Menu 021

Pravda je slepa - neobični eksperimenti pokazuju šta sve može da utiče na sudije

Možda ste čuli za izraz „pravda je slepa“, ali istina je da na sudije utiču brojni faktori, poput njihovog raspoloženja i predrasuda.
BBC 12.11.2019. | 13:56 > 14:00
Pravda je možda slepa, ali i sudije su ljudi
Getty Images
Pravda je možda slepa, ali i sudije su ljudi

Pravda i nije baš slepa.

Na ovaj zaključak ukazuje nekoliko američkih studija o tome kako na sudije utiču različiti faktori - baš kao i na svakog drugog.

Društvo od sudija očekuje da budu pravični kad donose odluke i da sprovode zakon samo na osnovu činjenica koje imaju pred sobom.

Ali ljudi imaju ukorenjene predrasude, a neke od njih baš umeju da iznenade.

Šta znači ime?

Džefri Dž. Račlinski je profesor prava na Univerzitetu Kornel koji je poslednjih 20 godina proveo istražujući predrasude sudija.

Zatvorska ćelija
PA Media

Jedna od njihovih najslavnijih studija bavila se time kako na sudije utiče „usidrenje": kada se osoba izričito oslanja na prvobitnu informaciju (koja služi kao „sidro" zato što ostaje u memoriji) kad donosi presudu o nečemu.

Tokom studije, grupi sudija je izložen teoretski scenario u kom je fiktivni noćni klub prekršio propis o nedozvoljenoj buci.

Sudije su dobile sve činjenice i pravne informacije koje su im bile potrebne da donesu presudu. Polovini je rečeno da se klub zove Klub 55, a drugoj polovini je rečeno da je naziv mesta Klub 11866.

„Novčana kazna bila je tri puta viša kad je ime lokala bilo Klub 11866", Račlinski je napisao posle - a to se desilo prosto zato što je 11866 veći od broja 55, rekao je on.

Kad redosled utiče na rezultat?

Istraživači su nastavili da proučavaju efekat usidrenja i otkrili i druge obrasce.

U drugoj studiji, od sudija je traženo da osude dva optuženika čiji su zločini zahtevali različite zatvorske kazne - jednu i devet godina zatvora.

„Kad su prvo osudili optuženika na jednogodišnju kaznu, drugog su osudili na šest godina umesto na devet", kaže Račlinski.

„Zato što su upravo osudili nekog na samo godinu dana, devet godina je delovalo mnogo, tako da su drugom zatvoreniku smanjili kaznu."

Sudija sa čekićem
Getty Images
Društvo očekuje da sudije donose odluke na osnovu činjenica i bez predrasuda

Ali „kad se kod druge grupe sudija redosled obrnuo i kada su prvo osudili zatvorenika na devet godina, onda su jednogodišnjeg zatvorenika osudili na dve godine zato što jedna godina nije delovala kao dovoljna kazna. Brojke kao sidro vuku jedna drugu."

U kasnijim studijama, sudije su izricale kraće kazne kad su se kazne izricale u mesecima umesto u godinama.

Takođe, sudije koje su dobile informacije o ograničenju za određene vrste odšteta, dodeljivali su veće sume oštećenima.

Na sudije je uticalo i kad je tužitelj pominjao odštetu koju je video u nekoj „sudskoj televizijskoj seriji".

Presuda iz stomaka

Prema staroj američkoj izreci iz pravnih krugova, „pravda je ono što je sudija jeo za doručak".

Možda bismo voleli da verujemo da na iskusne sudije ne utiče nešto tako banalno kao vreme obroka, ali studije pokazuju ishrana ima veliki značaj.

Studija koju je na Poslovnoj školi na Kolumbiji 2011. godine sproveo profesor Džonatan Levav, pokazala je da su sudije bile sklonije da dodele uslovnu slobodu odmah nakon pauze za obrok, ali ne i kada bi se dan odužio.

Levav i njegov tim proučili su 1.112 presuda kojima su optužene osobe osuđene na uslovne kazne. Presude je izreklo osam iskusnih sudija u Izraelu u periodu od deset meseci.

Kad su sudije imale užinu ili pauzu za ručak, u 65 odsto slučajeva dodeljena je uslovna sloboda, kako stoji u Radovima Nacionalne akademije nauka (PNAS).

sudija
Getty Images
Stara izreka kaže da je pravda ono što sudije jedu za doručak

Ali kako je dan proticao, stopa „blagih" presuda postepeno je opadala - ponekad čak i do nule - samo da bi se ponovo vratila na 65 odsto odmah posle nove pauze.

Istraživači nisu mogli da odrede da li se to dešava zbog jela ili mentalnog odmora, ali profesor Šai Danciger - jedan od koautora studije - rekao je da rezultati „ukazuju na to da spoljne promenljive mogu da utiču na sudske odluke".

„Ovo potkrepljuje sve veći korpus istraživanja koja ukazuju na povodljivost iskusnih sudija psihološkim pristrasnostima", kaže Danciger.

Ukorenjeni stavovi

U aprilu 2018. godine, objavljeni su rezultati istraživanja o rodnim predrasudama više od 500 sudija - 68 odsto muškarca, 30 odsto žena i 2 odsto neidentifikovanih - jedne savezne američke države.

Vlasti ove države su i naručile studiju kako bi njihova borba protiv rodne diskriminacije bila efikasnija, pa nije navedeno o kojoj državi je reč.

Istraživači su sudijama dali dva lažna slučaja - jedan se ticao starateljstva nad detetom i drugi rodne diskriminacije.

Sudije su popunile i upitnike o tradicionalnim rodnim ulogama i stereotipima kao što su „žene više zanima da odgajaju decu" i „porodice bolje prolaze ukoliko su muškarci primarni hranioci".

Andrea Miler, jedna od istraživačica i gostujuća vanredna profesorka na Univerzitetu u Ilinoisu, predstavila je rezultate u časopisu Društvena psihologija i nauka o ličnostima. Zaključak je bio da su odluke sudija detaljno odražavale njihove predrasude o rodnim ulogama.

Žena svedoči na sudu
Getty Images
„Kulturološke ideje o rodnim predrasudama mogu da utiču na donošenje odluka kod sudija baš kao i kod svih nas", rekla je Miler

Tim istraživača je sproveo iste testove na uzorku od 500 građana i otkrio da su predrasude među sudijama bile jače nego među pripadnicima javnosti.

„Kulturološke ideje o rodnim predrasudama mogu da utiču na donošenje odluka kod sudija baš kao i kod svih nas", rekla je Miler. „Značajna ekspertiza koju sudije poseduju, ne štiti ih od predrasuda prilikom donošenja odluka."

I sudije su ljudi

Sve je veći korpus istraživanja koja pokazuju nešto što možda ne bi trebalo da nas iznenadi: i sudije su ljudi.

Teri Maroni je profesorka prava na Univerzitetu Vanderbilt u SAD koja obučava sveže imenovane sudije u programu od milja nazvanom „škola za sudijske bebe".

Inicijativu je pokrenuo američki Kongres šezdesetih „kako bi se postarao da ljudi poseduju fundamentalno znanje neophodno za obavljanje posla", rekao je za agenciju AP Džeremi Fogel, direktor Federalnog sudskog centra i organizator obuke.

Od 2013. godine, sudije uče i kako da prepoznaju načine na koje emocije utiču na njihove odluke, rekla je Maroni finansijskom novinaru Majklu Luisu u njegovom podkastu Protiv presuda.

„Uspeli smo održimo u životu tu veoma neobičnu fikciju da su emocije nebitne za zakon i da je suština zakona u racionalnosti. A praktično svaka disciplina na svetu uvažava da je emocija ključna za sve aspekte ljudskog života", kaže Maroni.

Maroni podstiče sudije da uvaže emocije kad donose presude - i kaže da su sudije koje su manje spremne da priznaju predrasude, sklonije greškama.

čekić sudski
Getty Images
Nekoliko studija pokazalo je koliko spoljnih faktora utiče na donošenje odluka

Odučavanje od predrasuda

Džejms Redvajn, penzionisani sudija i kolumnista iz Indijane, slaže se s tim.

On kaže i da problem nije u tome „da li su sudije pristrasne", već „da li mogu da se postaraju da njihove predrasude ne utiču na druge ljude."

U članku za Nacionalni sudski koledž, on se prisetio slučaja dvanaestogodišnje Afro-amerikanke koja je tvrdila da ju je silovalo pet crnih tinejdžera.

Sudija Redvajn koji ima indijanske korene ali odrastanje opisuje kao bliže američkoj belačkoj eliti, priznao je da se instinktivno našao „nesposobnim da presudi pravično" crnim momcima jer je odmah poželeo da zauzme devojčinu stranu.

Ali kako je slučaj napredovao, članovi porote koju su uglavnom činili Afro-amerikanci, mogli su da vidi stvari mnogo drugačije.

Pozvano je nekoliko svedoka i sud je uspeo da utvrdi da slučaj nije onakav kako je isprva izgledao.

„Bio sam blizu toga da dozvolim ličnim predrasudama da izvrnu pravdu", rekao je Redvajn dodajući da su „predrasude stečene karakteristike".

„Danas kad sudim, trudim se da odučim sebe od tih lekcija", kaže ovaj sudija.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Aleksej
    12.11.2019 14:35
    Mogo bi jos stosta kasti...
    Mogu da navdem razne trikove kako bolje proci kod sudije, mada se sve svodi na to kako je neko raspolozen.

    Ali def ako dodjete lepo obuceni, radite u dobroj firmi (od koje bi sudija u buducnosti mogao da ima neku korist), imate veliku platu i tako dalje, dobijete manju kaznu, nego kada ste sirotinja i nemate posao i slicno... :)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest