Okružena Turskom sa zapada, Gruzijom sa severa i Azerbejdžanom sa istoka, Jermenija može da se pohvali istorijom dužom od većine evropskih zemalja.

Posle proglašenja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine, Jermenija je bila brzo uvučena u krvavi rat sa Azerbejdžanom oko uglavnom jermenskog regiona Nagorno-Karabah.

U jednoj od najranijih hrišćanskih civilizacija, prve jermenske crkve osnovane su u četvrtom veku. U kasnijim vekovima, često je oscilirala između vizantijske, persijske, mongolske ili turske vladavine, kao i perioda samostalnosti.

• Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
• Oružani sukobi u Nagorno Karabahu, poginula najmanje 31 osoba
• Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere

Republika Jermenija

• Glavni grad: Jerevan
• Broj stanovnika: 3,1 miliona
• Površina 29.743 kvadratnih kilometara
• Glavni jezici:jermenski, ruski
• Glavna vera:hrišćanstvo
• Prosečan životni vek: 71 godina (muškarci), 77 godina (žene)
• Glavni izvoz:dijamanti, mehanizacija, prehrambene namirnice

Izvor: Ujedinjene nacije, Svetska banka

Premijer: Nikol Pašinijan

Nikol Pašinijan izabran je za premijera u parlamentu u maju 2018. godine, nakon što je predvodio višenedeljne masovne demonstracije protiv vladajuće stranke, potpuno promenivši političku sliku zemlje.

Izvršio je pritisak na vladajuću Republikansku stranku preko, do tada neviđene kampanje građanske neposlušnosti, što je dovelo do šokantne ostavke Serža Sargsajana, dugogodišnjeg premijera zemlje u dva navrata i potom predsednika, a na toj funkciji je bio deset godina - od 2008. do 2018. godine.

U decembru 2018. godine, Pašinijan je raspisao vanredne izbore kako bi srušio republikansku većinu u parlamentu, a njegov savez „Moj korak" osvojio je ubedljivu većinu.

Republikanci nisu osvojili nijedno poslaničko mesto.

Pašinijan je obećao da će očuvati jermenski strateški savez sa Rusijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin mu je čestitao na pobedi.

Predsednik: Armen Sarkisijan

Armen Sarkisijan izabran je za predsednika u martu 2018. godine, nakon što je zemlja prešla sa predsedničkog sistema vlasti na parlamentarni.

Kratko je služio kao premijer, od novembra 1996. do marta 1997. godine, između ambasadorskih mandata u Velikoj Britaniji i na drugim diplomatskim položajima u Evropi.

Glasači na referendumu 2015. godine podržali su ustavne promene smanjivši moć predsednika u korist premijera, što su kritičari doživeli kao taktički manevar koji bi omogućio odlazećem predsedniku Seržu Sargasjanu da nastavi da vlada kao premijer.

Serž Sargasjan je uredno postao premijer po isteku drugog predsedničkog mandata u aprilu 2018. godine, ali je time izazvao najveće ulične proteste koje je Jermenija videla posle mnogo godina. Ostavku je podneo posle nekoliko dana nemira.

Mediji

Političke promene 2018. godine ostavile su dubok trag na medije, kada su se televizijske stanice uglavnom oslobodile državne kontrole.

Ali mediji ostaju skloni političkoj polarizaciji i odsustvu finansijske samostalnosti.

TV je vodeći medij, iako manje među mlađom publikom.

Forum za političke rasprave je internet. Fejsbuk je glavna društvena mreža.

Neki ključni događaji iz jermenske istorije:

• 1915 - 1917. - Između 600.000 i 1,5 miliona Jermena pobijeno je ili deportovano u Anatoliju, u današnjoj Siriji. Jermenija ova ubistva smatra genocidom, što je optužba koju Turska uporno odbija.
• 1918. - Iz poraza Otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu nastaje nezavisna Jermenija.
• 1922. - Jermenija postaje deo Sovjetskog Saveza.
• 1989. - Izbija rat za Nagorno-Karabah. Uz rusko posredovanje, postignuto je primirje 1994. godine, ali ne i mirovni sporazum i sporadične borbe se nastavljaju.
• 1991. - Jermenija se odvaja od Sovjetskog Saveza.
• 2009. - Jermenija i Turska postižu sporazum oko privremene strategije za normalizovanje diplomatskih odnosa, ali kasnije ne uspevaju da ratifikuju sporazum.
• 2015. - Jermenija se zvanično pridružuje Evroazijskoj carinskoj uniji pod vođstvom Rusije, odlučivši da ne potpiše Sporazum o pridruživanju EU.
• 2018.- Dugogodišnja vladavina Republikanske stranke okončana je posle masovnih protesta.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk