Oni koji su gledali prenos sahrane vojvode od Edinburga, mogli su možda da primete nekoliko jedinstvenih detalja koji ukazuju da je princ Filip zaista dao lični doprinos planiranju ovog događaja.
Ali za većinu ljudi koji nisu pasionirani pratioci svih kraljevskih dešavanja, potrebna su dodatna pojašnjenja.
Vojvodina kočija je imala posebno mesto tokom ceremonije.
Na sedište su bili stavljeni njegova kapa, bič i braon rukavice za vožnju.
Kočiju, koju su pratili neki od njegovih konjušara, vukla su dva verna crna ponija, Balmoral Nevis i Notlo Storm.
To je bio detalj u čast prinčeve ljubavi prema brzim sportovima za koje se zainteresovao kad je napunio 50 godina i nastavio da u njima uživa, doduše ne u takmičarskom smislu, sve do devedesetih godina života.
Kočija sa četiri točka od uglačanog tamnozelenog aluminijuma i čelika napravljena je na osnovu vojvodinih preciznih uputstava pre osam godina.
U tu kočiju prvi put je seo kada je napunio 91 godinu, a koristio ju je za vožnju oko zamka Vindzor i po drugim kraljevskim imanjima.
U crvenoj kutiji pored mesta na kojem je sedeo nalazile su se kocke šećera kojima je princ redovno čašćavao ponije.
Kada se lend rover sa kovčegom zaustavio ispred kapele Svetog Đorđa, pripadnici Kraljevske mornarice su tradicionalnim zviždukom pozvali posadu na smotru.
Kada su kraljevski marinci podigli kovčeg sa vozila, ponovo se oglasila pištaljka u čast princa.
Posle toga su marinci odneli kovčeg uz stepenice.
Ove pištaljke se tradicionalno koriste za izdavanje komandi zbog visoke frekvencije zvuka koja može da se čuje i kada je vreme loše ili posada radi.
Sada se koriste za ceremonijalni pozdrav za važne goste, visoke oficire ili na sahranama.
Tokom same sahrane poslednji poziv odsvirali su pripadnici marinaca sa trubama koji su bili u kapeli.
Odsvirali su i „Action Stations" - alarm ratne mornarice koji označava da svi treba da budu spremni za bitku - dok se kovčeg spuštao u grobnicu na kraju službe.
Kraljevska mornarica bila je važan deo vojvodinog života i istakao se služeći u njoj tokom Drugog svetskog rata, pre nego što je odustao od pomorskog života kako bi bio podrška supruzi i njenim kraljevskim dužnostima.
Vojvodin kovčeg bio je prekriven njegovom ličnom zastavom. Zastava predstavlja elemente njegovog života, od grčkog nasleđa do britanskih titula.
Posle veridbe sa tadašnjom princezom Elizabetom 1946. godine, odrekao se grčke titule, primio britansko državljanstvo i uzeo majčino anglicizirano prezime Mauntbaten.
Zato je porodica Mauntbaten takođe predstavljena na zastavi, uz zamak iz grba grada Edinburga.
Postao je vojvoda od Edinburga kada se oženio.
Vojvodina mornarička kapa i mač oficira Kraljevske mornarice bili su položeni na njegov kovčeg.
Na oltar kapele Svetog Đorđa postavljeno je devet jastuka, na kojima je bila izložena selekcija ordenja i odlikovanja koje je vojvoda dobio.
Sam ih je izabrao kada je detaljno planirao sopstvenu sahranu.
Regalije - među kojima je i Orden blistave zvezde Zanzibara, brunejski Orden reda uvažene porodice, kao i singapurski Orden Temaseka - bile su prišivene za jastuke ribolovačkim najlonom umesto koncem, koji je uočljiviji.
Smatra se da je vojvoda dobio nagrade i odlikovanja iz više od 50 zemalja.
U kapeli nije bilo dovoljno prostora da sve budu izložene.
Zeleni lend rover u pogrebnoj povorci vojvode od Edinburga na putu do kapele Svetog Đorđa bio je neobičan prizor, kao i izrazit kontrast prethodnim kraljevskim sahranama, kada je sumorni prizor tradicionalnog pogrebnog vozila dočekivao ožalošćene.
Ali lend roveri su decenijama bili omiljeni vojvodini automobili, pa je, kad je trebalo planirati njegovu sahranu, zaista postojao samo jedan izbor vozila koje bi moglo da ga nosi na poslednjem putovanju.
Vojvoda je proveo 16 godina radeći na modifikacijama ovog konkretnog modela, Difendera TD5 130, koji je napravljen u fabrici kompanije lend rover u Solihalu 2003.
Iste godine, kada je imao 82, počeo je da nadgleda rad na izmenama koje su bile neophodne kako bi ga pretvorio u sopstveno pogrebno vozilo izrađeno po meri, a konačna prilagođavanja su izvedena 2019, kada je napunio 98 godina.
Terensko vozilo je na vojvodin zahtev prefarbano u maslinasto zelenu boju, a dizajnirao je i zadnji deo sa otvorenim krovom za njegov kovčeg, kao i „zaustavljače" koji sprečavaju pomeranje.
Tokom godina se opširno izveštavalo kako je princ Filip jednom šaljivo rekao kraljici o sopstvenoj sahrani:
„Samo me zabijte u zadnji deo lend rovera i odvezite me do Vindzora."
Iako zbog mera ograničenja uvedenih zbog Kovida-19 nije bilo pogrebne povorke od centralnog Londona do Vindzora, vojvodi se ispunio drugi deo te želje.
Vojvoda je takođe imao smernice za vozilo koje je prevezlo kraljicu do kapele.
Državna Bentli limuzina napravljena je za Njeno veličanstvo 2002. godine povodom proslave Zlatnog jubileja.
Kraljica i vojvoda su tokom dve godine, koliko je bilo potrebno za izradu ovog automobila, pružali „neprekidni" doprinos, rečeno je iz kompanije Bentli.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar