Bio je 21. avgust 1977. godine - legendarna rok grupa Tin Lizi spremala sa za nastup na čuvenom festivalu u Redingu, a 2.000 kilometara dalje, istog dana, u makedonskoj Strumici u tadašnjoj Jugoslaviji, rodio se Veljko Paunović.
Četrdeset tri godine kasnije, Paunović je trener fudbalera Redinga, a o njegovoj „revoluciji" se priča baš kao što se te 1977. na festivalu možda govorilo o Filu Lajnotu iz Tin Lizija, benda koji je utirao put novom talasu britanskog hard roka.
Paunović, poznat kao ljubitelj dobrog gitarskog zvuka, u Reding je došao tokom prošlog leta, a u septembru je proglašen za trenera meseca u Čempionšipu, drugoj engleskoj ligi.
Ekipa koju vodi nalazi se na prvom mestu na tabeli sa sve četiri pobede, dovoljno da već sada među navijačima krenu priče o povratku u Premijer ligu u kojoj je Reding poslednji put igrao 2013.
„Zabranjeno je da se gleda na tabelu, samo može u kalendar i ko nam je sledeći protivnik", ne ostavlja ni trunku dileme Paunović u razgovoru za BBC na srpskom.
Paunović, koji je kao selektor omladinske reprezentacije Srbije 2015. bio prvak sveta, poznat je i po jakim motivacionim govorima.
Jedan takav održao je igračima odmah po dolasku u Reding, a motiv su mu bili drevni Spartanci.
„Radili smo odbranu i hteo sam da im objasnim koliko je ona važna. Rekao sam im - Spartanci nisu bili ljuti na ratnika koji izgubi mač u borbi, već na onog koji ostane bez štita".
„A razlog je bio taj što su imali posebnu taktiku u kojoj je izgubljeni štit značio da protivnik ima šansu da probije odbranu. A mi nećemo da damo protivniku tu šansu".
I deluje da je igrače zaista ta priča motivisala, pošto je Reding na četiri utakmice primio samo jedan gol.
„Sad svi pričaju o štitu. Prvo namestimo njega, pa šlem i, na kraju, mač i krećemo u borbu", objašnjava Paunović.
Za pojedine medije u Engleskoj izbor uprave Redinga da dovede Paunovića predstavljao je iznenađenje, ali nekadašnji srpski fudbaler, a sada trener, prethodno je „ispekao" zanat i u američkom Čikago Fajeru koji je vodio četiri godine.
Iako navikavanje na ostrvski fudbal ume da potraje i kod trenera i kod igrača, čini se da Paunoviću za sada dobro ide.
„Ovo je lepa prilika za mene i za ljude sa kojima radim, da se razvijamo i na da se obrazujemo na fudbalskom i privatnom planu", smatra on.
Kroz šalu, Paunović kaže da je najveća razlika, ipak, u tome što se u Engleskoj vozi na desnoj strani.
„Mada trenutno ni ne vozim. Živim u hotelu i samo radim, jedem i spavam. Sve što bi moglo da mi skrene pažnju sa fudbala sam sklonio u stranu - nemam vremena da tražim opravdanja za bilo šta", jasan je trener kluba sa jugoistoka Engleske.
Dodaje je da mu se dopada što postoje razvijena fudbalska kultura i tradicija u Engleskoj.
A u Redingu je ta tradicija baš, baš dugačka - osnovan je 1871. godine i četvrti je najstariji profesionalni klub u Engleskoj.
„Imamo sada novi stadion i veoma dobre uslove za rad. Klub postoji dugo, ali poslednjih godina je restruktuiran, što daje rezultate", navodi Paunović.
U maju 2017, kineska kompanije Ženhe postala je većinski vlasnik Redinga. Ista firma vlasnik je i belgijskog kluba Roselar i kao i kineskog tima Peking Ženhe.
Paunović ističe da je jedan od kvaliteta Redinga dobar rad u mlađim kategorijama.
„Dosta se oslanjamo na sopstvene igrače, pošto je Redingova fudbalska akademija zaista kvalitetna".
A kvalitetna je i organizacija samog Čempionšipa, za koji mnogi tvrde da je među najboljim u Evropi.
„Nivo je izuzetno visok, verujem da je još bolje kada je situacija normalna.
„Imao sam dobro i slično iskustvo u Americi gde je MLS liga zaista odlična. I tu sam naučio ono što mi koristi sada - da radim i trenerski posao i onaj van terena koji je specifičan za menadžere i Englesku", kaže Paunović.
Ko je Veljko Paunović?
Rođen je 21. avgusta 1977. u Strumici
Profesionalnu igračku karijeru počeo je u Partizanu, za čiji prvi tim je debitovao sa 17 godina.
Kao osamnaestogodišnjak je otišao je u špansku Marbelju, a 1996. prešao je u madridski Atletiko.
Promenio je više klubova u Španiji - igrao je još za Majorku, Ovijedo, Tenerife, Hetafe i Almeriju.
Nosio je još dres ruskog Rubina, a onda se 2008. vratio u Partizan gde je proveo pola sezone i još toliko 2011. u Filadelfiji.
Trenersku karijeru počeo je 2012. u mlađim selekcijama Srbije, a tri godine kasnije na šampionatu na Novom Zelandu vodio je reprezentaciju do titule prvaka sveta.
Kapiten Redinga Lijam Mur nedavno je govorio o tome koliko je Paunović uticao na igrače i stekao poštovanje iako relativno kratko vodi ekipu.
„Čini mi se da je ekipa dobro reagovala na njegov dolazak. Pokazao je da nam veruje i zaista ga veoma poštujem", rekao je Mur nedavno na konferenciji za novinare u Redingu.
Odbrambeni fudbaler Redinga kaže da je Paunović pokazao da je dobar čovek koji želi da pomogne, pored toga što je kvalitetan trener.
„Jasno je da poseduje pobednički mentalitet, da je borben, a to je uspeo da prenese i na ekipu", objasnio je Mur koji je u Redingu od 2016.
„Ume da za vreme treninga odvuče u stranu svakog igrača i ponaosob porazgovara sa svima kako bi im pomogao da unaprede neke elemente igre", dodao je on.
A nagradu za menadžera meseca u Čempionšipu Paunović je posvetio igračima.
„Rekao sam igračima da je to priznanje njihovo. Oni su od mene napravili pobednika. Istovremeno, svestan sam da je ovo tek početak, moramo da gledamo dugoročno i da nastavimo u ovom ritmu", objašnjava Paunović.
Paunovićevu trenersku filozofiju, naravno, ne čine samo motivacioni govori, već i izuzetno naporan rad na treninzima.
„Svaki dan radimo jako fizički, bukvalno momci padaju od umora. Ali rekao sam im, ne možemo da idemo do kraja, ako nije tako. I skroz su prihvatili tu filozofiju", kaže srpski trener.
Ili možda je jednostavnije to sročiti ovako:
„Kad se radi, radi se. Kad se gubi, onda plačemo, a kada pobeđujemo, idemo da slavimo"
Pored Paunovića, česta tema u engleskim medijima je i fudbaler Aleksandar Mitrović koji igra za Fulam u Premijer ligi.
A da li pored Mitrovića, Luke Milivojevića (Kristal Palas) i Nemanje Matića (Mančester Junajted), Paunović vidi još neke srpske fudbalere koji bi mogli da dobiju značajnu ulogu u Engleskoj?
„Poznajem naše igrače i srpski fudbal odlično, ali sada nije vreme transfere, videćemo u sledećem prelaznom roku".
Možda će vas zanimati video o usponu fudbalskog kluba TSC iz Bačke Topole
Paunović kaže da se prilikom donošenja odluke vodio savetom koji mu je davno dao trofejni stručnjak Radomir Antić.
„On me je naučio da prvo uvek sve dobro sagledam i analiziram. Onda pravim plan i donosim odluku. Tako je bilo i ovaj put", objašnjava Paunović.
Informacije o letošnjim pregovorima sa Redingom trudio se da drži za sebe dok sve nije bilo gotovo, ali se „savetovao sa ljudima koji su mu važni".
Antić je svojevremeno kao igrač nastupao za Luton Taun u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, a onda je imao bogatu trenersku karijeru u Španiji.
Preminuo je 6. aprila ove godine.
Jedan od ljudi sa kojima je Paunović razgovarao pre nego što je došao u Englesku, bio je nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, a sada trener Slaviša Jokanović.
„Pričali smo par nedelja pošto sam došao ovde. Bio je otvoren, dao mi je par saveta koje bi zadržao za sebe, ali lep je to bio razgovor", objašnjava.
Jokanović je 2015. vodio Votford i izborio plasman u Premijer ligu sa tim klubom, ali je ubrzo dobio otkaz. Isti uspeh ponovio je 2018. sa londonskim Fulamom i postao prvi srpski trener u Premijer ligi.
A najvažnije životne savete Paunović je, kaže, dobio od pokojnog oca Blagoja, proslavljenog reprezentativca SFRJ.
„Otac me je naučio vrednostima kojih se i danas pridržavam. To su vrednosti koje su važne da uspete u životu, a ne samo u fudbalu".
Paunović pripada mladoj generaciji srpskih trenera koja je poslednjih godina počela da pravi dobre rezultate na međunarodnoj sceni.
Pored Jokanovića koji je malo stariji i predvodnik je, tu su još Marko Nikolić u Rusiji, Vladan Milojević u Saudijskoj Arabiji i Vladimir Ivić koji je, poput Paunovića, letos stigao u Čempionšip, u ekipu Votforda.
Govorio je Paunović i tome koliko je važno što su pojedini srpski treneri uspeli kolegama da „otvore vrata" klubova u inostranim zemljama.
„Ivić je ostvario velike uspehe prvo u Grčkoj, pa u Izraelu i ostavio je sjajan utisak, a Jokanović je nizao uspehe sa Votfordom i Fulamom", navodi on.
Ključ uspeha, tvrdi, predstavljaju ljubav prema fudbalu i posvećenost.
„Mi jesmo nova generacija, ali smo svi već dosta dugo u fudbalu. Volimo ovaj posao, radimo ga najbolje što možemo. I svesni da će se ono što uradimo sada, odraziti na trenere iz Srbije koji će doći posle nas", ističe.
To je i jedan od saveta koji je davao igračima u reprezentaciji.
„Govorio sam im - da su svi prethodni gledali samo sebe, ništa ne bi ostalo za vas koji ste novi".
Osvajanje titule omladinskog prvaka sveta 2015. predstavlja najveći uspeh srpskog reprezentativnog fudbala, dok seniori i dalje ne mogu da povežu odlaske na dva velika takmičenja zaredom.
Ipak, to bi mogli da se promeni vrlo brzo, jer su seniori nedavno pobedili Norvešku i došli nadomak plasmana na Evropsko prvenstvo.
„Najdraže mi je kad vidim da reprezentaciji ide dobro. Navijam za sve te momke, a posebno za one sa kojima sam radio u mlađim kategorijama", kaže Paunović.
Poslednji put, A reprezentacija Srbije igrala je na Evropskom prvenstvu pre 20 godina - 2000. u Belgiji i Holandiji.
„Mnogo je važno da odemo na EP, da budemo konstantni na tim takmičenjima. Srbija ima dobre fudbalere i stručnjake, ali to se potvrđuje samo tako što reprezentacija redovno igra na EP i Mundijalima, a klubovi u Evropi".
Ne želeći da otvara širu priču o aktuelnom stanju u srpskom klupskom i reprezentativnom fudbalu, Paunović je ipak istakao koliko je važno da postoji dugoročan projekat i da se poštuje struka.
„To je svojevremeno pričao Radomir Antić dok je bio selektor reprezentacije, ali nije imao puno sledbenika. Mora da se osmisli projekat na duže staze, da se ulaže u razvoj trenera i igrača, ali i u infrastrukturu".
Možda će vas zanimati video o najstarijem čoveku koji je preveslao okean
Pandemija korona virusa potpuno je poremetila prošlu fudbalsku sezonu, pauza do početka nove je bila kraća, a navijača na stadionima u Engleskoj i dalje nema.
Okolnosti su neobične, ali su se, prema Paunovićevim rečima, navikli na sva ograničenja.
„Svi smo maksimalno oprezni, vodimo računa o ekipi i svim ljudima u našem okruženju. Na kraju krajeva, ceo sadašnji sistem je napravljen tako da možemo da radimo ono što najviše volimo - da igramo fudbal", kaže on.
„Prihvatili smo to kao deo svakodnevice, ionako mogu da se bavim samo onim stvarima nad kojim imam kontrolu", pojašnjava.
„Navijača, na žalost, još nema na stadionima neko vreme ali doći će i to nadam se uskoro", dodao je.
Partizan, pa svi ostali
Uprkos tome što je skoncentrisan na što bolje rezultate Redinga, Paunović stiže i da isprati rezulate klubova čiji je dres nosio kao igrač.
„Gledam utakmice po prioritetima i ličnim opredeljenjima - one klubove za koje sam vezan. A Partizan će zauvek biti u mom srcu", navodi Paunović.
Engleski drugoligaški fudbal i ranije je bio popularan u Srbiji, a nema sumnje da će i ove sezone biti tako, pogotovo ako Reding bude beležio dobre rezultate.
Pa bi na kraju sezone u slučaju plasmana u Premijer ligu, Paunović sa fudbalerima i navijačima mogao da zapeva i stari hit Tin Lizij,a The Boys Are Back in Town.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar