Psihologija, depresija i mentalno zdravlje: Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji funkcionišu i danas

Što se tiče knjiga o samopomoći, možda mislite da je novije bolje... osim ako niste naišli na Anatomiju melanholije, revolucionarnu knjigu napisanu početkom 17. veka koja je pokrenula razumevanje ljudske prirode.
Engraving by C. Le Blon of English scholar Robert Burton (1577 - 1640)
Getty Images
Knjiga Anatomija melanholije Roberta Bartona, a o uzrocima i lečenju kliničke depresije, napisana je pod pseudonimom Demokritus Junior

Kad su u pitanju knjige za samopomoć, pomislili biste da što su one novije, to su bolje. Na kraju krajeva, zar ne želimo svi da saznamo za najnovije alatke kako bismo postali najbolje verzije nas samih?

E, pa nije uvek tako.

Anatomija melanholije Roberta Bartona možda jeste napisana 1621. godine, ali njeno revolucionarno razumevanje ljudske prirode ostaje izuzetno moderno i dan-danas.

Barton, britanski sveštenik i učenjak, sakupio je skoro dve hiljade godina učenja, od starogrčke filozofije do medicine 17. veka.

Dobro je poznavao ovu temu, pošto je i sam patio od „melanholije": tegobe za koju se smatra da podrazumeva potištenost, depresiju i inerciju.

Ali koliko se Bartonovo legendarno delo uklapa u današnje razumevanje depresije i poremećaja raspoloženja?

Ejmi Liptrot, škotska novinarka i autorka, ponovo je pročitala Bartonovo delo i objavila Novu anatomiju melanholije, ažurirani vodič za 21. vek.

Ona tvrdi da su mehanizmi za unapređenje našeg mentalnog zdravlja iz 1620-tih i dalje jednako korisni danas kao što su bili tada.

1. Pratite sopstveno raspoloženje i prepoznajte obrasce

A woman on a swing in autumn
Getty Images
Možda vaše promene raspoloženja nisu tako slučajne kao što ste mislili

Nekome ko pati od nje, depresija zna da izgleda kao da nema nikakvog reda ili pravila, a opet naša raspoloženja umeju da slede prilično slične obrasce.

Barton je teoretisao da je melanholija „nasledna bolest" i tražio obrasce mentalne bolesti u čitavim porodicama i između generacija.

Ispostavlja se da verovatno nije mnogo omašio poentu - danas se zna da depresija ima i genetsku komponentu i komponentu okruženja.

„Gde god roditelj pati od teške depresije, volela bih da vidim da dete i njegova šira porodica učestvuju u nezi i dobijaju priliku da i sami prime negu", kaže doktorka Frensis Rajs, koja radi sa porodicama na lečenju depresivnih poremećaja.

Ali nisu samo genetski obrasci korisni u predviđanju mentalnog oboljenja: možemo i da proučavamo obrasce vlastitog ponašanja.

Bartonovo proučavanje melanholije nije se bavilo samo trenucima neraspoloženja, on čitaoca vodi i do vrtoglavih visina svojih emocija.

Uz naš napredak u razumevanju poremećaja raspoloženja, savremeni akademici su sugerisali da bi Bartonovi ekstremni usponi i padovi mogli da budu simptomi bipolarnog poremećaja.

On je imao fascinantne uvide u vlastita neprestano promenljiva raspoloženja i okolnosti koje su uticale na njih.

Danas se njegova svesnost može smatrati vitalnim sredstvom za kontrolu mentalne bolesti: ako možemo da zapazimo obrasce u našem raspoloženju i ponašanju, možemo da upravljamo spoljnim faktorima koji im doprinose.

2. Prednosti hladne vode

A female Muslim swimmer hit by waves while swimming in the sea.
Getty Images
Možda pomalo kontraintuitivno, ali ako zaronite u hladnu vodu možete se osećati ushićeno

U knjizi, Barton je sakupio ogroman dijapazon ideja i tekstova koje su napisali drugi.

Prednosti kupanja na otvorenom, „u slatkovodnim rekama i hladnoj vodi" bila je jedna takva teorija koju je ovaj uvrstio, jer je to savetovao svakome ko želi da poživi dugim životom.

Izgleda da on jeste nabasao na nešto važno.

„Kako se polako navikavate na šok od hladne vode i počinjete bolje da se nosite sa tim fiziološki i na ćelijskom nivou, istovremeno se smanjuju upalne reakcije prilikom drugih vrsta šokova i stresova koji se nalaze u srži pojava kao što su depresija", kaže doktor Majk Tipton, direktor laboratorije za istraživanja ekstremnih okruženja pri britanskom Univerzitetu u Portsmutu.

3. Ostanite u bliskom kontaktu sa prirodom

A family walking in a park path in Hong Kong
Getty Images
Pa šta ako živite u gradu? Idite u park, gajite biljke u stanu ili posmatrajte ptice sa prozora ili balkona

Priroda je, za Bartona, bila ključna za ublažavanje simptoma melanholije.

On je veličao vrednost bilja i cveća kao što su boražina i kukurek za raščišćavanje mentalne zamagljenosti, pročišćavanje vena od melanholije i uveseljavanje srca.

Profesor Sajmon Hisok, direktor Oksfordske botaničke bašte u Velikoj Britaniji, kaže da se biljke kao što su boražina koriste za lečenje od melanholije, anksioznosti i depresije još od davnina.

Ne samo da se smatralo da ova neupadljiva biljka unosi radost u vaš život, već se tvrdi i da se dodavala rimskim vojnicima u vino kako bi stekli hrabrost u bici.

Barton je istakao da se efekti „uveseljavanja" iz prirode nisu ograničavali samo na jestivo bilje.

On je bio i strastveni zagovornik pozitivnih efekata koje na ljudsko telo imaju baštovanstvo, okopavanje i oranje.

Britanski baštovan i voditelj Monti Don, koji se i sam borio protiv teške depresije, opisuje „snažnu lekovitost" koja potiče od fizičkog povezivanja sa biljkama, obrađivanja zemlje i praćenja rasta bilja koje je posadio.

„Ustanovio sam da je vežba najbolja kad je u kombinaciji sa nekom vrstom svrhovitosti", dodaje on.

Šetnja pasa, na primer, omogućuje vežbu, cilj i povezivanje sa prirodom.

Bartonova uverenja u vezi sa snagom izlaska napolje sada su čak i zvanično priznata i uvršćena u lečenje koje pruža britanska Nacionalna zdravstvena služba.

4. Kad podelite problem, prepolovili ste ga

Four young people are talking while sitting on a lawn, socially distancing
Getty Images
Barton je predlagao: „Budi u društvu prijatelja čije šale i veselje mogu da vas obraduju"

„Najbolji put do olakšanja je da bedu svalimo na nekog našeg prijatelja, a ne da je samo utrljavamo u vlastita prsa", rekao je Barton pre 400 godina.

Introspekcija i izolacija uobičajeno su ponašanje među osobama koje pate od depresije.

Iako se od toga oboleli retko oseća bolje, društveno ponašanje protivno tim impulsima ume da deluje gotovo nemoguće.

Doktorka Rajs, koja radi sa čitavim porodicama kako bi bolje razumela depresiju, predlaže zakazivanje prijatnih aktivnosti u sklopu plana lečenja, što pruža nekakav podsticaj za dovršavanje tih aktivnosti i povećava šanse da pacijent izvuče neku korist iz njih, pa čak i ako je to upravo suprotno od onoga što oseća da želi da radi.

Barton je prokljuvio nešto važno i kad je predložio da „iskoristite prijatelje čije pošalice i veselje mogu da vas oraspolože".

Ako ispričate lekaru za svoja loša raspoloženja, od njega biste očekivali da vam prepiše terapiju antidepresivima.

Ali da li ste znali da u zemljama kao što je Danska, Kanada i Velika Britanija, lekari sada prepisuju „recepte za druženje", kao što su časovi slikanja, posete muzejima ili grupne šetnje?

Liptrot kaže da ako samoća, umesto ozbiljne mentalne bolesti, izaziva anhedoniju (prestanak uživanja u prijatnim aktivnostima), onda bi recept za druženje mogao da bude mnogo korisniji od lekova.

5. Ravnoteža između posla i života

Concept image: a group of people meditating on clouds
Getty Images
Ne budite besposleni, ali nemojte ni da radite preterano

U redu, Barton nije baš upotrebio izraz „ravnoteža između posla i života", ali je umesto toga govorio o „ljubavi prema učenju" nasuprot „preterivanju u studijama".

Njegova teorija bila je da previše vremena provedeno pogrbljeno nad knjigom čitajući i pišući znači da automatski nije dovoljno vremena posvećeno drugoj praksi znanoj kao dobroj po mentalno zdravlje, poput vežbe, sna i druženja.

I tu nastupa ravnoteža: kad su nam misli nemirne i uznemirene, učenje pruža dobrodošlo skretanje pažnje, pozitivan fokus i rad sa ciljem.

Ali ako previše učite i usedite se i osamite, zapostavićete druge aktivnosti koje hrane zdrav um.

A 19th Century woodcut engraving depicting a man holding his head. He's sitting under a tree in a walled garden with gazebo. The illustration is a detail from the frontispiece of Robert Burton's "The Anatomy of Melancholy", initially published in 1621.
Getty Images
Bartonova knjiga se smatra remek-delom

Bartonove reči možda potiču iz nekih prošlih vremena, ali njegova zbirka teorija o uzrocima, simptomima i lečenju melanholije i dan-danas su korisni i relevantni.

U redu, njegovo razumevanje fiziologije je strašno zastarelo - njegovo poznavanje medicine i dalje zasnivalo se na „humoralnoj teoriji" Starih Grka, gde je sistem od četiri telesna „humora" ili tečnosti (crna žuč, žuta žuč, krv i flegma) određivao kako funkcioniše ljudsko telo, njegov izgled, pa čak i karakter.

Štaviše, „humorizam" je preovladavao sve do 1850-tih, kad ga je zamenilo otkriće patogena (organizama koji izazivaju bolesti) i „teorija bacila" naučnika Luja Pastera, čiji je rad zaslužan za revoluciju u medicinskom načinu razmišljanja.

Ali uprkos tome, Barton je posedovao urođeno shvatanje kako najbolje ublažiti naše simptome melanholije.

Ako su samosvest, plivanje, priroda, zajednica i čitanje radili posao za ljude pre 400 godina, zašto ne bi za nas ovde i danas?


Adaptirano iz emisija sa Radija 4 „Nova anatomija melanholije" i „U naše vreme" Eve Ontiveros.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dragan

    12.05.2021 09:46
    Ah
    Bla,bla,trućIzdala knjigu da bi nešto zaradila. Nikakav savet,nikakva metoda.Naravno lova je u pitanju a ne saveti.Savet je-pogledajte se u ogledalo,iskiristite bar 5 min nasamo i razmislite o svom ponašanju, postupcima, odnosima sa drugim osobama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC