Dok sa bilborda i televizije glumica Gorica Popović poziva ljude da se vakcinišu, Mirjana Nešić i dalje ne želi to da uradi.
„Sačekaću još, nisam antivakserka, ali ne razmišljam još da se prijavim.
„Plašim se posledica na duže staze. Ako baš budem morala iz nekog razloga, vakcinisaću se", kaže Mirjana za BBC na srpskom.
Pozivi, molbe i kampanja koja se vodi da bi se što više ljudi odazvalo vakcinaciji, do njenih ušiju i očiju ne dopiru.
Za razliku od nje, Marko Perić prijavu za vakcinaciju popunio je prvog dana kada je to bilo moguće.
Od kampanje poziva na vakcinaciju preko televizije, novina i bilborda, čiji je početak premijerka Ana Brnabić najavila 10. marta, Mirjana i Marko ne očekuju mnogo i misle da neće doprineti većoj imunizaciji.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je obavljeno ukupno oko 2,65 miliona vakcinacija protiv korona virusa, od čega je oko 1,2 milona ljudi primilo obe doze - ali interesovanje je stalo i sve manje njih spremno je da zavrne rukav.
Stručnjaci iz oblasti marketinga kažu za BBC na srpskom da su se do sada za vakcinu prijavili i dobili je oni koji su hteli i da kampanje sada moraju da budu usmerene ka delu stanovništva koje se koleba ili ne želi da se vakciniše.
„Sada treba pucati iz svih oružja, da se svi vakcinišemo", kaže za BBC na srpskom Marko Marjanović, specijalista za komunikacije.
Zdravko Kevrešan, kreativni direktor u marketinškoj agenciji Drajv, kaže da će razliku napraviti angažovanje neodlučnih - onih koji čekaju nešto da bi se vakcinisali.
„Njima treba ponuditi slojevitiju komunikaciju, više informacija i više razloga", objašnjava Kevrešan.
Šta kampanja države tačno podrazumeva, kako se sprovodi i ko je za nju zadužen, BBC na srpskom nije saznao u kabinetu premijerke.
Kako je u telefonskom razgovoru za BBC rečeno - za ta pitanja nadležno je Ministarstvo zdravlja.
Ni iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit BBC-ja, a kako je u telefonskom razgovoru rečeno, to su pitanja za kabinet premijerke Ane Brnabić.
Srbija je donedavno bila u evropskom i svetskom vrhu po broju datih doza vakcine na sto stanovnika, međutim situacija se vremenom polako menja.
Odziv je u drugoj polovini marta i početkom aprila bio nešto slabiji uprkos dostupnosti vakcine, mogućnosti izbora cepiva, rasprostranjenosti punktova za vakcinaciju širom zemlje i pozivima državnih fukcionera.
Slađana Starčević, profesorka marketinga sa beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) kaže za BBC da se u Srbiji već neko vreme sprovodi određena vrsta informativno-edukativne kampanje, ali da je masovna medijska kampanja počela tek posle krizne situacije - pada interesovanja za vakcinaciju.
„Primenjena je reaktivna strategija", objašnjava Starčević.
„Ponuda je veća od tražnje. Tu bih svakako navela jedan fenomen - ljudi se drugačije ponašaju u situacijama oskudice i izobilja.
Ona kaže da vakcina, ili bilo kog drugog proizvoda nema, bile bi mnogo više željene.
Zdravko Kevrešan tvrdi da je država pre pojave vakcine strateški postupila po mnogim pitanjima vezanim za pandemiju, a da je „pitanje imunizacije tek sad došlo na red, kada se oseća zamor u broju vakcinisanih".
„Iscrpljena su očekivanja da će apeli za vakcinacijom uroditi plodom i sada nam je neophodna precizna i dugoročna strategija i po ovom pitanju.
On kaže da se plaši da postojeća kampanja neće imati željeni efekat, iako dolazi u pravom trenutku, nije precizno usmerena prema ciljnoj populaciji.
„Svaka kampanja mora da bude jasna, i mora biti usmerena na delove populacije koji su u najmanjem procentu vakcinisani.
„Mora njima da se obraća i da stekne njihovo poverenje", kaže Kevrešan.
Do srede 7. aprila, u Srbiji je obavljeno ukupno oko 2,65 miliona vakcinacija protiv korona virusa.
Obe doze vakcine primilo je oko 1,2 milona ljudi.
Članovi Kriznog štaba i medicinski stručnjaci upozoravaju da je Srbija daleko od kolektivnog imuniteta.
Virusološkinja Tanja Jovanović izjavila je u ponedeljak za RTS da bi ukoliko se ne postigne kolektivni imunitet, virus mogao da se izmeni mnogo i da vakcine u tom slučaju mogu da postanu neefikasne.
Istakla je da je potrebno da se imunizuje između 50 i 70 odsto populacije da bi vakcinacija postigla efekat i time bi se sprečila cirkulacija virusa i stvorio kolektivni imunitet.
Na televizijama s nacionalnim frekvencijama u Srbiji već neko vreme emituje se spot u kom se, uz nabrajanje da je Srbija dobro upravljala korona krizom naglašava da borba i dalje nije završena.
Uz poruku „Uzdravlje" na kraju spota, publika se upozorava da se pridržava mera, a šalje se i poziv za vakcinaciju.
To je jedini spot koji se za sada prikazuje na televiziji i kojim se šalje poziv na vakcinaciju.
Ovaj spot, neki marketinški stručnjaci ocenili su ranije kao političku propagandu vladajuće stranke.
Stručnjak u oblasti marketinga Igor Avžner rekao je da je „potpuno koncipiran kao politički spot".
„Većina političkih spotova se sastoji iz dva dela, u prvom delu se prikazuju veliki uspesi koje smo do sada napravili, a u drugom delu se daju obećanja i poziva na glasanje", objasnio je za televiziju Nova S Avžner.
I psiholog Goran Tomin saglasio se da je spot „marketinški potez Vlade koji treba da prikaže njihove uspehe, čim se tamo vidi spomenik Stefanu Nemanji i bolnice, pominje veliki broj vakcinacija".
Markeštinški stručnjaci saglasni su da u kampanji za vakcinaciju nema mesta politici, ali da i političari vakcinacijom treba da daju primer stanovništvu.
Marko Marjanović kaže da je važno da takav primer daju svi političari - i oni koji su na vlasti i oni iz opozicije.
Kampanja je osmišljena tako da budu uključene različite uticajne grupe.
Pored javnih ličnosti iz različitih oblasti, uključene su institucije ka kojima postoji poverenje građana i koje se tradicionalno poštuju, a to su Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
„Iz marketinškog ugla, to jeste logika prema kojoj treba kreirati kampanju za vakcinaciju, iako mislim da ima dosta nepokrivenih aspekata", ocenjuje profesorka Starčević.
Za razliku od komercijalnih marketinških kampanja, koje se obraćaju određenoj grupi ljudi, u zavisnosti od proizvoda ili usluge, kampanje javnog zdravlja i vakcinacije su specifične su jer su usmerene ka čitavom stanovništvu.
„Ovde smo ciljna grupa svi i zato nije lako smisliti kampanju koja će da pokrije one koji se iz nekog razloga nisu vakcinisali", kaže Marjanović.
Isti poziv za sve ne može da dovede do željenih efekata, kaže profesorka Starčević.
„Kampanja za vakcinaciju za marketare je ogroman izazov, jer pored toga što ciljate na nekoliko generacija koje se potpuno drugačije ponašaju i razmišljaju, suočavate se sa publikom koja želi i koja ne želi da uradi to što tražite", ističe ona.
Kampanje koje se odnose na javno zdravlje nisu jednostavan zadatak, a kada je o vakcinaciji reč, zavise i od toga da li se odnose na prevenciju ili urgenciju - kao što je slučaj sa Kovidom-19.
Zdravko Kevrešan kaže da niko do sada nije uspeo da napravi idealnu kampanju za vakcinaciju, ali da je korisna svaka komunikacija ka ljudima koja objašnjava jasno sve benefite.
„Kampanje moraju biti snažnije, emotivnije i direktnije. Sve blaže od toga je možda dovoljno za kampanju o redovnoj imunizaciji protiv sezonskog gripa", navodi Kevrešan.
U slučaju vakcinacije, dodaje, „moramo biti glasniji".
Pogledajte i video o ulozi verskih lidera u širenju poruka o vakcinaciji
Važan faktor su i različiti uzroci nepoverenja u vakcinu - jedni ne veruju vladi, drugi nauci, a treći se vode glasinama na društvenim mrežama, objašnjava profesorka Starčević.
Prema studiji Edelmens Trast Barometer koja se svake godine sprovodi u SAD, stručnjacima i vršnjacima se mnogo više veruje nego vladi, tvrdi Starčević.
„Ključ pri formulisanju marketing strategije je da se utvrde grupe i pojedinci koji najbolje mogu da utiču na mišljenje drugih ljudi", objašnjava.
U sprovođenju ovakve kampanje važno je obezbediti dovoljnu količinu lako dostupnih i pouzdanih izvora informisanja, kaže.
„U protivnom lako dolazi do traženja bilo čega, kumuliranja oprečnih izvora informacija i zbunjenosti ljudi.
„Drugi, deo kampanje je motivacionog karaktera, gde veliku ulogu igraju ljudi od poverenja jasno profilisani za različite ciljne grupe i sam apel", objašnjava Starčević.
Prve vakcine u Srbiji primili su premijerka Ana Brnabić i članovi Kriznog štaba u borbi sa korona virusom Darija Kisić Tepavčević i Predrag Kon 24. decembra 2020.
Masovna imunizacija počela je mesec dana kasnije, ali neki od stručnjaka sa kojima je BBC razgovarao smatraju da je predsednik Aleksandar Vučić trebalo ranije da se vakciniše.
On je to, posle više najava, uradio 6. aprila.
„Vučić ima veliki uticaj na značajan deo stanovništva", objašnjava Marjanović.
Dodaje da svaka igra oko vakcinacije i višemesečne najave da će predsednik primiti vakcinu, dodatno pomućuje javnost.
„Treba da bude sve otvoreno i transparentno, otvorenije ljudima i da im bude što lakše da odu da se vakcinišu", dodaje.
Kampanju poziva na vakcinaciju u Srbiji najavila je premijerka Ana Brnabić 10. marta, rekavši da ona počinje od tog dana.
Marketinški stručnjak Zdravko Keveršan kaže da je dobro da kampanju vodi država.
„Iza ove teme mora da bude autoritet i znanje, a sa naše strane poverenje", kaže Kevrešan.
Na stranici Ministarstva zdravlja namenjenoj Korona virusu na Jutjubu, početkom pandemije objavljivani su promotivni spotovi, ali ništa novo nije objavljeno od 26. marta 2020.
I medicinski radnici okupljeni u grupu Ujedinjeni protiv kovida uključili su se u kampanju vakcinacije.
„Ujedinjeni protiv kovida kreću u afirmativnu društveno-korisnu kampanju Izaberi život. Vakciniši se! u cilju poboljšanja odziva na vakcinaciju u Republici Srbiji", navedeno je na njihovom Jutjub kanalu, uz prvi spot.
Grad Beograd nedavno je otpočeo kampanju promotivnim spotovima i bilbordima u kojima da su se vakcinisali govore glumci Gorica Popović, Svetislav Bule Goncić, Svetozar Cvetković, kao i vladika Stefan, starešina Hrama svetog Save u Beogradu.
„Prvi put u istoriji marketari, javne ličnosti, i svi oni koji se bave nekom formom komunikacije, imaju mogućnost da promovišu proizvod koji će spasiti svet", kaže Zdravko Keveršan.
Objašnjava da bi to bi trebalo da bude jako uzbudljiv i odgovoran zadatak.
„Taj izazov treba da prihvati svako ko može da pomogne, bez čekanja posebnog poziva da to uradi", kaže sagovornik BBC-ja.
Ide gas za #Kragujevac pic.twitter.com/z38IlVUpx4
— Naim Leo BEŠIRI (@NaimLeoBesiri) April 7, 2021
I Marko Marjanović kaže da je dobro i što poznati koji nisu zvanično u kampanji, objavljuju na društvenim mrežama da su dobili injekciju.
Podseća da su se nedavno vaterpolista Nikola Rađen i teniser Filip Krajinović vakcinisali i objavili to na mrežama.
Marjanović kaže da bi u kampanji voleo da vidi Novaka Đokovića.
Upravo oko odluke o vakcinaciji najboljeg tenisera sveta mnogo se polemisalo tokom proteklih godinu dana.
Kada je pandemija proglašena i kada se spekulisalo da možda teniserima neće biti dozvoljeno da igraju ukoliko se ne vakcinišu, Novak Đoković rekao je da „ne bi voleo da u telo unosi nešto neprovereno".
Neki su to protumačili kao stav protiv vakcinacije, a Đoković je nekoliko meseci kasnije rekao da su mediji „malo izvukli iz konteksta njegove reči".
„Nisam protiv vakcinacije. Ko sam ja da pričam o vakcinama kada su tu stručni ljudi, medicinski radnici koji spasavaju ljude širom sveta?
„Siguran sam da postoje vakcine sa malim nuspojavama koje su pomogle da se zaustavi širenje raznih infekcija", rekao je letos Đoković.
Kampanja preko medija u promociji imunizacije, ima tužnu notu, a to nije dobro, smatraju marketinški stručnjaci.
„Da sam ja imao neke veze s kampanjom, okrenuo bih se ka tome da ljudima ona probudi pozitivnu notu", kaže Marjanović.
Kao dobar primer navodi kampanju pozorišta u Londonu koja očekuju da će se određeni broj Britanaca vakcinisati do kraja jula i najavljuju otvorena pozorišta u avgustu i septembru, uz slogan The wait is over (Čekanje je gotovo).
„Mnogo boljom mi se čini emocija koja je pozitivna i kaže gotovo je, nego da gledamo tužne glumce ili vladiku koji kažu da su se vakcinisali, da je strašno, da je umrlo mnogo ljudi", objašnjava Marjanović.
Dodaje da „ne treba da kukamo i da svaka kampanja izgleda kao sahrana, a ne kao slavljenje života".
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je i besplatne koncerte za vakcinisane, ali sagovornici BBC-ja kažu da takve poruke predstavljaju mač sa dve oštrice.
S jedne strane, povući će određeni deo ljudi da se vakciniše zbog ideje o izlascima, ali bi moglo da stvori još dublji jaz između onih koji su se imunizovali i ljudi koji se tome protive.
Važnu ulogu u čitavoj priči imaju mediji.
„Hteli, ne hteli utiču na obrazovanje ljudi o važnim temama", priča Marjanović.
„Ako mediji upadnu u zamku jurenja klikova, uz vesti o tome koliko ljudi je umrlo, koliko se zarazilo posle vakcine, to će napraviti negativnu poruku", dodaje.
Strah, nedovoljna informisanost i kontradiktorne poruke koje se svakodnevno šalju preko medija, glavni su razlozi zašto se određeni broj starijih još nije prijavio za vakcinaciju ili ne želi da se vakciniše.
Ovo su ključni nalazi anketnog istraživanja koje je sproveo Amiti, u saradnji sa portalom Penzin, tokom marta 2021.
Iako se smatraju prioritetnom kategorijom, stariji stanovnici nisu u prvim redovima za vakcinaciju.
Više od 57 odsto učesnika istraživanja je odgovorilo da ne odbija vakcinaciju, ali se još nisu imunizovali, dok je skoro 43 odsto učesnika ankete decidno odgovorilo da ne želi da se vakciniše, navedeno je u saopštenju.
Među onima koji se još nisu vakcinisali najčešće navođeni razlozi su trenutno postojanje kontraindikacija, strah od eventualnih posledica vakcinacije, nedostatak informacija.
„Uzrok ovakvih stavova je što neki nisu adekvatno i u dovoljnoj meri informisani pa je potrebno da se redefiniše način na koji se plasiraju informacije", navodi se u saopštenju Amitija.
Kontradiktorne informacije ili nedostatak informacija su ključni uzroci straha koji se javlja kod njih, dodaje se.
Pogledajte video: Premijerka Srbije Ana Brnabić prva se vakcinisala
Profesorka Slađana Starčević tvrdi da gotovo da ne postoje zvanični izvori u kojima se detaljno objašnjava vakcinacija u kontekstu dejstva na organizam, mogućih neželjenih efekata.
„Šta se dešava u situacijama kada nemate pouzdane izvore? Tada ljudi čitaju sve na šta naiđu, slušaju okolinu i na osnovu toga formiraju mišljenje", kaže sagovornica BBC-ja.
Objašnjava da se u slučaju vakcinacije proizvodi nepoverenje i strah.
„Dosta toga je urađeno, ali je dosta toga i što tek treba da se uradi", zaključuje ona.
Kada je reč o mlađem delu stanovništva, sagovornici BBC-ja kažu da je potrebno kampanju usmeriti na njih, preko digitalnih kanala i jezikom koji razumeju.
Uticajne ličnosti, ljudi od poverenja i motivacioni faktori za ovu grupu nisu isti kao za starije.
„Isto tako, kanali komunikacije, odnosno mediji su potpuno drugačiji - tradicionalni masovni mediji za ovu grupaciju ne piju vodu", objašnjava Starčević.
Veliki uticaj na odluku neodlučnih imaju i protivnici vakcinacije.
„Imamo polarizaciju - antivakcinaše koji su usmereni na konkretne kompanije i proizvođače vakcina - nevezano za Kovid-19, zatim, grupu antivakcinaša koja je povedena isključivo politikom i treću, najbrojniju grupu koja je zbog podložnosti brojnim izvorima informacija tu gde jeste", kaže Starčević.
Ističe da je poslednja grupacija najviše podložna promeni stavova, „jer se vode ubedljivošću različitih izvora informacija".
„Mogli smo da vidimo nagli zaokret u mišljenju kod ljudi koji su bili čvrsto opredeljeni za nevakcinisanje, u situaciji kada se nešto desi njima bliskim ljudima", objašnjava.
Zbog iznošenja stavova protiv vakcinacije, prošle nedelje privedeni su, pa saslušani i pušteni, predsednica pokreta Živim za Srbiju Jovana Stojković i još nekoliko članova.
Oni su saslušani u Tužilaštvu u Beogradu, a ministarka pravde Maja Popović je izjavila da su nadležni postupili u skladu sa zakonom.
U martu i aprilu protivnici vakcinacije ogranizovali su i nekoliko protestnih šetnji koje se završavale igranjem kola u centru Beograda oko grandizonog spomenika Stefanu Nemanji.
Kako bi sprovele što masovniju imunizaciju u pokušaju obuzdavanja korona virusa i vraćanja u normane tokove, sve zemlje dovijaju se na razne načine da ubede ljude da treba da se vakcinišu.
Svetska zdravstvena organizacija izdala je preporuke koje bi države trebalo da prate tokom vakcinacije.
Ključni su koordinacija, planiranje, strategija vakcinacije, angažovanje zajednice, te jednaki pristup.
U smernicama je navedeno da je potrebno decentralizovati vakcinaciju, kao i razmotriti imunizaciju od kuće do kuće ukoliko su resursi za to dostupni.
Preporuka je i uključivanje vođa zajednice u planiranje kampanje vakcinacije, širenje zdravstvene poruke o prevenciji i nezi.
Važan faktor je izgradnja poverenja javnosti u vakcinaciju, navedeno je u preporukama SZO.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, korišćenje „pozitivnih, konstruktivnih i poruka orijentisanih na rešenje" jedan je od najboljih načina nagovaranja ljudi da slede smernice javnog zdravlja.
Marketing stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država, u časopisu New England Journal of Medicine, objasnili su da je ključ u efikasnosti timova za komunikaciju.
Pogledajte video: Pet najčešžih lažnih tvrdnji
Stručnjaci SZO tvrde da je Izrael država koja najuspešnije sprovodi vakcinaciju - do 7. aprila revakcinisano je skoro 60 odsto stanovništva.
Do sredine februara u toj zemlji na snazi su bila najstroža ograničenja, a danas Izraelci mogu da se kreću gotovo normalno, bez maski.
„Izrael se svakako izdvaja kao najuspešniji primer, gde je veliku ulogu igrala povezanost vlade i centralizovanog zdravstvenog sistema, kao i izuzetna efikasnost elektronske uprave", smatra Starčević.
O neuspešnim kampanjama još je rano govoriti, „jer u velikom broju zemalja još nije ni moguća masovna imunizacija, negde je proces tek počeo, a uspeh ili neuspeh kampanje može da se oceni tek nakon protoka određenog perioda", dodaje ona.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu putem svih kanala komunikacije uključio se u promociju vakcinacije.
A u jednom spotu objavljenom na društvenim mrežama objašnjava glumcu prerušenom u različite protivnike vakcinacije, zašto je imunizacija važna.
https://www.facebook.com/watch/?v=803556570506579
Sredinom februara vlasti Tel Aviva odlučile su da na dva punkta za vakcinaciju dele hranu, u nadi da će neodlučne nagovoriti da zavrnu rukav.
Delili su picu, humus, slatko pecivo i - pojavilo se na desetine ljudi.
„Došli smo da se vakcinišemo, do sada smo bili zabrinuti, ali zbog predstojećih ograničenja prema onima koji se ne vakcinišu, nije bilo puno izbora, a takođe je vrlo lepo dobiti picu i kafu", rekla je Lizi Kritzer, a preneo je Rojters.
U promotivnu kampanju uključili su se i junaci poznatog crtanog filma Saut park.
U jednoj od nedavnih epizoda, spasili su se zahvaljujući izraelskoj kampanji vakcinacije.
Za desetine miliona Amerikanaca koji još nisu sigurni, stručnjaci za reklame i vladini naučnici osmislili su u februaru novu poruku: „Od vas zavisi".
Ta poruka i prateća kampanja - oblikovana višemesečnim istraživanjima potrošača i plaćena 50 miliona dolara - emituje se na televiziji, društvenim mrežama i audio platformama poput Spotifaja.
Sadrži i poseban deo namenjen manjinskim zajednicama, za koje je studijama utvrđeno da su nepoverljivi prema vakcinaciji.
U promociji su učestvovale poznate ličnosti, naučnici i verske vođe.
Niz kampanja sprovodi i Velika Britanija, a društvene mreže i poznate ličnosti udružuju su se sa Vladom i Ministarstvom zdravlja i izradili su oznake za profilne fotografije koje mogu da stave vakcinisani.
U promociju vakcinacije uključili su se i pevač Elton Džon i glumac Majkl Kejn, koji su udružili snage u šaljivoj reklami.
Kako bi pomogle sporom procesu imunizacije u Nemačkoj, neke tamošnje velike kompanije, poput Adidasa, Dojče telekoma, Simensa, Dojče posta, ponudile su vladi da sopstvenim sredstvima vakcinišu zaposlene i članove njihovih porodica.
Nemačka kampanja, nazvana Nemačka zavrće rukave, predstavljena je na radiju, u regionalnim novinama, a koriste se i bilbordi.
U Francuskoj nema velike masovne kampanje.
Umesto toga, premijer Žan Kasteks, ministar zdravlja i glavni zagovornik vakcinacije u zemlji održavaju nedeljne konferencije za štampu na televiziji kako bi obavestili o napretku i najavili kada će različite grupe biti vakcinisane.
Rusija je bila prva zemlja koja je saopštila da je registrovala vakcinu protiv Kovida-19 za široku upotrebu, nadenuvši joj odgovarajuće ime „Sputnjik" - po vlastitom, prvom svemirskom satelitu svih vremena, lansiranom 1957. godine.
Ali odsustvo transparentnosti i testiranja vakcine Sputnjik V dovelo je do skepse.
Zbog toga je jedna od glavnih tema u Rusiji bila - kada će se vakcinisati predsednik Vladimir Putin, jer bi, smatralo se, njegov čin podstakao ljude da se odazovu pozivima na imunizaciju.
Iz Kremlja je 23. marta ove godine saopšteno da je Putin vakcinisan, ali to nije učinio javno, pred kamerama.
Kada su novinari upitali portparola Kremlja Dmitrija Peskova da li će se predsednik javno vakcinisati kako bi dao primer stanovništvu, odgovorio je:
„Moraćete da nam verujete na reč".
Nekoliko dana kasnije, Putin je pozvao Ruse da se vakcinišu i dodao da očekuje da će do leta nacija steći kolektivni imunitet.
„Probudio sam se jutro posle vakcinacije i delovalo mi je kao da me malo bole mišići - izmerio sam temperaturu i bila je normalna", rekao je Putin.
Iako je Brazil posle SAD najpogođenija zemlja korona virusom sa oko 340.000 smrtnih slučajeva, krajnje desničarski predsednik Žair Bolsonaro više puta je podrivao vakcinaciju, tvrdeći da se neće vakcinisati.
Kao odgovor na nečinjenje vlade i antinaučni stav predsednika, pojavile su se dve kampanje civilnog društva za zagovaranje vakcinacije.
Jednu inicijativu, Ujedinjeni za vakcine, pokrenula je najbogatija žena Brazila Luiza Trajano.
„Naš cilj je da sve Brazilce vakcinišemo do septembra ove godine", rekla je Trajano u video snimku koji je pokrenuo inicijativu početkom februara.
„Ne razgovaramo o politici. Ne tražimo da pripišemo krivicu. Ono o čemu razgovaramo je kako dobiti vakcinu za svakog u našoj zemlji", kazala je ona.
Još jednu kampanju vode brazilske novine i emiteri.
Pod sloganom Da za vakcinaciju angažovni su istaknuti glumci, novinari, mislioci i doktori.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Djuri
Zasto mora sve politicki da se laze,Kao narod nece vakcinu,NABAVITE NOVE ZALIHE,a ne da lazete.Prioritizirajte ,po godinama,po ugrozenosti,tako radite!A sta je ovo svi mogu,stvori se guzva!
Mira
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar