Električni trotineti osvajaju i Srbiju: "Samo gledaš gužvu i prolaziš"

Desetak ljudi, uz nekoliko električnih trotineta parkiranih u blizini, razgovara o novom prevoznom sredstvu koje polako osvaja čitavu planetu.

„Štedi i novac i vreme", kaže Đorđe Krivokapić, jedan od organizatora okupljanja.

„I živce", dodaje Kristina Jazinka Nikolić, koja za sebe kaže da je „ponosna vlasnica" trotineta marke Šaomi (Xiaomi).

• Kar:Go - Rupa u zakonu, moderan prevoz ili nešto sasvim treće
• Zašto taksisti ponovo blokiraju Beograd
• „Ni Miško više neće da vozi": Zašto Beograd nema dovoljno vozača autobusa
• Kako su beogradski biciklisti „vozili“ preko automobila

Međutim, trotineti izazivaju dosta pažnje i zbog sive zone u kojoj se nalaze - ne postoji zakon koji reguliše kuda smeju da se kreću i na koji način.

Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja BBC-ja, dok iz Uprave saobraćajne policije za RTS navode da su trotineti u obavezi „da se kreću površinama namenjenim za kretanje pešaka, odnosno pešačkim stazama i trotoarima."

Lepo iskustvo

Među hitove beogradske kolekcije proleće/leto 2019. - pored kiše, saobraćajne gužve i serije Černobilj - sigurno spadaju i električni trotineti.

Zbog toga su ljubitelji trotineta na struju organizovali neformalni skup, kako bi razmenili iskustva i odgovorili na pitanja onih koji žele da uđu u taj svet.

Đorđe i Kristina kažu da trotinete voze dva i po meseca i da im je to dosta olakšalo živote.

„Uvek znaš kad ćeš stići, nema gužvi i drugih nepredviđenih okolnosti, a i jednostavnije je i lepše", kaže Kristina.

„Naročito sad, tokom proleća i leta, kad ideš preko Brankovog mosta, pa pogled na reke... Lepo iskustvo. Samo gledaš gužvu koja je pored tebe i prolaziš".

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za BBC kaže da je osnovno pitanje kuda dozvoliti njihovo kretanje - trotoarom, kolovozom ili biciklističkom stazom".

„Jednostavno, veliko su iznenađenje za sve zakonodavce širom Evrope, ne samo u Srbiji".

Kako radi, prednosti i cena

Jedni tvrde da su električni trotineti budućnost, kao i jeftina i laka alternativa prevoza po gradu, dok drugi smatraju da je reč samo o prolaznom fenomenu.

Kako električni trotinet funkcioniše?

„Pritiskom na dugmence ubrzavaš, a kočnica je kao na biciklu", objašnjava Kristina, dodajući da ima i zvonce kao „ponika".

„Baterija treba da se puni i u njoj se akumulira energija, a kad se isprazni - guraš nogom, kao na dobrom, starom trotinetu.

„Jednim punjenjem može da se pređe i do 25, 30 kilometara, što zavisi od toga koliko si težak i da li ima uzbrdica, ali za Beograd je i više nego dovoljno".

Ona i Đorđe trotinete pune noću, a ističu da je potrošnja struje „zanemarljiva".

Đorđe kao jednu od prednosti ističe da ga je lako sklopiti, kao i da može da stane u svaki gepek automobila.

„Tako možeš da pređeš i neka nezgodna mesta, poput Mostarske petlje. Uđeš u trolu jednu stanicu, izađeš i voziš", kaže on.

Važna stavka je i snaga, a Krivokapić ističe da trotineti mogu da savladaju svaku uzbrdicu.

„Često idemo od donjeg Doćola do gore i nazad, pa od Profesorske kolonije i Cvijićeve uz Takovsku do Skupštine i nazad... Nije problem ni Dositejeva, ni Knjeginje Ljubice."

A cena? Od 250 do 400, 450 evra, zavisi od marke i snage.

„Kada ga kupiš 'isplatiš ga' za dva, dva i po meseca, jer bi taj novac potrošio za gorivo i taksi, ako se mnogo krećeš", navodi Krivokapić.

Kristina tu ističe još jednu važnu stavku.

„Psi vas uopšte ne jure kad prođete", kaže uz osmeh.

Kuda ga voziti?

To je veliko pitanje.

Neki ga voze po trotoarima, neki po biciklističkim stazama, a neki po kolovozu.

Ko je u pravu - ne zna se, jer je i dalje sve novo i nije deo Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Damir Okanović se ne slaže sa navodima Uprave saobraćajne policije koja predlaže da se trotineti voze po pešačkim stazama i trotoarima.

„Čini mi se da to nije najbolje rešenje", kaže on, ističući da je to „teritorija koja pripada pešacima".

„Trotineti mogu da se kreću prilično brzo, mogu da povrede ili čak usmrte pešaka, a ubrzo će biti sve jeftiniji i sve brži".

To je i jedan od zaključaka druženja ljubitelja električnih trotineta.

„Pešaci ne gledaju kuda idu, imaju slušalice u ušima... Zato mislim da je bolje voziti na kolovozu, metar od ivičnjaka, da vozači mogu lepo da te obiđu", kaže Krivokapić.

„Mada, kakve su gužve u gradu, teško da će iko moći da te obiđe", dodao je neko.

Svet

Šta da rade sa električnim trotinetima ne znaju ni mnogi u svetu - ili barem to drugačije regulišu:

• Nemačka će, na primer, uskoro dozvoliti upotrebu električnih trotineta na ulicama, piše Beta. Predlog glasi - oni do 12 kilometara na sat mogu na trotoar, a brži na staze za bicikliste
• Pariz je za to vreme „pokrenuo rat protiv električnih trotineta" - tako barem pišu mediji u Srbiji. Kako navode, tamo gde ima dosta ljudi, ograničenje je šest kilometara na čas, a gde nema 25 kilometara na čas. Novčane kazne su od 35 do 135 evra
• U Britaniji je zabranjeno po trotoaru voziti električne trotinete koji idu brže od 30 kilometara na čas., ali bi to uskoro moglo da bude promenjeno
• U Americi je takođe bilo apela da se pooštre pravila za električne trotinete, a nakon više od 1.500 nezgoda u saobraćaju i povreda.
• Za to vreme električni trotineti u Austriji koji mogu idu do 25 kilometara na čas - imaju status bicikla

Okanović kaže da bi jedno od zakonskih rešenja bilo dozvoliti električnim trotinetima kretanje po trotoaru, ali uz ograničenu brzinu.

„Neka istraživanja kažu da je to osam kilometara na čas, a ovi sad idu i do 30 - to bi zaista moglo da bude opasno i za one koji ih voze i za pešake".

Za one koji voze po kolovozu - važan savet.

„Vozači električnih trotineta moraju da shvate potrebu da budu što uočljiviji za automobile, što znači nekakvu svetlosnu signalizaciju i da nose odeću visoke vidljivosti ili prsluke", ističe Okanović.

Jedno od rešenja bi moglo da bude uvođenje zimskih i letnjih režima saobraćaja, smatra Krivokapić.

„Tako bi leti, tamo gde to može - na primer u Kneza Miloša, gde ima pet traka - jedna mogla da bude samo za bicikliste, trotinete i slična prevozna sredstva. Bilo bi i manje zagađenja i rasterećeniji saobraćaj..."

Problemi

S obzirom na to da su električni trotineti novina na srpskim kolovozima - i trotoarima - eventualna popravka bi mogla da bude problem.

Najgora stvar koja može da se pokvari je motor, a on može preko interneta da se kupi za oko 50 evra, navode se.

„Brinete o njemu kao o biciklu", kaže Kristina.

„Najčešće se, naravno, habaju gume, ali uz modele koji mi imamo dobiješ i dve rezervne".

Problem može da nastane i kad treba nešto negde pokupiti, ili otići do prodavnice.

„U tom slučaju mora ranac na leđa, jer torbe lako mogu da skliznu sa ramena i eto problema... Iskusniji vozači mogu da okače kese na ručke trotineta, ali se to ne preporučuje za one koji tek počinju", ocenjuje Jazinka Nikolić.

A kad krene kiša?

„Svakako mora opreznije. Ne preporučuje se prolazak kroz bare jer je dole elektronika u koju nije poželjno da uđe voda", kaže Đorđe uz osmeh.

„Dakle, po mokrom da, po pljusku ne".

Naravno, ništa bez kacige.

„Moja se kaciga već isplatila - pao sam na glavu kod Vukovog spomenika", navodi Đorđe.

„Jedan pločnik je propao, trotinetom sam tu upao i pao na glavu. Sve što je popločano i što se klima je potencijalni rizik".

Kristina se tu ubacuje, dodajući potencijalno veoma koristan savet.

„Treba izbegavati tramvajske šine... Guma trotineta je dovoljno tanka da može da uleti u šinu i eto pada".

Tablice

Pred kraj druženja, neki od gostiju su se dovoljno osmelili da probaju kako im ide vožnja trotineta na struju.

Kristina je jednoj devojci pozajmila njen i izašli su ispred da proba.

Brzo je savladala, gotovo odmah.

„Baš se intuitivno nauči. Moj otac je posle pet minuta vozio najnormalnije", kaže Kristina.

I Okanović smatra da su električni trotineti „sjajna stvar".

„Manje zagađuju životnu okolinu, manje prostora zauzimaju, nema problema sa parkingom, pod mišku i u stan ili kancelariju.

„Treba podsticati da ih imamo što više, ali mora postojati zakonsko rešenje koje će regulisati da i oni i drugi učesnici u saobraćaju budu bezbedni", ocenjuje on.

Međutim, rešenje tog pitanja nije ni blizu, pa mogu da nastanu i neke bizarne situacije.

„Hteo sam da uvezem šest trotineta iz inostranstva, ali su mi tražili njihove tablice", kaže jedan od učesnika druženja.

„I to tablice za poljoprivredno vozilo... Imao sam veoma kreativnu raspravu sa jednom službenicom zbog toga".

Kristina za to vreme razmišlja o letovanju u Crnoj Gori i vožnji trotineta uz obalu mora.

„To će biti problem, trotinet zbog baterije ne može u avion", reče joj neko.

„Jao, da... O tome nisam razmišljala", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk