Tamara* uskoro puni 40 godina i majka je četvoro dece.
Prva polovina 2020. godine za nju nije bila najteža u životu samo zbog pandemije korona virusa.
„Ostala sam na ulici trudna, sa malim detetom u kolicima, i 150 dinara u džepu", kaže Tamara za BBC.
Tamara je bila žrtva nasilja u porodici i smogla je snage da ode od supruga.
To je bio trenutak kada je saznala za Materinski dom.
„U Sigurnoj kući nisu bili u mogućnosti da mi pruže uslove za bebu koju je trebalo da rodim, niti su mogli da brinu o mom detetu od godinu i osam meseci u trenutku mog porođaja", kaže Tamara za BBC.
„Prema rečima moje voditeljke slučaja, Materinski dom je u tom trenutku bio najbolja opcija za mene".
Tamara je samo jedna od žena i devojaka kojoj je Materinski dom utočišće za koje mnogi u Srbiji ni ne znaju da postoji, iako radi već pola veka.
Prevashodno treba da pomogne majkama da „prevaziđu krizu" kada su u porodičnim, emotivnim i materijalnim poteškoćama.
Tamara potiče iz multietničke porodice i živela je na teritorijama nekoliko republika bivšeg Sovjetskog Saveza (SSSR).
U Beograd dolazi 1999. godine.
Ima dvoje punoletne i samostalne dece, ali i dve bebe.
Četvrto dete je dobila pre nekoliko meseci, usred vanrednog stanja u zemlji.
„Prošlu godinu ću pamtiti ne samo po rođenju mlađeg sina i pandemiji, već i po Materinskom domu", kaže ona.
„Materinski dom nije samo dom u kojem imate gde da jedete i spavate.
„Ovo je mesto gde uz podršku stručnog tima učite i dobijate nadu u bolje sutra".
Materinski dom je zamišljen tako da zbrine majku i bebu.
Nastao je 1973. godine, kaže za BBC Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.
„Bio je u okviru Stacionara za majku i dete, a sada je samostalna radna jedinica u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.
„Pruža domski smeštaj za decu do tri godine (ranije je bilo do godinu dana) zajedno sa majkom, kao i trudnice".
Materinski dom postoji da bi, dodaje on, „očuvao emotivnu vezu deteta i majke i omogućio joj da prevaziđe krizu dok ne uredi porodične, materijalne i stambene prilike da bi mogla neposredno da brine o detetu".
Trčanjem protiv nasilja:
Tamara misli da je mnogo naučila od kako je sa decom u Materinskom domu.
„Učimo da budemo nezavisne i samostalne kada izađemo", kaže ona.
„I to bez obzira da li imamo podršku porodice i prijatelja ili ne".
Tamari su stručnjaci pomogli da se iz Sigurne kuće prebaci u Materinski dom.
Ipak, to nije jedini način da se ova ustanova kontaktira.
Njoj mogu da se jave trudnice ili majke male dece koje nemaju uslova da brinu o njima, a žele da ostanu zajedno.
„Godišnje uslugu Materinskom doma koristi između 15 i 20 korisnica", kaže Milačić.
„Ponekad majke dođu sa više dece, odnosno sa predškolskom decom o kojoj neposredno brinu, pa bude i više dece na smeštaju od broja korisnica".
Za sve ove godine, oko 1.500 žena i dece prošlo je kroz vrata Materinskog doma.
Nije, pak, dovoljno samo pokucati.
Potrebno je da se žene jave nadležnom Centru za socijalni rad, koji zatim procenjuje porodične odnose, ali i pravni, materijalni i stambeni status majki, ali sređuju i celokupnu dokumentaciju.
Neophodna je i saglasnost majke, odnosno trudnice.
Tamara je već znala da prepovija, hrani i vodi računa o četvrtom detetu.
Ipak, ima majki kojima je i u ovim poslovima potrebna pomoć.
U Domu trudnicama i majkama u svemu pomažu i sa njima rade socijalni radnik, psiholog, medicinske sestre i noćni vaspitač.
Ukoliko je potrebno, u ustanovu dolazi i lekar.
Materinski dom Tamari je doneo i druga znanja.
Ona je strana državljanka, a iako živi u Srbiji već 21 godinu, nije sredila papire.
„Za papire ranije nisam imala ni snage, ni vremena", kaže ona.
„Van doma stalno sam jurila da radim i nešto zaradim, dok mi je birokratija uvek bila po strani".
Važno joj je da njena deca u budućnosti nemaju nikakav problem sa papirologijom da bi mogla da ostvare prava.
„Ovo je njihova zemlja. Želela sam da dobiju samo ono što njima pripada", dodaje ona.
„Za mene, ovo je jedna škola veća i od gimnazije i od fakulteta, ovo je škola u kojoj sam naučila da živim", kaže ona.
Neke od majki iz Doma, nažalost, odlaze bez deteta.
„Manji broj majki ostavi dete ili se saglasi da se dete usvoji ili ode na hraniteljstvo uz očuvan kontakt do neke povoljnije životne situacije", kaže Milačić.
Većina majki, ipak, očuva odnos sa detetom i posle Materinskog doma nastavi da brine o njemu, što je i osnovni cilj.
„Mnoge uspeju da nađu posao u čemu im pomažemo", dodaje direktor.
„Neke se doškoluju, opismene tokom boravka u Materinskom domu, završe kurs, nađu gde će i s kim živeti, obnove i ojačaju bezbedne odnose sa partnerom i drugim članovima porodice, uključe dete u vrtić".
Mnogim ženama Materinski dom je prvo tiho i uredno mesto na kojem su živele.
„Nekima je možda i prvo i jedinstveno iskustvo urednog života tokom smeštaja u Materinski dom, pošto su pre toga imale neadekvatne, nesređene i haotične uslove stanovanja i života uopšte", dodaje Milačić.
Pomozite deci iz Svratišta:
Tamara je, kao i druge žene, po dolasku u Dom sa stručnjacima napravila plan.
Prolazila je sa njima kroz taj plan i odrađivala jedan po jedan „zadatak", a krajnji cilj svake žiteljke Materinskog doma jeste da - izađe iz njega.
„Moj plan je da dom napustim do početka proleća", kaže ona.
„Od zadataka koje moram da ispunim do tada, ostali su mi pronalazak posla, stana i upis dece u vrtić.
„Ovde sam dobila mogućnost da se vakcinišem od korone, pa se nadam da ću nakon toga ubrzo rešiti sve ostale obaveze".
Materinski dom je do završetka radova na novoj zgradi, privremeno preseljen u objekat u Zvečanskoj 52.
Telefon za kontakt socijalnog radnika Materinskog doma je 011/2648365, 011/2648722 , a mail adresa jesnezana.milovanovic@czodo.rs
* Ime je promenjeno zbog zaštite identiteta
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
X
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar