji, pa čak i Evropi.
Neke kliničke studije pokazuju da vlakna iz kaktusa pomažu telu da izbaci masti koje unosimo - ali potencijalni uticaj na gubitak kilograma tek treba da se dokaže.
Drugi testovi su pokazali da može da smanji nivo šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, a može da ublaži i neprijatne simptome mamurluka.
Svako ko želi da isproba kaktus bodljikave kruške trebalo bi bude oprezan - neki ljudi doživljavaju nuspojave kao što je blaga diareja, mučnina ili nadutost abdomena.
„Kada govorimo o uticaju na zdravlje, važno je napomenuti da još uvek nema dokaza (da pozitivno utiče na zdravlje) i da postoje nuspojave. Nažalost, mogu da vidim kako ovo postaje nova zdrava hrana kojom smo opsednuti."
Ova drevna afrička žitarica poznata je po orašastom, delikatnom ukusu za koji narod Bambare sa Malija kaže da „nikad ne osramoti kuvara" zato što je neverovatno laka za pripremu.
Veruje se da se koristi već 5.000 godina, jer postoje dokazi da je uzgajana u drevnom Egiptu. Postoje crna i bela varijanta ove žitarice otporne na sušu koja raste tokom samo 60 ili 70 dana u suvoj oblasti Sahel u zapadnoj Africi.
Zrna fonia mala su poput zrna peska, a nejestiva opna mora da se odstrani pre nego što se pojede. Uglavnom se obrađuje ručno, ali možda će se početi sa izvozom širom sveta kada novi mlin u Senegalu za preradu ovih zrna bude završen sledeće godine.
Bogat gvožđem, cinkom i magnezijumom, fonio može da se koristi umesto kuskusa, pirinča ili čak za proizvodnju piva.
Prija Tju je zainteresovana. „Žitarica koja zvuči odlično i volela bih da je probam. Mislim da će ona biti popularna jer ne sadrži gluten a činjenica da je otporna na sušu čini je dobrom opcijom za hranu budućnosti zbog globalnog zagrevanja."
Ukus ove mahunarke mogao bi da se opiše kao slađa verzija kikirikija - i manje masna. Bob bambare privukao je pažnju eksperata za održivu hranu zato što može da se uzgaja na siromašnoj zemlji koji čini plodnijom tako što „popravlja" azot u tlu.
Ova tradicionalna afrička mahunarka gaji se i na južnom Tajlandu i u delovima Malezije, a može da se kuva, peče, prži i melje u fino brašno.
U istočnoj Africi, pravi se kaša koja zatim služi kao osnova za supe. Poznata je kao „kompletna hrana", jer sadrži mnogo proteina i izvor je aminokiseline metionina koja podstiče razvoj krvnih sudova i apsorpciju cinka, neophodnog za imuni sistem tela, i selena, koji pomaže regulisanje funkcija tiroidne žlezde i može da poboljša imunitet.
„Ovo zvuči kao hrana koja bi mogla da bude sjajna za ljude koji su na vegetarijanskom, veganskom ili biljnom režimu ishrane zbog toga što je kompletan izvor proteina i održiva je kao usev", kaže Tju.
„Uz trenutne probleme sa kojima se suočavamo kada je u pitanju budućnost proizvodnje hrane, potrebno nam je više namirnica koje je lako uzgajati, a koje imaju ovako višestruku namenu."
Ilustracije ilustratorke hrane Stejsi Mikelson
Svet se oslanja na mali broj namirnica - ovo loše utiče na naše zdravlje i na planetu. Samo tri žitarice (pirinač, kukuruz i pšenica) čine 60 odsto biljnih kalorija u ishrani ljudi. Iako možda pruža dovoljno kalorija, ishrana koja počiva na malom broju namirnica ne obezbeđuje dovoljno vitamina i minerala.
Izvor: Budućih 50 izveštaj - nastao u saradnji kompanije Knor i Svetske fondacije za prirodu u Velikoj Britaniji
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar