„Gospodine predsedniče, želim da vam ukažem na problem koji se povlači već dve-tri nedelje i da ga konkretno stavim u kontekst nacionalne bezbednosti", rekao je novinar Henri Truhit, dok je Ronaldu Reganu upućivao nepokolebljiv, ozbiljan pogled.
Bilo je to u oktobru 1984. godine i Regan je učestvovao u nizu debata trudeći se da ostane na dužnosti još jedan mandat.
Već nije dobro prošao protiv glavnog rivala nekoliko nedelja ranije.
Sada je počelo da se govorka da je, sa 73 godine, prosto suviše star za taj posao.
U to vreme, Regan je već bio najstariji predsednik u istoriji - što je rekord koji je prvo oborio Donald Tramp (74), a potom i 78-godišnji Džo Bajden.
Truhit je želeo da zna da li Regan na bilo koji način sumnja da će moći da funkcioniše pod stresnim okolnostima?
„Nimalo, gospodine Truhit", odgovorio je Regan suzbijajući osmeh.
„I želim da znate da ni ja neću praviti pompu od godišta u ovoj kampanji - neću, naime, iskoristiti, u političke svrhe, mladost i neiskustvo svog protivnika."
Njegov odgovor dočekan je salvom smeha i aplauza - nakon čega je usledila ubedljiva pobeda na izborima.
Reganova duhovita opaska, međutim, sadržala je više istine nego što je mogao da pretpostavi.
On ne samo da je na svojoj strani imao iskustvo, već i „zrelu ličnost".
Svima nam je poznata fizička transformacija koja dolazi s godinama: koža gubi elastičnost, desni se povlače, raste nam nos, dlake počinju da niču na najneobičnijim mestima - dok istovremeno potpuno nestaju sa nekih drugih - a ti dragoceni centimetri visine koji nam toliko znače počinju da opadaju.
Sada, posle više decenija istraživanja posledica starenja, naučnici su počeli da otkrivaju još jednu, misteriozniju promenu.
„Zaključak je upravo ovaj: da mi nismo ista osoba tokom čitavog našeg života", kaže Rene Motus, psiholog sa Univerziteta u Edinburgu.
Većina nas voli da misli da je naša ličnost relativno stabilna celi život.
Ali istraživanje pokazuje da nije tako.
Naše osobine se neprestano menjaju i kad već zađemo u sedamdesete i osamdesete, prošli smo kroz značajnu transformaciju.
Postepena modifikacija naše ličnosti sa sobom nosi neke iznenađujuće prednosti.
Postajemo savesniji i predusretljiviji, a manje neurotični.
Nivoi „Tamne trijade" osobina ličnosti - makijavelizam, narcizam i psihopatija - takođe obično opadnu, a sa njima i naš rizik od antidruštvenog ponašanja kao što je kriminal i zloupotreba narkotika.
Istraživanje je pokazalo da se pretvaramo u altruističkije i pouzdanije pojedince.
Snaga naše volje raste i stičemo bolji smisao za humor.
I na kraju, stariji imaju bolju kontrolu nad vlastitim emocijama.
To je uslovno rečeno dobitna kombinacija - i sugeriše da stereotip starijih ljudi kao mrzovoljnih i džangrizavih mora da se preispita.
Pogledajte video: Grafiti majstori u trećem dobu
Umesto da postane fiksna u detinjstvu ili oko tridesete - kao što su eksperti godinama mislili - čini se da naša ličnost postaje fluidna i fleksibilna.
„Ljudi postaju ljubazniji i društveno prilagođeniji", kaže Motus.
„Sve više uspevaju da pronađu ravnotežu između očekivanja u životu i njegovih društvenih zahteva."
Psiholozi proces promene koji se dešava kako starimo zovu „sazrevanjem ličnosti".
To je postepena, neprimetna promena koja počinje u našim tinejdžerskim godinama i nastavlja se najmanje do naše osme decenije na ovoj planeti.
Intrigantno, čini se da je ta pojava univerzalna: trend je primećen u svim ljudskim kulturama, od Gvatemale do Indije.
„Obično je kontroverzno davati vrednosne sudove o ovim promenama ličnosti", kaže Rodika Damjan, socijalna psihološkinja sa Univerziteta u Hjustonu.
„Ali istovremeno imamo dokaze da su one korisne."
Na primer, niska emocionalna stabilnost vezivala se za probleme sa mentalnim zdravljem, visokom stopom smrtnosti i razvodima.
U međuvremenu, Damjan objašnjava da će partner nekoga sa visokom savesnošću verovatno biti srećniji, zato što će ta osoba verovatno prati sudove na vreme a manje biti sklona da prevari partnera.
Iako se naše ličnosti menjaju u nekom pravcu kako starimo, ispostavlja se da kakvi smo u odnosu na druge ljude u istoj starosnoj grupi ostaje relativno stabilno.
Na primer, nivo neurotičnosti kod osobe najverovatnije će se sveukupno smanjiti, ali najneurotičniji jedanaestogodišnjaci i dalje su najneurotičniji 81-godišnjaci kad zađu u te godine.
„Zadržava se srž onoga ko smo, u smislu da u određenoj meri zadržavamo svoje odlike u odnosu na druge", kaže Damjan.
„Ali u odnosu na nas same, naše ličnosti nisu skovane u kamenu - mi možemo da se promenimo."
Pogledajte video: On uči ljude da se plačom oslobode stresa
Kako se te promene ličnosti ispoljavaju?
Zato što je sazrevanje ličnosti univerzalno, neki naučnici smatraju da, daleko od slučajne nuspojave toga što smo imali više vremena da naučimo pravila, kako se naše ličnosti menjaju može da bude genetski isprogramirano - a možda ih čak oblikuju i sile evolucije.
Drugi eksperti misle da naše ličnosti delom oblikuju genetski faktori, koje potom vajaju društveni pritisci tokom naših života.
Na primer, istraživanje Viebke Blejdorn, psihološkinje za ličnost sa Univerziteta u Kaliforniji, otkrilo je da u kulturama u kojima se od ljudi očekuje da brže odrastu - venčaju se, počnu da rade, preuzmu odgovornosti odraslih osoba - njihove ličnosti sazrevaju u mlađem dobu.
„Ljudi su prosto prisiljeni da menjaju ponašanje i, vremenom, postanu odgovorniji.
„Naše ličnosti se menjaju da bi nam pomogle da izađemo na kraj sa životnim izazovima", kaže Damjan.
Ali šta se desi kad zađemo u duboku starost?
Postoje dva moguća načina da se prouči kako se menjamo tokom našeg životnog veka.
Prvi je da se uzme velika grupa ljudi različitih godišta i potom da se prati kako se njihove ličnosti razlikuju.
Jedan problem s ovom strategijom je da je lako slučajno pomešati generacijske odlike koje je oblikovala kultura određenog vremenskog perioda - kao što je smernost ili neobjašnjivo obožavanje engleskog krema sa trešnjom - za promene koje se dešavaju sa godinama.
Alternativa je uzeti istu grupu ljudi i pratiti je dok odrasta.
Tačno to se i desilo sa Lotijanskom rodnom kohortom - grupom ljudi u Škotskoj čije su osobine ličnosti i inteligencija proučavani u junu 1932. i u junu 1947. godine, dok su još bili u školi.
U to vreme, oni su imali oko 11 godina.
Zajedno sa kolegama sa Univerziteta u Edinburgu, Motus je pronašao stotine istih ljudi kad su već bili u sedamdesetim i osamdesetim i dao im još dva identična testa, sa nekoliko godina razmaka.
„Zato što smo imali dve različite grupe ljudi, a obe su merene u dve različite prilike, mogli smo da primenimo obe strategije odjednom", kaže Motus.
To je bila srećna okolnost, zato što su rezultati bili neverovatno drugačiji za dve generacije.
Dok su ličnosti mlađe grupe ostajale manje-više iste ukupno gledano, osobine ličnosti starije grupe počele su da se menjaju, tako da su u proseku oni postajali manje otvoreni i ekstrovertni, kao i manje predusretljivi i savesni.
Korisne promene koje su im se dešavale tokom čitavog života sada su počele da se preokreću.
„Mislim da to ima smisla, zato što u starosti stvari ljudima počinju da se dešavaju brže", kaže Motus, koji ističe da je zdravlje ovih ljudi možda počelo da se narušava i verovatno su počeli da gube prijatelje i rodbinu.
„To ima određenog uticaja na njihovo aktivno angažovanje u svetu."
Niko još nije proučio da li se ovaj trend nastavlja i kad zađemo u stotu.
Proučavanje japanskih stogodišnjaka pokazalo je da oni obično imaju visoke ocene za savesnost, ekstrovertnost i otvorenost, ali su možda od početka imali više tih karakteristika - možda je to čak i doprinelo njihovoj dugovečnosti.
Štaviše, naše ličnosti su neodvojivo povezane sa našim blagostanjem kako starimo.
Na primer, oni sa više samokontrole skloniji su da budu zdraviji kasnije u životu, žene sa višim stepenom neuroze sklonije su da dožive te simptome tokom menopauze, a stepen narcizma povezuje se sa nižim stepenom usamljenosti, što je samo po sebi faktor rizika za preuranjenu smrt.
U budućnosti, razumevanje kako su određene osobine vezane za naše zdravlje - i kako možemo da očekujemo naše ličnosti da se menjaju tokom čitavog našeg životnog veka - moglo bi da pomogne da se predvidi ko je najugroženiji od određenih zdravstvenih problema i da se tu interveniše.
Saznanje da se naše ličnosti menjaju tokom čitavog našeg života, bilo da mi to želimo ili ne, koristan je dokaz za to koliko su one fleksibilne.
„Važno je da to znamo. Dugo vremena su ljudi mislili da se ne menjaju," kaže Damjan.
„Sada vidimo da naše ličnosti mogu da se prilagode, a to nam pomaže da izađemo na kraj sa izazovima koje nam život donosi".
Ako ništa drugo, to nam daje nešto čemu možemo da se radujemo kako starimo, i da otkrivamo u koga ćemo se pretvoriti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar