Pandemija korona virusa donela je dodatne izazove i ograničenja u ostvarivanju prava i sloboda u Srbiji, ocenjeno je u obimnom izveštaju za 2020. godinu Beogradskog centra za ljudska prava.
Uvođenje, kako kažu autori, „neustavnog" vanrednog stanja i strogih mera, poput zabrane izlaska iz kuće, jedna je od glavnih zamerki srpskim vlastima.
„Ugroženost života i zdravlja građana Srbije, kao i poštovanje i zaštita njihovih ljudskih prava tokom pandemije predstavljali su pretežak zadatak za vlast u Srbiji, koja često nije uspevala da nađe adekvatne odgovore", navodi se u izveštaju, predstavljenom u četvrtak u Beogradu.
Mehanizmi i procedure kojima se štite ljudska prava se sve manje koriste i pod pritiskom su izvršne vlasti, a takva je situacija i sa nezavisnim telima, koja nisu odigrala važnu ulogu tokom vanrednog stanja, ocenjuju autori izveštaja.
„Zašto vanredno stanje, a ne vanredna situacija?"
„Smatramo da je bilo neustavno uvođenje vanrednog stanja, jer su odluku doneli predsednik Republike, premijerka i predsednica parlamenta", kaže jedna od urednica izveštaja Vesna Petrović.
Prema Ustavu Srbije, vanredno stanje proglašava Narodna skupština, ali kada nije u mogućnosti da se sastane „odluku o proglašenju vanrednog stanjea donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuštine i predsednik Vlade".
Parlament u tom periodu nije radio, zbog Uredbe Vlade i Naredbe Ministarstva zdravlja kojima se zabranjuje okupljanje u zatvorenim prostorima.
Međutim, Petrović kaže da je proglašenjem vanrednog stanja na način kako je urađeno obezvređena uloga parlamenta, koji je nosilac suverniteta svih građana.
„Ovo potkrepljujemo činjenicom da se sednice skupštine danas neometano odvijaju", kaže Petrović.
Petrović kaže da je u datim okolnostima bilo dovoljno uvesti vanrednu situaciju, „s obzirom na to kakva je epidemiološka situacija bila kasnije, odnosno danas".
„Postavlja se pitanje da li je ispravno postupanje sada ili tada", dodaje ona.
Dodala je da je Ustavni sud odbacio sve inicijative za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja.
Posmatrajući brojeve zaraženih, hospitalizovanih i umrlih, epidemiološka situacija u Srbiji danas je znatno nepovoljnija nego kada je vanredno stanje uvedeno.
U izveštaju su analizirane i odredbe o uvođenju epidemoiloških mera, koje su često bile vrlo neprecizne i koje su često menjane.
„Dovodile su ljude u potpunu zabunu i njihova obaveštenost je bila nedovoljna", kaže Petrović.
Jedna od prvih mera uvedenih od proglašenja vanrednog stanja bila je zabrana izlaska napolje starijima od 65 godina u gradu, odnosno od 70 u mestima sa manje od 5.000 stanovnika.
„Jedna od najtužnijih scena u tom periodu je bila upravo kada penzioneri u 4 ujutru izlaze iz kuće po namirnice, a napolju je još mrak", kaže Petrović.
Ona se pita zašto su mere bile toliko stroge za pojedine kategorija stanovištva.
„Jedan od razloga je ta da je postojala neobaveštenost, kao i strah onih koji su te mere donosili", smatra Petrović.
U izveštaju je predstavljena i analiza položaja ljudi koji žive na ulici, Roma, pripadnika LGBT zajednice, osoba sa invaliditetom.
„Beskućnici su kategorija stanovništva koja nije imala pristup nijednoj usluzi koja je mogla da im pomogne tokom pandemije", rekao je Dušan Pokuševski, jedan od urednika izveštaja.
Podsetio je na period od osam meseci tokom kojeg Prihvatilište za odrasle u Beogradu nije radilo, te oni koji su tražili pomoć nisu mogli da je dobiju.
Takođe, zabeležni su i problemi u onlajn nastavi, koja je u velikoj meri bila nedostupna, posebno siromašnijima - Romima i deci sa invaliditetom.
Diskriminacija žena tokom pandemije posebno je bila izražena kada je u pitanju nasilje, zdravstvena nega i neplaćeni rad.
Takođe, prema podacima koji su predstavljeni na konferenciji „dvostruko više žena je izgubilo posao tokom pandemije".
„Sedam odsto žena u odnosu na četiri odsto muškaraca ostalo je bez posla u ovom periodu", rekao je Pokuševski.
Posle pet godina je usvojena Strategija za osobe sa invaliditetom.
Pojedina prava i dalje su stavljena na čekanje, a mnoge usluge su i dalje ili su postale nedostupne, a najvažniji je personalni asistent.
„I onako teško stanje na medijskoj sceni se 2020. godine još više pogoršalo", rekao je Ivan Protić, jedan od autora izveštaja, dugogodišnji novinar i urednik novinske agencije Beta.
Dodao je da se broj napada na novinare povećao i da je oštro obraćanje političara novinarima na konferencijama postalo svakodnevnica.
„Po podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 2020. godini bilo je 186 ugrožavanja novinara, od kojih su 32 fizički napadi", rekao je Protić.
Repertoar uvreda na račun novinara ostao je isti - „strani plaćenici", „produžena ruka opozicije", dodao je.
Govor mržnje u medijima je sve prisutniji, kao i plasiranje lažnih vesti, napomenuo je on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Pa izvestite malo
Jednostavno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar