Mirjana Ilić je vlasnica turističke agencije punih sedam godina i majka dvoje dece.
Pre nego što je trebalo da se porodi morala je da zamrzne firmu kako bi dobila 100 odsto bolovanja.
„Primala sam 15.000 dinara kao naknadu za porodiljsko, od čega sam plaćala doprinose, što je značilo da mi je ostajalo 3.000-4.000 dinara, jedva za pelene", kaže Ilić za BBC na srpskom.
Dodaje da je uredno plaćala obaveze prema državi, kao i radnicu koja je radila kod nje u agenciji.
„Plaćala sam i njene doprinose, tako da ona sada ima naknadu u vrednosti od 100 odsto plate", kaže ona.
Nije lako, dodaje, širiti porodicu i imati firmu i da je u nekim trenucima razmišljala i da zatvori.
Zakonu o radu kaže da svaka zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Ipak, prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom sve majke-preduzetnice, preduzetnice i majke koje nisu angažovane po ugovoru o radu imaju drugačiji tretman u odnosu na žene koje su u radnom odnosu.
Žene čine 30 odsto svih preduzetnika u Srbiji, pokazuju podaci istraživanja u okviru projekta Adiko 100 najvećih iz 2019. godine.
Razlika u obračunavanju naknade za majke preduzetnice i za zaposlene žene - postoji.
Milena Rančić, predsednica skupštine Udruženja računovoća i knjigovođa Srbije (URIKS), kaže da se majci-preduzetnici isplaćuje samo neto deo, odnosno država joj ne plaća doprinose.
„Ako ona sama ne uplati doprinose, neće imati ni staž, ni zdravstveno osiguranje dok je na porodiljskom", kaže Rančić za BBC na srpskom.
Glavne razlike su u tome da se zaposlenoj ženi uplaćuju puni doprinosi sve vreme odsustva i to što ima pravo na dve godine odsustva i naknade za treće dete, dok preduzetnica dobija samo neto deo.
„Niko joj ne isplaćuje doprinose, osim ako to ne uradi sama, ne ide joj staž i ima samo godinu dana odsustva koje god da joj je dete po redu", kaže Rančić.
Detaljnije objašnjenje
piše Milena Rančić, predsednica URIKS-a
Naknada koju dobija zaposlena žena tokom porodiljskog odustva naziva se naknada zarade, dok preduzetnice dobijaju ostale naknade.
Ove dve kategorije se računaju drugačije.
Naknada zarade se računa kao prosek zarada u 18 meseci koji prethodi otvaranju porodiljskog odsustva ili održavanja trudnoće ukoliko je to slučaj.
Ceo taj prosek sadrži neto naknadu i pripadajuće doprinose.
Zaposlena porodilja dobija neto naknadu na račun, a država na njeno ime uplaćuje doprinose za vreme dok je na odsustvu.
Porodiljsko traje do detetovog 3. meseca, a onda počinje period nege deteta koji ističe kada dete napuni godinu dana.
Za treće i svako sledeće dete zaposlena porodilja dobija dve godine odsustva i za to vreme ima zdravstveno osiguranje i ide joj staž.
Za preduzetnice porodilje se takođe računa prosek tokom 18 meseci pre otvaranja porodiljskog.
Uzima se bruto osnovica na koju su se u tih 18 meseci uplaćivali doprinosi, onda se to podeli sa 1,5 i to je iznos naknade koju će majka-preduzetnica dobiti do kraja odsustva.
Naknade se računaju od rođenja deteta, a ne od dana otvaranja porodiljskog, iako porodiljsko i nega deteta zajedno takođe traju godinu dana.
Za razliku od zaposlenih žena, preduzetnice za svako dete imaju pravo samo na godinu dana odsustva.
Pogledajte video o tati iz Srbije koji je dva puta koristio porodiljsko odsustvo
Rančić kaže da je iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda dobila informaciju da suprug majke preduzetnice nema pravo da preuzme negu deteta, jer se privatne preduzetnice Zakonom o radu karakterišu kao nezaposlene.
To znači da zbog toga što nemaju ugovor o radu, nemaju ni pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada zarad nege detete.
Majka preduzetnica može da otvori porodiljsko bolovanje posle rođenja deteta, kada dobije izvod iz matične knjige rođenih za bebu.
Ukoliko preduzetnice žele da njihova firma nastavi da radi dok su one na porodiljskom, mogu da angažuju poslovođu za kog dodatno moraju da plate poreze i doprinose.
Ovo ne važi ako angažuju člana domaćinstva, što nije uvek moguće.
Tako da od plate koju dobijaju na porodiljskom, ukoliko žele da im teče staž, moraju da plate doprinose i sebi i poslovođi, navodi se na sajtu Bebac.
Jedna od poslednjih epizoda u kojoj su majke i porodilje bile oštećene, dogodila se upravo tokom pandemije korona virusa.
Problem je nastao zbog umanjenja naknade porodiljama kod poslodavaca koji su koristili državne mere pomoći.
Tada je Ratko Dmitrović, ministar zadužen za brigu o porodici, napisao na Tviteru da su porodilje „kolateralna šteta".
Na žalost. Kolateralna šteta. Ne postoji državna mera koja nekome nije naškodila.
— Ratko Dmitrović (@RatkoDmitrovic) January 23, 2021
Ubrzo potom se oglasio i Siniša Mali, ministar finansija, rekavši da trudnice i porodilje ni na koji način neće biti oštećene i da će nastaviti da primaju pun iznos naknade za vreme trajanja bolovanja.
Tatjana Macura iz Incijative „Mame su zakon" kaže da je posle razgovora sa ministarkom za rad i socijalna pitanja, doktorkom Darijom Kisić-Tepavčević i ministrom Ratkom Dmitrovićem dobila informaciju da će se, ukoliko bude podrške Ministarstva finansija i Vlade, menjati odredbe za poljoprivredne osiguranice, za majke koje su rodile decu sa invaliditetom i za one koje zarađuju više od tri prosečne zarade.
„Najava je da će ove izmene biti sredinom ove godine, u junu ili julu", kaže Macura.
Napominje da neke izmene odredbi za majke preduzetnice za sada nisu najavljene.
Rančić iz URIKSA jedan deo rešenja vidi u tome da otac deteta preuzme korišćenje odsustva radi nege deteta koje počinje od bebinih tri meseca života.
„U slučaju kada tata koristi odsustvo radi nege deteta, radi se nov obračun na osnovu njegovih primanja 18 meseci pre počinjanja porodiljskog preduzetnice", objašnjava Rančić.
Dodaje da ako je tata zaposlen kod nekog poslodavca, ima sva prava koja ima i zaposlena žena.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Marija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar