Uglješa se rodio šest meseci posle zvaničnog rođenja stranke čiju omladinu danas predvodi.

Socijalistička partija Srbije ove godine obeležava 29. rođendan, godišnjicu ujedinjenja Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.

Predsednik njene omladine je Uglješa Marković koji za BBC na srpskom kaže da je SPS „brend koji postoji 29 godina i duboko je ukorenjen u istoriji Srbije".

„SPS sad ulazi u ozbiljne godine - postala je zrela partija, koja itekako razume okolnosti.

Moram da citiram predsednika stranke Ivicu Dačića da nijedan naš član nije izdao državni i nacionalni interes.

Da li je bilo grešaka? Jeste, i za to smo platili možda i previsoku cenu", kaže Marković.

Od gotovo tri decenije svoje istorije, socijalisti su na različite načine na vlasti bili 25 godina - bilo samostalno, kroz učešće u vladajućim koalicijama ili kroz manjinsku podršku vlasti.

Danas je na čelu SPS-a Ivica Dačić, a stranka je deo vladajuće koalicije kao koalicioni partner Srpske napredne stranke.

„SPS je deo kućnog vaspitanja"

Kada Markovića pitate šta je za njega SPS danas, poslužiće se sintagmama „kućno vaspitanje" i „način života".

„U ovoj partiji su istovremeno i po tri generacije: unuk, otac i deda su članovi iste partije.

To je odnos prema državi - indoktrinirani smo da na državu gledamo na poseban način, da razumemo šta je država, šta je patriotizam u svom obliku bez mržnje."

Marković kaže da je njegov otac učestvovao u osnivanju SPS-a i bio predsednik stranačkog odbora u beogradskoj opštini Stari Grad, dok mu je deda bio u partizanima.

On sam postao je član SPS-a 2013. godine, ali je i kao mali dolazio u stranku sa ocem.

Kad politička scena zameni pozornicu

Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu

Privukle su ga ideje levice za koje smatra da ih SPS najbolje zastupa - iako je u aktuelnoj vlasti sa SNS-om, u vladi koja je smanjivala plate i penzije, načelno se zalaže za kapitalizam, tržišnu privredu.

„Da li je to bilo lako uraditi i podržati - nije, posebno za partiju levice, ali u tim momentima nemate mnogo prostora za izbor.

To se moralo uraditi jer je zemlja bila na ivici bankrota, a javni dug na više od 70 odsto BDP-a.

Ipak, sada je vreme za razvoj."

Lako će Marković ustvrditi da je privatizacija posle 5. oktobra odnela mnogo radnih mesta.

Teže će odgovoriti na pitanja zašto su socijalisti od 2004. godine bili deo svih vladajućih koalicija - bilo kao manjinska podrška, bilo kao ravnopravni partneri - a nisu promenili kurs kojim se država kreće, ako već njime nisu bili zadovoljni i sada ga rado kritikuju.

„SPS je držala resore koji nisu bili u vezi sa finansijama, ekonomijom, privredom.

Od odgovornosti ne bežimo, ali ne snosimo najveću odgovornost za ono što se desilo.

Snosimo odgovornost za devedesete, ali ne i za ono posle toga", kaže Marković.

Pomoć na drumu ili biro za zapošljavanje

Za mlade ljude u Srbiji, političke stranke najčešće nisu primamljive i često ih opisuju kao „biroe za zapošljavanje".

Uglješa Marković prednost SPS-a vidi u razgranatoj mreži odbora, nasleđu koje je preostalo iz prve decenije postojanja stranke i prethodnog, komunističkog perioda.

„Ono što SPS daje, to ne može parama da se kupi.

Zamislite da postojite u svakom mestu u Srbiji - krenete na more i negde vam stane auto, a SPS ima i tu čoveka koji može da vam se nađe i makar vam skuva kafu.

To je drugarstvo, pre svega."

Tvrdi da socijalisti, zbog svog položaja u vladajućoj koaliciji - i nisu u prilici da zapošljavaju, već mladima nude „brušenje" na način koji to sami članovi žele.

Na pitanje o njegovim liderskim ambicijama - poseže za citatom aktuelnog stranačkog predsednika, i samog poniklog u omladini SPS-a.

„Trenutno o tome ne razmišljam.

Ali ću citirati Dačića: glupo je da se nečim bavite, a da ne želite da igrate Ligu šampiona jer onda ne treba time da se bavite."

Ne brine ga što je od 180 odbora stranke na poslednjim izborima za predsednika stigao predlog samo za Ivicu Dačića - Marković ne smatra da je to pokazatelj odsustva unutarstranačke demokratije i činjenice da „dobre stvari ne treba menjati".

„Slobodan Milošević - državnik"

Jedna reč dominira u Markovićevom odgovoru na pitanje kako doživljava najpoznatijeg lidera socijalista Slobodana Miloševića, predsednika Srbije i Jugoslavije tokom ratnih devedesetih, optuženika pred Haškim tribunalom.

Čak tri puta Marković će reći - državnik.

„Pre svega čovek, od krvi i mesa.

Državnik, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu.

Bilo je grešaka u tim okolnostima, ali je iza sebe ostavio dva spomenika - Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244."

Kada sumira celu istoriju stranke, Marković u svakom dobu vidi ponešto pozitivno.

„Devedesete godine su, iz jedne perspektive, bile zlatne godine SPS-a - stranka je imala lidera koji je u jednom trenutku imao apsolutnu podršku.

To je i teško vreme za SPS, zbog bremena koje je stranka nosila i kasnije skupo platila."

Vreme od 2008. do 2012. godine i saradnju sa Demokratskom strankom Marković opisuje kao period reformi SPS-a, okreta ka Evropi.

Marković nema dileme da li je istorijsko pomirenje Borisa Tadića i Ivice Dačića u oktobru 2008. godine iz današnje perspektive bila greška.

„Mislim da nije bila greška."

Velibor Pavlović (29 godina), predsednik Demokratske omladine

Nekoliko meseci pre SPS-a osnovana je Demokratska stranka - u naredne tri decenije, četvrt veka oponent SPS-u.

Iste godine rođen je i aktuelni predsednik omladine DS-a Velibor Pavlović čije je sećanje na SPS usmereno na devedesete godine prošlog veka.

„Inflacija, bombardovanje i period do 5. oktobra 2000. godine - to su prve asocijacije na SPS.

Ja se naježim kad čujem nekog da se živelo bolje tokom 1990-tih".

Pavlović kaže da je SPS posle 2000. godine malo promenio retoriku, ali ga iznenađuje što i dalje čuje poruke koje liče na Slobodana Miloševića.

Analizirajući „istorijsko pomirenje" SPS-a i DS-a, Pavlović vidi njegove različite aspekte.

„Sa današnje pozicije DS-a, svakako da je bila greška.

Sa stanovišta naroda, znajući činjenicu da bi na vlast tada došli radikali i socijalisti - iste snage iz 1990-tih, ali i ono što se desilo 2012. godine, izbegnuto je 2008. godine.

To nije bilo lako ni meni, ni članovima DS-a, ali bi pogubnije bilo da su tad radikali došli na vlast."

Sedam godina nakon odluke socijalista da napuste saradnju sa DS-om i okrenu se naprednjacima, mlade demokrate teško mogu ponovo da zamisle 2008. godinu.

„Ne mogu da zamislim scenario u kome DS i SPS ponovo sarađuju - opet bi se desilo razočaranje našeg članstva i birača.

Uopšte ne razmišljam o saradnji sa njima jer smatram da svako ko je zajedno sa SNS-om na bilo kom nivou, ne bi trebalo da dođe u obzir za koaliciju", zaključuje Pavlović.

Srbija kao Norveška i Japan

Mladi socijalista kaže da svoju stranku vidi kao zastupnicu prava „običnog" čoveka, borca za njegova prava.

„Mi smo takvo društvo i napravili 70-tih godina 20. veka, ali ne znam da li je to utopija danas.

SPS bi u tom društvu, kao državotvorna partija, imala stožernu ulogu."

Svojim vršnjacima objašnjava da su socijalisti - borci za ljudsko lice kapitalizma.

„Mladi znaju, iz razgovora sa svojom porodicom, kako to izgleda kad su imali garantovan stan, posao, letovanje i zimovanje.

Znaju i da to sada nemaju, da je došlo novo vreme u kome imaju borbu za egzistenciju, ali i da postoje zemlje koje imaju najbolje od jednog i od drugog."

Na odbojnost politike kod mladih, jednostavno odgovara.

„Poštujem njihovo mišljenje, ali im kažem - uključite se i za početak, izađite na izbore.

Najlakše je optuživati druge, bez ikakve sopstvene odgovornosti - i onda ste uvek u pravu", kaže predsednik Socijalističke omladine Srbije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk