Danica Šmic ima 84 godine i već pola veka je volonterka Crvenog krsta.
„Volontiranje je meni sastavni deo života, to je kao vazduh koji dišem", kaže za BBC na srpskom Šmic.
Ni pandemija korona virusa, zbog koje nije mogla da izlazi iz kuće, nije sprečila Danicu da volontira, makar telefonom.
„Ja volim terenski rad, ali nam je pandemija pokazala da je volontiranje moguće i preko telefona", kaže Šmic za BBC na srpskom.
Danica je najstarija volonterka Crvenog krsta Srbije koji 6. februara obeležava 145 godina postojanja.
Ujedno, ona je jedna od oko 60.000 volontera Crvenog krsta Srbije, najstarije humanitarne organizacije u državi.
Osim „datuma rođenja" organizacije kojoj je posvetila poslednjih 50 godina, za Šmic je 6. februar 2021. važan i zbog toga što joj je dodeljena nagrada „Dobročinitelj" za 2020.
Srpsko društvo Crvenog krsta osnovano je 6. februara 1876. godine, 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi.
„Ljudi su vremenom stekli poverenje u Crveni krst.
„Poverenje je suština zašto ljudi volontiraju u Crvenom krstu, veruju da je to što radimo zaista korisno za zajednicu", priča za BBC na srpskom Ljubomir Miladinović, generalni sekretar organizacije.
Aktivnosti Crvenog krsta nisu stale ni tokom pandemije.
„Crveni krst ima pravila postupanja u vanrednim situacija.
„Tokom pandemije delimo obroke i pomoć, odnosimo je do vrata kada je bilo potrebno, pomažemo onima koji ne mogu iz kuće. Sve to poštujući epidemiološke mere", navodi Miladinović.
Tokom pandemije je bilo dosta telefonskih poziva na linijama na koje se javljaju volonteri obučeni za psihosocijalnu pomoć.
„Često su nas zvali samo zbog toga što žele da čuju nekog jer su predugo izolovani.
„Zvali su da dobiju odgovor na neka pitanja i informacije, ali i zato što je bilo potrebno da neko ode u nabavku", kaže Miladinović.
I najstarija volonterka Danica Šmic je volonterske aktivnosti morala da prebaci na telefon, a sada se opet vratila na teren.
Tokom 10 meseci pandemije volonteri Crvenog krsta prešli su 823.000 kilometara da bi pružili pomoć i obavili više od 320.000 razgovora putem linija za podršku, tvrde u ovoj organizaciji.
„Pandemija je Crvenom krstu u Srbiji donela nove izazove", rekao je povodom godišnjice osnivanja predsednik organizacije Dragan Radovanović, a navedeno je u saopštenju.
Crveni krst Srbije je tokom 2020. godine došao različitim programima i uslugama do oko milion i po ljudi.
„Na samom početku Kovid-19 izazova uspeli smo da obezbedimo iz sopstvenih rezervi prve količine lične zaštitne opreme.
„Usmerili smo je prema organizacijama koje su bile u neposrednoj komunikaciji i kontaktu sa najranjivijima - korisnicima narodnih kuhinja, sa najstarijima ali i dobrovoljnim davaocima krvi, nezamenljivog leka, onog koji život znači", rekao je Radovanović.
Srpsko društvo Crvenog krsta osnovano je 6. februara 1876. godine, na inicijativu vojnog lekara Vladana Đorđevića u Dvorani beogradske opštine.
Bilo je jedno od prvih 15 društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u čitavom svetu i osnovano je 13 godina posle prve Međunarodne konferencije.
Za prvog predsednika izabran je mitropolit Mihajlo Jovanović, a upravu je činilo nekoliko uglednih građana tadašnje Srbije, navodi se na sajtu ove organizacije.
U godini osnivanja, Srpsko društvo crvenog krsta okupilo je oko 2.000 članova i osnovalo je 35 pododbora u zemlji.
Danas je Crveni krst razgranat na 183 pododbora u isto toliko lokalnih samouprava u Srbiji.
Rad Društva u prvim godinama po osnivanju bio je usmeren na prikupljanje novčanih i materijalnih sredstava, organizovanje bolnica, obuku dobrovoljnih bolničarki, nabavku sanitetskog materijala, angažovanju lekara i pružao je veliku pomoć vojnom sanitetu.
„Krajem 19. veka, Crveni krst je pomagao izbeglicama, ratnicima na bojnom polju. S velikim ratom, zahvaljujući Crvenom krstu, u Srbiji je boravilo 17 inostranih lekarskih misija", kaže Ljubomir Miladinović.
Posle Prvog svetskog rata, volonteri su pomagali u otklanjanju posledica i brinuli su o deci koja su ostala bez roditelja.
„Zahvaljujući Crvenom krstu, tokom Drugog svetskog rata internirci i zarobljenici, koji su odvedeni van teritorije Srbije, slali su poruke i pakete porodicama.
„I danas imamo brojna dokumenta o tim ljudima u našim arhivima", kaže Miladinović.
U današnje vreme Crveni krst organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi, program Narodne kuhinje, pomaže izbeglicama i azilantima.
Đaci koji pripremaju obroke za Narodnu kuhinju
Crveni krst Srbije ima organizacije u svim lokalim samoupravama i prema zakonu, sarađuje s lokalnim vlastima.
„U prilici smo da priđemo ljudima jer smo organizovani u svakoj sredini", kaže generalni sekretar Crvenog krsta Ljubomir Miladinović.
Svaka sredina je specifična i to uslovaljava načine rada i saradnje s lokalnim vlastima.
„Mi jesmo deo civilnog društva, ali nismo nevladina organizacija.
„Zakon o Crvenom krstu kaže da smo u pomoćnoj ulozi javnim vlastima, a država se kroz Ženevsku konvencije obavezala da će pomagati postojanje i uslove za rad nacionalnog društva na svojoj teritoriji", kaže Miladinović.
Volonteri Crvenog krsta svake godine pripreme sedam i po do osam miliona obroka Narodne kuhinje, a od kada je program pokrenut 1992, podeljeno je više od 160 miliona obroka.
Najveći izazovi svih ovih godina je sačuvati doslednost u onome što Crveni krst jeste, kaže Miladinović.
„Nije Crveni krst potreban zajednici zato što postoji 145 godina. Da biste bili vredni i potrebni zajednici, morate u njoj da budete aktivni.
„Naš izazov je da budemo dovoljno aktivni prema mladima, da budemo otvoreni, da ih čujemo i prihvatimo njihove ideje za naš rad", kaže Miladinović.
Crvenom krstu pomažu velike i male kompanije, ali je izazov naći nove partnere.
„Ljude treba informisati i omogućiti im da iskažu humanost. Kada se dogodi neka vanredna situacija, stepen dopiranja do donatora je olakšan, jer je čitavo društvo okrenuto ka tim dešavanjima.
„Crveni krst je kao neka vrsta brenda prepoznat u zajednici, a mi se trudimo da komuniciramo s kompanijama. Ne možete da sedite kod kuće i da čekate da neko pokuca na vrata", zaključuje Miladinović.
Upoznajte devojku kojašije zaštitne maske za gluvoneme
Od 1965. postoje međunarodno priznatni osovni principi Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, na kojima je zasnovan i rad organizacije u Srbiji.
Među njima su humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost.
„U ostvarivanju ciljeva i zadataka, Crveni krst Srbije pomaže svim ljudima, bez bilo kakve neposredne ili posredne diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito zbog rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja ili sličnog statusa, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta", navedeno je na sajtu društva.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 2
///
Volonter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar