Baltičke zemlje i članice EU Litvanija, Letonija i Estonija zabranile su ulazak predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku i tridesetorici beloruskih zvaničnika na pet godina.
Pored Lukašenka, na spisku su beloruski ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, državni tužilac, pojedini zaposleni u Kabinetu predsednika, Republičkoj izbornoj komisiji, službi bezbednosti i drugim izvršnim organima.
„Sankcijama želimo da pokažemo da se sa ozbiljnošću odnosimo prema kršenju ljudskih prava u Belorusiji. Pored toga, smatramo da je važno da narod Belorusije ne trpi zbog toga", rekao je estonski ministar spoljnih poslova Urmas Rejnsalu za rusku informativnu agenciju Intefaks.
Opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja i dalje je u egzilu u Litvaniji, a u petak će se obratiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija putem video linka, prenosi Rojters.
Ona je prethodno predložila da se Belorusija vrati na Ustav iz 1994. godine, kada je Lukašenko prvi put izabran, a predsednik mogao biti biran na najviše dva mandata.
Tihanovskaja je bila primorana da napusti Belorusiju nakon što je na spornim predsedničkim izborima početkom meseca izgubila od dugogodišnjeg predsednika Aleksandra Lukašenka.
Prodemokratske grupe obećale su da će oterati Lukašenka sa funkcije.
Kažu da će izlaziti na ulice svake nedelje sve dok on ne ode.
Desetine hiljada ljudi su u nedelju izašle u centar Minska treću sedmicu zaredom kako bi protestovali zbog Lukašenkove pobede, a desetine su uhapšene tamo i u drugim gradovima.
Najmanje četiri osobe su poginule, a stotine su ranjene u nemirima ovog meseca.
Lukašenko je vodio bivšu sovjetsku republiku Belorusiju od 1994. godine, održavajući bliske odnose sa susednom Rusijom, na koju se ta zemlja u velikoj meri oslanja u snabdevanju energijom i trgovini.
Medijski tim Tihanovske najavio je planove za njeno obraćanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 4. septembra, kao i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope 8. septembra.
Rusija, glavni podržavalac predsednika Lukašenka, stalna je članica Saveta bezbednosti UN i nejasno je da li će pokušati da spreči belorusku političarku da govori.
Prošlog ponedeljka, Tihanovskaja je rekla Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta da zastrašivanje od strane vlade ne može zaustaviti demonstrante.
„Nećemo popustiti", rekla je ona govoreći iz litvanske prestonice Viljnusa.
„Zahtevamo da se poštuju naša osnovna prava. Zahtevamo da svi politički zatvorenici budu oslobođeni."
Nakon što se preselila u Litvaniju, opoziciona liderka je pozvala Beloruse da nastave da mirno protestuju protiv Lukašenka.
Video: Priče ljudi koji čekaju ispred zatvora u Minsku.
Izborna komisija rekla je da je Lukašenko osvojio 80 odsto glasova, ali Tihanovskaja tvrdi da je osvojila 60-70 odsto na osnovu rezultata koji su pravilno prebrojani.
U nedelju, na predsednikov 66. rođendan, demonstranti u Minsku su se sukobili sa policijom. Međutim, protesti su se po prvi put završili bez razbijanja demonstrancija i to pred predsedničkom rezidencijom.
Na protestima 30. avgusta uhapšene su 173 osobe, saopštili su iz MUP-a.
Demonstranti su uzvikivali „sramota" i „odlazi" tokom suprotstavljanja policiji.
Vlasti su u subotu povukle akreditacije 17 novinara, od kojih su većina beloruski državljani koji su radili za strane medije, uključujući dva novinara BBC ruskog servisa.
Ruski predsednik Vladimir Putin telefonom je nazvao Lukašenka na njegov rođendan i navodno ga pozvao da poseti Moskvu.
Čini se da je to bio najnoviji znak podrške Kremlja predsedniku Belorusije, na kog Rusija nije uvek gledala pozitivno.
Video: Svetlana Tihanovskaja - od domaćice do kandidatkinje za predsednicu Belorusije
Šta preduzima Lukašenko?
Lukašenko se u ponedeljak 31. avgusta sastao sa predsednikom Vrhovnog suda Belorusije. Oni su isključili mogućnost vraćanja Ustava iz 1994. godine, kada je Lukašenko po prvi put izabran za predsednika.
Po tom Ustavu, ista osoba je na mestu predsednika mogla da provede najviše dva mandata u trajanju od pet godina.
Ova odredba promenjena je na referendumu 2004. godine, nakon što je Lukašenko na vlasti proveo dva mandata, a od tada beloruski Ustav ne ograničava broj mandata.
Lukašenko je još pre izbora govorio o mogućim ustavnim promenama, po uzoru na Rusiju, gde je predsednik Vladimir Putin u julu ove godine dobio mogućnost da ostane na vlasti do 2036. godine.
Portparol Kremlja Dmitri Peskov ranije je istakao spremnost Moskve da sa Minskom razmeni iskustva u sprovođenju ustavne reforme.
„Što da ne razmenimo iskustva kad smo [u Rusiji] nedavno uradili sličnu stvar", rekao je Peskov.
Rusija, za razliku od mnogih zapadnih država, daje otvorenu podršku Aleksandru Lukašenku. Putin je prošle nedelje izjavio da, „ukoliko to bude potrebno", Rusija može poslati policijske snage u Belorusiju.
„Još jednom želim da istaknem da za sada nismo razgovarali o slanju policijskih rezervi [u Belorusiju]", ponovio je Peskov u ponedeljak.
Lukašenkova poseta Rusiji, koju su već najavili zvanični Minsk i Moskva, biće realizovana u „narednih nekoliko nedelja", dodao je Peskov.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar