Književnost i Srbija: NIN-ova nagrada za roman godine Svetislavu Basari

Pisac, bivši ambasador Srbije i kolumnista Svetislav Basara dobitnik je 67. NIN-ove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku.

Basara je dobio jedno od najprestižnijih domaćih književnih priznanja za roman „Kontraendorfin", a u konkurenciji je bilo još šest dela.

U najužem izboru bili su i romani - „Sloboda govora" Vladana Matijevića, „Što na podu spavaš" Darka Cvijetića, „Ljudi bez grobova" Enesa Halilovića, „Prekrasne ruševine" Sava Stijepovića, „Ništa nije ničije" Bojana Savića Ostojića, kao i „Pod oba sunca" Ognjena Spahića.

Petočlani žiri koji je dodelio nagradu činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Kukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić.

• NIN-ova nagrada: Roman godine je „Pas i kontrabas" Saše Ilića
• Književna nagrada razbuktala strasti u Srbiji
• Kog je pola NIN-ova nagrada

„Basarin roman sačinjen je od nemogućih scena i nedopustivih zaključaka, kojima se pretresaju temelji ne samo Srbije, nego i savremenog sveta uopšte.

„Ovim romanom čitalac se izvodi iz zone komfora", navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao predsednik žirija Teofil Pančić.

Zbog epidemiološke situacije ceremonija proglašenja pobednika održana je putem Zuma.

U užem izboru bilo je 17 dela, među kojima i roman „Siroti mali ratovi" Uroša Dimitrijevića, novinara BBC na srpskom.

Za 67. NIN-ovu nagradu konkurisalo je ukupno 212 dela.

Za „Kontraendorfin" glasali su Kukić, Milenković i Čakarević. Marija Nenezić se opredelila za roman „Što na podu spavaš", a Teofil Pančić glasao je za „Pod oba sunca".

Basara je sada dvostruki laureat NIN-ove nagrade.

Prethodno je priznanje osvojio za roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006), a bio je i u najužem izboru za ovu nagradu sa romanom „Majn kampf" (2012).

• Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela

Radnja romana

Kroz ispovest izvesnog Stojkovića, slikara koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine ispoveda se naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju.

U ovom, kako navodi izdavač romana Laguna, „vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova", ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa.

Biografija Svetislava Basare

Rođen je u Bajinoj Bašti 21. decembra 1953. godine

Autor je više od 40 književnih radova, romana, novela, knjiga priča, eseja, drama i korespondencije (u dva toma sa Miljenkom Jergovićem).

Za roman „Fama o biciklistima" dobio je nagradu „Željezare Sisak".

Dobitnik je „Nolitove nagrade" za knjigu „Mongolski bedeker".

Roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu „Laza Kostić" 2007. godine.

Za roman „Anđeo atentata" dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović" i nagradu „Isidora Sekulić".

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić".

Kao kolumnista lista „Danas", dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković".

Njegov roman „Majn kampf" ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine.

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.

Od nedavno je kolumnista lista „Kurir".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk