Menu 021

Tito i njegova grobnica: Stalni okršaji sa Kućom cveća

Jedni bi je selili, drugi uništili, a ima i onih koji bi da ekshumiraju Tita ne bi li proverili da li je uopšte tu sahranjen.
BBC 23.02.2020. | 11:40 > 12:03

 

Josip Broz Tito
BBC
Josip Broz Tito

 

Grobnica Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, od početka 1990-tih predstavlja svojevrsnu političku metu sa kojom se obračunavaju njegovi ideološki protivnici i neistomišljenici.

Jedni bi je selili, drugi uništili, a ima i teoretičara zavere koji bi da ekshumiraju Tita ne bi li proverili da li je uopšte tu sahranjen.

Tito je umro 4. maja 1980. godine u bolnici u Ljubljani, a četiri dana kasnije je u prisustvu velikog broja ljudi sahranjen u bašti njegove rezidencije na Dedinju, koja je potom nazvana „Kuća cveća".

Prošle nedelje se ispred Muzeja Jugoslavije, u čijem kompleksu se nalazi Titov grob, okupila nekolicina pripadnika ekstremno desničarskog kluba Carostavnik noseći transparent sa natpisom „Srpstvo se pita, ekshumacija Tita".

Oni zahtevaju da se posmrtni ostaci Josipa Broza Tita „ekshumiraju i unište", da se Muzej Jugoslavije „zbriše sa lica zemlje" i da se tom mestu podigne „memorijal u spomen žrtvama titoizma".

 

Određeni pojedinici skloni teorijama zavere veruju da Tito uopšte nije sahranjen u „Kući cveća

 

Selidba i trampa

Carostavnici nisu prvi koji bi se sa likom i delom Josipa Broza Tita obračunavali posthumno, preko njegove grobnice.

Na jedanaestu godišnjicu Titove smrti, 4. maja 1991. godine Vojislav Šešelj i pristalice Srpske radikalne stranke, donele su pred Kuću cveća glogov kolac, ne bi li onemogućili Titu da se „povampiri".

Tada je Vojislav Šešelj zahtevao da se Titovi posmrtni ostaci izmeste iz Beograda u njegov rodni Kumrovec u Hrvatskoj.

Nekoliko decenija kasnije od ideje nije odustao, ali je promenio lokaciju i poručio da „kada radikali dođu na vlast, proteraće Tita sa Dedinja u Zagreb, da počiva pored Stepinca".

Pokret obnove Kraljevine Srbije nudi drugačije rešenje - trampu.

Oni su crnogorskim vlastima, posle otkrivanja spomenika Titu u Podgorici krajem 2018, ponudili razmenu „Titovog spomen kompleksa na Dedinju" za „staru srušenu Njegoševu kapelu" na Lovćenu.


Šta je Carostavnik?

Ova organizacija je javnosti postala poznata kada je sa ideološki bliskom Srbskom akcijom organizovala skup podrške rehabilitaciji Milana Nedića, predsednika vlade u Srbiji tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Tada je Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo krivične prijave protiv nekoliko osoba jer su „pretnjama, uvredama, gestikuliranjem i isticanjem nacističkih i fašističkih izvršili krivično delo". Nije poznat ishod pravosudnog procesa.

Na njihovoj internet stranici piše da su „nacional-monarhisti", pripadnici „antidemokratske monarhističke alijanse" i da ne „sarađuju sa medijima".

Portreti krajnje desnih ideologa i jurišnika, četnička i zastava Ruske Imperije i Srpskog dobrovoljačkog korpusa - stranačke vojske Ljotićevog profašističkog i kolaboracionističkog ZBOR-a iz Drugog svetskog rata okačeni su na zidovima u njihovidž prostorijama od „70 kvadrata na Paliluli gde se nije desila republika".


 

Autobus ispred Kuće cveća u Beogradu
BBC
Autobus ispred Kuće cveća u Beogradu

 

Restitucija

Titov grob se našao i na udaru procesa restitucije 2006. godine kada je Vladimir Lešić, unuk Miloša Savčića - ministra u vladi Kraljevine Jugoslavije i gradonačelnika Beograda - podneo zahtev nadležnima za povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.

Po njegovim tvrdnjama, imanje na kojem se nalazi Muzej Jugoslavije „oduzeto je njegovoj porodici od komunističke vlasti".

U početku je Lešić planirao da „digne zid između groba i zemljišta" i da naplaćuje korišćenje, da bi ubrzo saopštio da je „porodična odluka, ako im se vrati zemlja, da se Tito iseli na groblje, gde mu je i mesto ili da se plac zalije armiranim betonom".

Proces restitucije još uvek nije okončan, ali je Lešić vremenom odustao od „Titovog groba".

Teorija zavere

Oni skloni teorijama zavere veruju da Tito uopšte nije sahranjen u Kući cveća.

Ta teorija se pojavljuje još od 1980-tih, a oživela je i pre deset godina, u vreme prvih zahteva za ekshumaciju Titovih posmrtnih ostataka.

Zato je njegov unuk Josip Joška Broz, danas narodni poslanik u skupštini Srbije i predsednik Komunističke partije, morao javno da potvrdi da je njegov deda zaista sahranjen u „Kući cveća".

Broz je tada izjavio da je „od Ljubljane do završetka sahrane" bio uz dedu i da je prostor u Kući cveća napustio u dva ujutru „kada je postavljen veliki kamen koji pokriva grobnicu".

 

Jaser Arafat
Reuters
Jaser Arafat

 

Ekshumacije u svetu

Ideja o ekshumaciji Tita u 21. veku je, verovatno, bila podstaknuta događajima iz Rumunije, gde su iskopani posmrtni ostaci bivšeg dugogodišnjeg komunističkog predsednika Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge Elene, streljanih 25. decembra 1989. godine.

Njihova tela su krajem 2010. godine ekshumirana radi utvrđivanja identiteta, na zahtev sina i zeta.

Ispostavilo se da tela pripadaju bračnom paru Čaušesku.

Jaser Arafat, vođa Palestinske oslobodilačke organizacije i političke stranke Fatah, ekshumiran je osam godina posle smrti - 2012, zbog sumnje da je mogao biti otrovan.

Radioaktivni polonijum pronađen na njegovoj odeći bio je povod za ekshumaciju, ali je naposletku utvrđeno da trovanje nije bilo uzrok smrti.

U oktobru prošle godine, posmrtni ostaci desničarskog diktatora Franciska Franka, šefa španske države od 1939. do smrti 1975, prebačeni su iz mauzoleja u predgrađu Madrida u porodičnu grobnicu na severu Španije.

„Operacija zatvorena za javnost, koju je naredila socijalistička vlada Španije, zadovoljila je staru želju mnogih koji su smatrali neprimerenim da fašistički diktator počiva u grandioznom mauzoleju, naspram desetine hiljada ljudi koji su poginuli u španskom građanskom ratu", pisao je list Danas.

Izuzev političara, poznat je slučaj ekshumacije poznatog katalonskog nadrealiste Salvadora Dalija.

Umetnika su u leto 2017. godine, 28 godina od smrti, ekshumirali radi utvrđivanja očinstva.

Pronađeni su netaknuti i čuveni Dalijevi brkovi, ali ne i rodbinska veza sa ženom koja je uputila zahtev.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Darko
    25.02.2020 07:53
    Pitam se kakvi bi bili komentari citalaca da Tito nije bio hrvat ?
  • Branko
    24.02.2020 15:20
    @Lesa 23.02.2020 • 19:55
    Aaaaa
    Zato sada imamo novog Tita, sve je isto, ...."

    Sve je isto ????
    Kamo srece da je tako .
    Poredis marsala Tita sa danasnjim politicarima lopurdama ???
    Zaista bi trebalo nekim citaocima zabraniti komentarisanje na ovom portalu .
  • Lesa
    23.02.2020 19:55
    Aaaaa
    Zato sada imamo novog Tita, sve je isto, samo gledajte pink i bice vam bolje, kao nekad kada ste gledali partizanske filmove. A ima i dnevnica i sendviča u stranci, a biće i vikendica za najlojalnije... A Srbija nestaje, kad necemo veliku, koji će nam mala, netreba da imamo nikakvu.
  • sasa s
    23.02.2020 19:48
    Drugovi
    Jeste, da nije bilo druga Tita živeli bi u zemunicama i lozili vatru na sred sobe. Dajte ljudi dokle vise... On je sam projektovao mostove i puteve, bio inovator i stvarao fabrike, smišljao proizvode. Da nije njega, ne bi danas bilo nasih voljenih bratskih republika i novonastalih nacija kao sto su Makedonija, CG, BIH pa i Hrvati.
    Osvestite se Srbi konačno, recite sebi da su naši stari bili prevareni. Ista situacija je i danas, ponovo imamo tog jednog preporodnog...pamet u glavu!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest