Tresetna zemljišta su prirodni upijači ugljenika, pošto apsorbuju ugljen dioksid iz atmosfere i „zakopavaju" ga u sebe.
Samo u Evropi, one „zaključavaju" pet puta više ugljenika nego šume.
Ali najnovije istraživanje pokazuje da se tresetna zemljišta isušuju i da se nalaze u krhkom stanju, a to bi za posledicu moglo da ima obrnut proces - da zemljište počne da ispušta ugljenik, umesto da ga apsorbuje.
Naučnici kažu da je u ovom trenutku izuzetno važno da se očuva ova vrsta zemljišta.
Istraživači su ispitali 31 tresetno zemljište u Engleskoj, Irskoj, Skandinaviji i ostatku Evrope kako bi spoznali razmere promena u poslednjih 2.000 godina.
Studija je objavljena u specijalizovanom magazinu Nature Geoscience, a pokazala je da je veći deo ovakve vrste zemljišta postao suvlji od 1800. do 2000.
Martin Blauv sa Kvins univerziteta u Belfastu rekao je da tresetna zemlja pomaže u očuvanju planete - usisava ugljenik iz atmosfere i skladišti ga, što ublažava posledice klimatskih promena.
Ipak, ova studija pokazuje da je „isušivanje ovakve vrste zemljišta promenilo proces i da bi ono sada moglo da se pretvori u izvor koji ispušta ugljenik, a to svakako nisu dobre vestu za našu planetu", navodi Blauv.
Grejem Svindls sa Univerziteta u Lidsu, koji je vodio studiju, ističe da je sada važnije nego pre da se očuva zemljište, a za to je potrebno racionalno upravljanje i aktivna obnova.
„Kombinaciju pritiska klimatskih promena i uticaja čoveka mogu potencijalno da dovedu do toga da ovi ekosistemi za skladištenje ugljenika postani izvori ispuštanja istog u prirodu", upozorio je Svindls.
To je vrsta vlažnog zemljišta koje postoji u skoro svima zemljama na planeti, od kišnih bara u Velikoj Britaniji do močvarnih šuma u Aziji.
Treset je organski sediment koji nastaje taloženjem organskih ostataka u močvarama.
Formirao se milionima godina unazad.
Prirodno tresetno zemljište na našoj planeti skladišti više ugljen dioksida nego sva ostala vegetacija zajedno.
Velike količine ugljenika izvučene fotosintezom iz atmosfere, predstavljaju globalno skladište.
Države se ohrabruju da krenu u proces obnove tresetnog zemljišta kroz međunarodne ugovore o borbi protiv klimatskih promena.
Klimatske promene, izvlačenje treseta, drenaža, spaljivanje i pretvaranje u poljoprivredno zemljište - sve to je uticalo na promene.
Oko 15 posto svetskih površina tresetnog zemljišta, koje pokriva manje od 0,4 posto kopna na planeti - je isušeno, što je stvorilo efekat staklene bašte, saopštila je Međunarodna Unija za očuvanje prirode.
Pratite Helen na Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Kao što
Ministarstvo može jednom uredbom da naredi kao obaveznu praksu da se oko obradivih površina sadi drveće i da nas stavi u vrh svetske ekološke svesti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar