Intervju petkom: TKV i Jana Adamović o umetnosti, aktivizmu i viteškom ordenu

Strip autorka Jana Adamović i strit art umetnica Aleksandra Petković TKV nisu samo odlične u tome što rade. One su od nedavno i viteškinje.

Nije se čuo zvuk fanfara, niti je vrh mača ovlaš dotakao ramena stvaralaca, ali srpska umetnička scena je od oktobra postala bogatija za tri viteza.

Tačnije - dve viteškinje i jednog viteza, jer je pored Jane i TKV, Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza u ambasadi Republike Francuske odlikovan i cirkuski umetnik Milan Manić.

• Borba protiv seksizma u stripovima
• Moskva uvela nova pravila za crtanje grafita

Odlikovanje se najčešće dodeljuje umetnicima čije su karijere već ostvarile puni zamah i postigle najveće rezultate. Međutim, kako objašnjavaju iz francuske ambasade, postoje i izuzeci.

Ponekad se orden dodeljuje i kao „podsticaj mladosti, kako bi se podstakao njen elan, odvažnost i inovativni duh".

Ovo značajno odlikovanje odličan je povod za razgovor sa dve umetnice o njihovim dosadašnjim uspesima, daljim planovima i potencijalnoj zajedničkoj izložbi.

Kakav je osećaj biti viteškinja?

Prvo je što ih pitam kada se nađemo u ateljeu Aleksandre Petković - The Kraljice Vile, TKV.

Aleksandrini radovi - neki završeni, neki u nastajanju - krase svaki ugao bekstejdža Dorćol placa (Dorćol Platza) u kom se studio nalazi.

„To je nešto poput nagrade za životno delo", kaže Jana Adamović. „Hvala bogu, nama nije nagrada za životno delo, jer šta bismo posle radile?"

„Mi pravimo nekakvo prijateljstvo, most između Srbije i Francuske, ali se i sam naš rad prepoznaje kao nešto što na značajan način doprinosi oblasti kojom se bavimo", dodaje TKV.

Orden u rangu viteza svakako je dokaz kvaliteta njihovog rada, ali Jana kaže da predstavlja i veliki podsticaj da nastave da se bave umetnošću.

„Žele da nas podstaknu i da ulože u mladost. Mladi ovde više ne žele da se bave kulturom", kaže strip umetnica..

Ovo je prvi put da srpski stvaraoci iz oblasti stripa, strit arta i cirkuske umetnosti dobiju ovo francusko odlikovanje.

TKV takav potez vidi kao „prepoznavanje jedne nove generacije umetnika".

„Orden nije samo moj, već pripada celoj jednoj alternativnoj sceni."

„I lep je osećaj dobiti ovakvo odlikovanje, jer si onda u poziciji da možda nekome pomogneš. Da inspirišeš ili ohrabriš."

„Ne treba dovoditi u pitanje pol autora"

Umetnosti kojima se Jana i TKV bave često su nepravedno etiketirane kao muške, naročito na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije.

„Teško je iskoreniti šovinizam iz stripa, koji nije produkt stripa već patrijarhalnog sistema u kom živimo", kaže Jana Adamović.

„Niko vama neće zabraniti da se bavite stripom jer ste žena, ali javlja se taj izraz 'ženski strip', koji uopšte ne priznajem. To nije kategorija, to ne postoji."

„Bez obzira u kom stili i žanru da radimo, nas uvek grupišu u 'ženski strip', a muškarce ne."

Dodaje da je po tom pitanju situacija u Francuskoj drugačija, ali i da se stanje u Srbiji polako popravlja.

„Mislim da je to rezultat nekih izložbi, priča i svađa koje smo [strip autorke] vodile u Beogradu na tu temu", smatra Jana.

TKV se slaže da među ljudima još uvek vlada mišljenje da su „strip ili strit art muške discipline".

„Ja to ne vidim tako. Ili crtaš ili ne crtaš. Zašto bi uopšte dovodili u pitanje pol autorke?", kaže TKV.

https://www.instagram.com/p/B4Mory3pPcE/

Nestalna umetnost

Za razliku od strip autora, oni koji se bave uličnom umetnošću svesni su da njihova dela lako mogu da budu prekrečena, prelepljena, pa čak i srušena.

Retko koji grafit ili mural prežive test vremena i renoviranja fasada.

„Ako hoćeš da se baviš grafitima,, moraš odmah da shvatiš da nema vezivanja za radove", kaže TKV.

„Ti daješ nešto ulici i daješ ljudima tvoju neku energiju, koji to gledaju i upisuju neko njihovo značenje. Zatim to nestane, ali se pojavi na nekom drugom mestu."

Crtanje grafita opisuje kao „igru sa javnim prostorom".

„To je politički čin zauzimanja javnog prostora po sopstvenom nahođenju. I onda nema plakanja kada to nestane"

TKV nema problem kada neko njeno delo nestane, jer, kako kaže „pre nego što nestane, na ulici je".

„Nije u galeriji ili u muzeju, zatvoreno od sveta, nego je slobodno i tu za sve ljude."

Crtež kao čin aktivizma

TKV je dugo insistirala na tome da njeni radovi nisu politički i da ne želi da se angažuje na taj način.

„Ali onda sam shvatila - svako crtanje u javnom prostoru bez dozvole jeste politički čin, bez obzira što tema rada nije politička", otkriva TKV.

„Sredina u kojoj crtaš određuje kakva će ti biti umetnost."

Možda štampani strip nije najpopularnija i najvidljivija forma literature među mladima, ali deveta umetnost je u velikoj meri prisutna na internetu.

Sve novije forme u koje se strip transformiše mladima otvaraju prostor za društveni aktivizam.

„Strip je pogodan medij da se bude angažovan i nudi veće slobode nego što ljudi misle", ističe Jana.

Kao dobre primere ona navodi Andrijanu Vešović - Zombijanu i Mihaelu Erceg, čiji su radovi dopreli do više desetina hiljada ljudi.

Brojne autorke i autori stvaraju stripove koji nikada ni ne stignu do štamparije, ali stignu do publike. Stripove koji imaju šta da kažu na različite teme.

„Strip je jako blizak mladima, a veb komicima se otisnuo u neke interesantne vode", kaže Jana.

„Čak i mimovi, sastavljeni od više slika, izgledaju kao neka vrsta stripa. Imaju kod koji se čita."

https://www.instagram.com/p/B1JJDDUo4I3/

Za bolje sutra

Na pitanje šta bi promenila u oblasti u kojoj stvara u Srbiji, Jana odgovara: čitalačke navike i kupovnu moć.

„Volela bih da ljudi mogu malo više da čitaju i kupuju stripove koji nisu Zagor i Alan Ford."

„Da je publika otvorenija, da ima veću kupovnu moć, onda bi i izdavači bi imali finansijsku moć da podrže i nas koji stvaramo neke drugačije stripove."

Kada je reč o strit artu, TKV bi volela da postoji bolja razmena među umetnicima.

„Brejnstorming, inspiracija, komunikacija. Iz toga svima može da bude bolje", kaže TKV.

„Ako samo ti posmatraš svoj rad, to jedan par očiju. Ali ako deliš sa ostalima, iz toga može da izađe nešto drugo, možda bolje."

Zajednička viteška izložba

Zvuk lupanja bubnjeva sa tonske probe koji dopire iz centralne prostorije znak je da intervju treba da privodimo kraju.

Otkako smo razgovarali, TKV je održala izložbu Zapisi pred san, u okviru Japansko-srpskog festivala filma. Izložba se iz Jugoslovenske kinoteke u Beogradu preselila u Novi Sad.

„Uzbuđena sam i imam gomilu ideja šta bih radila", kaže TKV.

Jedna od tih ideja je i zajednička izložba sa Janom Adamović, koja u planu ima i autobiografski strip dnevnik.

„Razmišljale smo da napravimo zajedničku vitešku izložbu", kaže Jana.

„Dva različita stila da spojimo u jedno", ubacuje se TKV.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk