Zima je stigla u Bosnu. A više hiljada ljudi koji su ovoj zemlji u nadi da će preći granicu s Hrvatskom, a zatim nastaviti dalje put ka Evropskoj uniji, i dalje je tu.
Kako temperature noću padaju ispod nule, mnogima su ugroženi životi zbog uslova u kampovima.
Mladići koji se danima nisu kupali, sporo hodaju duž puta ispred Bire, prihvatnog centra kojim upravlja Međunarodna organizacija za migracije, severno-istočno od Bihaća. Neki od njih nose prostirke za spavanje u rukama.
Odbijeni su iz centra, pošto u nekadašnjoj fabrici frižidera u koju može biti smešteno 2.000 ljudi, nema mesta za novopridošlice.
U praznoj unutrašnjosti fabrike, migrantima i izbeglicama nudi se najosnovniji smeštaj, topli obrok i toalet.
Upravnica kampa Amira Hadžimehmedović kaže da se jako uznemiri kada mora da kaže ljudima da u kampu nema mesta.
„Užasno se osećam kad moram da kažem 'Nažalost, ne mogu da vam pomognem', dok je napolju hladno", kaže ona.
„Lokalna samouprava zabranila je da primamo nove migrante i izbeglice u Biru. Oko 2.000 ljudi već se okupilo ispred kampa, gde nemaju odgovarajuću zaštitu."
Više stotina njih je bilo smešteno u šatorima u kampu Vujak, koji se nalazi na prostoru bivše deponije, na granici Bosne i Hrvatske.
Sneg koji je pao prošle nedelje oko Bihaća, dodatno je otežao život u ovom kampu. Strahuje se da neki neće preživeti.
Nakon posete kampu Vučjak, Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, izjavila je da je „nehumano i neprihvatljivo" da se ljudi „skupljaju i ostavljaju u blatu" bez tekuće vode i adekvatnog mokrog čvora.
„Uslovi života u improvizovanom kampu Vučjak su sramotni. Ovaj kamp nikada nije trebalo ni da bude otvoren na tom mestu", stoji u izjavi.
„Sada je prioritet da se nađe odgovarajući smeštaj za više stotina ljudi," takođe stoji u saopštenju.
Opštinske vlasti u Bihaću koje su omogućile da se koristi ovaj prostor, priznaju da to nije adekvatno rešenje.
Savetnik gradonačelnika Bihaća Edin Moranjkić kaže da nije fer očekivati da mali grad poput Bihaća preuzme odgovornost za migrante i izbeglice.
„U početku, ljudi koji žive ovde razumeli su probleme migranata i saosećali su se s njima. Ali došlo je došlo do problema u njihovom ponašanju, a ni državna vlada nije ponudila rešenje. Osećamo se kao da su nas svi napustili."
Dirk Panert iz Dortmunda osnovao je inicijativu za pomoć ljudima u Vučjaku.
Ali sada se najviše bavi ljudima koji spavaju na otvorenom u šumama u blizini granice.
„Neki od njih nemaju ni cipele, ni čarape, obučeni su u jedan, često tanak sloj odeće", kaže on. „Ne mogu da prežive tako obučeni."
Ne čudi da mnogi od onih koji su dobili smeštaj u prihvatnim centrima, ne planiraju da odatle odlaze dok traje zima.
Hasan je došao iz Bangladeša i želi da ode u Nemačku ili Francusku.
Međutim, kaže da je krevet u centru Miral koji vodi Međunarodna organizacija za migracije, u nekadašnjoj fabrici PVC stolarije, blizu Velike Kladuše koja je na granici, mnogo bolje rešenje od smrzavanja u Bosni.
„Ljudi su ovde bezbedni. Možda posle februara, pokušaću ponovo da uđem u Hrvatsku, ako bog da."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar