Gordana, Žarko i Dragan žive u tri različita grada, nisu istih godina, ali dele slično iskustvo.
Preležali su korona virus - u bolnici, na kiseoniku.
Žarko kaže da je šest dana bio „oduzet od života".
„Gledao sam belo, nije mi bilo jasno šta se dešava oko mene", navodi on za BBC na srpskom.
Broj zaraženih, hospitalizovanih i preminulih u Srbiji ponovo je visok - danima unazad broj novih slučajeva kreće se oko 7.000, dok je prema zvaničnim podacima do sada umrlo više od 7.800 ljudi, a u bolnicama je sve više ljudi na lečenju.
Vakcinisano je nešto više od polovine punoletnog stanovništva, u toku je davanje i treće, takozvane buister doze, a nadležni razmatraju uvođenje kovid propusnica.
Gordana, Žarko i Dragan su se oporavili, a iskustva, bol, strahove, ali i neke vesele trenutke iz bolnice su podelili za BBC na srpskom.
„Poštovao sam tu koronu, nisam izlazio kad je bio karantin.
„Nosio sam masku", započinje priču Žarko.
Tada je iz Šapca prešao u obližnje selo Drenovac, a jedino društvo su mu bila trojica komšija sa kojima je svako veče igrao remi.
Jedno januarsko veče, komšija mu se požalio.
„Kaže on meni: 'Komšo, što mi nešto niz leđa onako kako hladno prolazi'", priča Žarko. .
Niko nije obraćao pažnju na to.
„Kad odjednom, bokte, počnem ja da se tresem.
„Kako narod kaže, sve je krenulo u isto vreme", priseća se.
Prvo je dobio temperaturu i dva dana je ležao kod kuće.
Supruga mu je pomagala, ali se temperatura nije spuštala.
Morao je da ode u bolnicu.
„Otkrili su da imam temperaturu, ali su me vratili kući u izolaciju", kaže.
Pošto mu nije bilo bolje, posle dva dana je ponovo otišao.
Tada su ga odmah hospitalizovali.
„Žena kaže da je bila sreća što sam otišao.
„Ko zna šta bi bilo sa mnom", smatra.
Žarko kaže da je šest dana bio „oduzet od života".
„Gledao sam belo, nije mi bilo jasno šta se dešava oko mene.
„Valjda zbog jake temperature", objašnjava.
Tih prvih pet-šest dana se ne seća.
Bio je u bunilu.
„Posle toga me nije interesovalo ni gde sam ni šta sam.
„Znam da ležim u bolnici i pod aparatima", kaže on.
Davali su mu infuzije i injekcije.
„Bio sam izbušen kao đevđir.
„Spakovali su me u sobu na intenzivnu negu, ja gledam - oko mene polumrtvi ljudi maltene", kaže.
Šest dana je proveo na intenzivnoj nezi, a potom je prebačen na poluintenzivnu negu gde je primao kiseonik.
Kada je prebačen, to je bio znak da će preživeti.
Kaže da u početku nije shvatao u koliko je opasnoj situaciji bio.
„Medicinske sestre su mi rekle svaka čast, da sam se izvukao domaćinski.
„Moj komšija lekar se čuo sa svojim kolegom koji me je lečio, on mu je rekao da sam u kritičnom stanju", navodi.
Kada je saznao da ima koronu, najviše ga je uplašilo to što ima dijabetes.
„Oni su mene u startu bili otpisali.
„Mislili su da neću moći da se izvučem sa toliko visokim šećerom.
„Namučio sam se", priseća se Žarko.
Kaže da ni sam ne zna kako se „iščupao".
„Valjda me bog čuva.
„Kažem ja - čuva Boga Žarka svoga".
Ukupno je proveo 24 dana u bolnici.
Posle prvih nekoliko kritičnih dana, osećao se mnogo bolje.
Kako se virus ponaša kada se nađe unutar tela:
Smršao je 11 i po kilograma.
„Šest dana nisam ništa u usta stavio.
„Tek sedmi dan sam popio pola jogurta", navodi.
Posle mu bolnički obroci nisu bili dovoljni.
Zbog visokog šećera, lekari nisu smeli da mu daju mnogo hrane.
„Pozvao sam ćerku i rekao: 'Ćero, samo ti donesi'.
„Društvo mi je donosilo roštilja, piletine na roštilju.
„Morao sam da se povratim", kaže kroz smeh.
Međutim, posledice su ostale.
Pošto prošeta dvadesetak metara, ukoče mu se mišići.
„Blokiraju. Moram da stanem minut, dva, pet, kako kad, pa nastavim dalje.
„Kad idem uz stepenice uhvati me u plućima, ne mogu da dišem", navodi.
Lekarka mu je rekla da će to trajati do šest meseci.
Međutim, nije se smanjilo ni posle osam meseci.
Kaže da ima snage kad stoji - i da podigne i da potegne - ali ne i da korača.
U novembru bi trebalo da primi treću dozu vakcine, a prvu je primio u maju.
Kaže da je hteo da se imunizuje i pre nego što je dobio koronu, ali da vakcine tada nisu bile toliko dostupne.
Dragan i njegova supruga vakcinisali su se u februaru jedinom vakcinom koja im je tada bila dostupna - kineskom Sinofarm.
Konačno su se osećali sigurno.
Krajem aprila su sa jednogodišnjim sinom obišli njene roditelje.
Kada su se vratili sa puta, njen otac je saznao da je pozitivan.
Draganu se simptomi isprva nisu javljali, ali njegova supruga je bila zaražena.
„Ona je prošla sa lakšim simptomima, par dana temperature i glabovolje", kaže.
Na Uskrs, 2. maja, osetio je grebanje u grlu, a pojavili su se kašalj i temperatura.
Odmah se javio u kovid ambulantu.
„Lečio sam se kod kuće, ali stanje mi se ubrzano pogoršavalo sve do 6. maja.
„Nisam kašljao, ali sam imao temperaturu sve vreme i osećao sam malaksalost", priseća se.
Tada je otišao u infektivnu kliniku da snimi pluća i uradi testove zato što se temperatura nije spušala ispod 38.5.
Ispostavilo se da je u pitanju početak upale pluća i Dragan je primljen u Kliničko-bolnični centar „Zvezdara" u Beogradu.
„Dali su mi sve lekove, infuzije i slično, ali stanje se nije poboljšavalo.
„Zbog lekova se snizila vrednost CRP-a u krvi (pokazatelj akutnog upalnog procesa u organizmu), ali pluća su mi bila sve gore i gore", navodi.
Prvih nekoliko dana se osećao dobro i imao je samo temperaturu, ali odjednom je krenuo kašalj.
Više nije mogao da radi sve samostalno i bio mu je potreban kiseonik.
Pošto je KCB „Zvezdara" tada izlazila iz kovid sistema, prebačen je u kovid bolnicu u Batajnici.
„Kako je dan odmicao meni je trebalo sve više i više kiseonika, da bi se sutradan stanje pogoršalo.
„Video sam da su doktori bili prilično uspaničeni", kaže.
Odakle stiže medicinski kiseonik:
Hitno je prebačen na intenzivnu negu i priključen na aparat sa visokim protokom kiseonika, takozvani haj-flou (high-flow).
Stanje je bilo kritično prva 24 sata, ali je posle toga krenulo na bolje.
Proveo je četiri dana na intenzivnoj nezi, i još toliko na poluintenzivnoj.
„Više nisam mogao ni da se hranim samostalno, nego su mi davali čorbu na špric i infuzije", priseća se.
Dodaje da „baš nemaš snage".
„Okreću te na stomak, lekari ti govore da moraš da dišeš duboko iako ne možeš.
„Moraš da nađeš neki motiv - uzmeš jedan dah misleći na suprugu, drugi na dete.
„To sad možda zvuči smešno, ali tad je bilo strašno", kaže Dragan.
Navodi da iako to nije trajalo predugo, ima veliki uticaj na psihičko stanje.
„Ta atmosfera i smrtni slučajevi mnogo utiču na psihu svih prisutnih.
„Ljudi koji su dobro plaču jer su dobro, ljudi koji su loše plaču jer su loše", navodi.
Smatra da ostanu „silne traume" posle toga.
Najteže mu je bilo što je bio odvojen od supruge i deteta, koji nisu dobijali mnogo informacija o tome kakvo je njegovo stanje.
„Ne može da kaže čovek da se ne plaši, pogotovo kad mu se stanje stalno pogoršava i kada ne može da diše.
„U nekim trenucima je delovalo da se nikad neće završiti", priseća se.
Ipak, kaže da su lekari bili detaljni i pažljivi.
„Ljudima koji tamo rade svaka čast", navodi.
Otpušten je iz bolnice posle dve nedelje, ali oporavak nije bio gotov - ni fizički ni psihički.
„Ta neonska svetla i slične stvari su me posle dolaska kući podsećale na bolnicu.
„Delovalo je kao posttraumatski simptom - fleševi i živi snovi tih prvih par meseci", kaže.
Imao je noćne more, nepovezane snove koji predstavljaju traume vezane za bolnicu, objašnjava.
„Kao da sam ponovo nešto proživljavao.
„Snovi su bili česti u prvih nekoliko meseci", navodi.
Seća da se je na poluintenzivnoj nezi stariji čovek koji je ležao pored njega preminuo noć pre nego što je otpušten iz bolnice.
„Ne može nikome to da ne bude trauma.
„Još ako si malo osetljiv, to baš teško podneseš", navodi.
S druge strane, fizički oporavak je krenuo dobro.
U početku se nije zamarao, ali posle dva meseca su krenuli bolovi u kostima i zglobovima, otežano se kretao, kosa je počela da mu opada.
„Primali smo velike doze kortikosteroida duži vremenski period, a oni umeju da utiču i na kosti", kaže Dragan.
Simptomi se, kaže, ne vide odmah po izlasku iz bolnice.
„Korona je baš čudna bolest", navodi.
Iako su neki od simptoma nestali, kaže da još nije sposoban za rad i neke stvari poput naglog čučanja i ustajanja.
„Korona je ostavila posledice i na srcu.
„Imam blagi perikarditis koji je pod kontrolom zahvaljujući lekovima", navodi.
Kada mu opadne nivo antitela, primiće treću dozu.
„Vakcinisao sam se i loše sam prošao, ali nisam postao neko ko je nastrojen protiv vakcina.
„Supruga i njena majka su se zarazile, ali nije bilo potrebe za bolnicom", kaže.
Dodaje da je on možda taj izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Kako Kovid-19 utiče na telo:
Gordana je zimske praznike provela daleko od vatrometa u ponoć i članova porodice.
U bolnici je dočekala i Novu godinu i Božić.
Zarazila se na dan tradicionalnog praznika u Srbiji, Svetog Nikole, 19. decembra 2020.
„Na slavu je došla samo porodica moje rođene sestre, ukupno nas je bilo šestoro.
„Nažalost, ona je bila nosilac virusa", kaže.
Njena sestra je lekarka i stalno je bila u kontaktu sa zaraženima.
Svi gosti su dobili Kovid-19.
Gordani su se simptomi pokazali posle četiri dana.
„Bila sam u gradu i u jednom trenutku sam osetila ogroman umor.
„Morala sam da odem kući, a na putu do kuće me je uhvatila groznica", navodi.
Pozvala je sestru, a ispostavilo se da imaju iste simptome.
Sutradan su Gordana, njena sestra i sestrina ćerka otišle da se testiraju.
Sve tri su bile pozitivne.
Gordana je prvih desetak dana provela kod kuće u krevetu, sve do 31. decembra.
„Borila sam se protiv visoke temperature, pokušavala sam da je obuzdam lekovima i antibioticima koje su mi dali u kovid ambulanti.
„Međutim, meni nikako nije bilo dobro", priseća se.
Na dan Nove godine je ponovo došla do kovid ambulante i tamo se onesvestila.
Otišla je na infektivnu kliniku.
„Tamo sam primljenja, još uvek sa nekim relativno dobrim rezultatima.
„Čak je lekarka ujutru prilikom vizite bila sumnjičava zašto sam tu, ali su odlučili da me zadrže, zato što sam izgubila svest", kaže.
Smestili su je na odeljenje sa pacijentima koji su imali simptome srednje težine.
Mali vodič kroz Delta soj korona virusa - sve što treba da znate:
„Najteže mi je pala temperatura koja nije ličila na one koje proživljavam prilikom nekog drugog virusa.
„Ne mogu da vam opišem koliko je to bilo teško.
„To je osećaj kao da vam ništa ne pomaže, toliko se loše osećate", navodi.
Njen slučaj je bio karakterističan po tome što joj je stalno opadao nivo kiseonika u krvi.
Kad god su lekari hteli da je puste na kućno lečenje, njoj je iznova opadao kiseonik.
Pored temperature, kaže da joj je teško pala agresivna terapija.
„To vas dodatno izmuči, jer vas svaki čas zbog nečeg bodu.
„Izašla sam potpuno plava, modra od silnih uboda, injekija i analiza koje su radili", navodi.
Kao novinarka po struci, Gordana nije prestala da piše ni tokom boravka u bolnici.
Njeni tekstovi su tada objavljivani u Glasu Šumadije.
Trudila se da zabeleži lepe i zabavne momente kojima je tamo prisustvovala, a ovo su neki od njih:
Dodaje da jeste bilo teških trenutaka, da su neki pacijenti gubili bitku protiv korona virusa, ali da nije razmišljala o tome koliko je u bolnici teško.
„Čovek više razmišlja kako da prebrodi sve to.
„Brinula sam za članove porodice koji su bili bolesni", objašnjava.
Izašla je posle 15 dana.
Još skoro tri nedelje je morala da diše uz pomoć aparata, a u februaru se vratila na posao.
Naredna četiri meseca se nosila sa takozvanim produženim kovidom.
Imala je bolove u zglobovima, probleme sa disanjem i osećala se loše.
Vakcinisala se u avgustu, a sada joj lekar kaže da „ubija koliko ima antitela".
Priseća se da su je lekari jednom prilikom probudili oko pet ujutru i rekli da su pročitali prvi tekst koji je objavljen.
„Pisala sam o veselim stvarima iz bolnice, a ne tužnim i ružnim", navodi.
Jedan od lepih trenutaka je i božićna trpeza, koju nisu propustili.
„Supruga jednog pacijenta nam je svašta nešto spremila i donela.
„Čak je stavila paru u česnicu, koju smo kasnije izvlačili", kaže.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 1
Djuri
Bicemo zakljucani i ucenjeni vecito,bolesni u strahu za zivot nas i bliznjih nam.Divna buducnost,bicemo pljackani i ucenjeni od diktatorskih vlada koje cemo sami izglasavati(boju dresa)Vracamo se u mracni srednji vek,zivecemo o druziti se online,vec je pocelo.Pocece polako zabrane i ogranicenja svega sto je nekad bilo normalno.Dali postoji lek za ovo,sta je ovo uopste?Vise su u srednjem veku znali o Kugi nego sada o kovidu.
Pozdrav za ljude,mnogo je takvih i nazalost gorih prica,gde su sami umirali ljudi.Saucesce.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar