Klimatske promene i nauka: Možemo li da vratimo mamute da nam pomognu

Kako genetskim inženjeringom stvoreni vuneni mamuti mogu da budu od koristi na sibirskom Arktiku - i da pomognu u borbi protiv klimatskih promena.
An illustration of a woolly mammoth
Getty Images
Vunasti mamuti su nekada lutali planetom pre nego što su izumrli pre više hiljada godina, ali da li bi uskoro mogli da se ožive?

Grupa naučnika i preduzetnika saopštila je planove da vrati vunaste mamute u život.

Naučnici planiraju da primene tehnologiju genetskog inženjeringa i iskoriste mamutski DNK izvučen iz ostataka zamrznutih životinja koje su umrle pre više milenijuma.

Kompanija Kolosal do sada je dobila 15 miliona dolara od komercijalnih sponzora za razvoj projekta i nada se da će stvoriti hibrid mamuta i azijskog slona, onoliko blizu pravom mamutu koliko je to uopšte moguće, kako bi naselili sibirska prostranstva ovim veličanstvenim životinjama.

„Ovo je ogromna prekretnica za nas", preneo je Njujork tajms reči glavnog pokretača projekta, doktora Džordža Čerča sa Harvardske škole medicine.

„Činiće svu razliku na ovom svetu."

Poslednjih osam godina, doktor Čerč provodio je celokupno slobodno vreme sa malom grupom srodnih duša razvijajući tehnologiju za „oživljavanje" mamuta.

Optimizam Čerča i njegovih kolega ne dele baš svi, a neki su postavili pitanje etike vraćanja drevnih divova iz mrtvih.

„Usput će naići na gomilu problema", rekla je za Njujork tajms Bet Šapiro, paleogenetičarka sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu.

Jedan od glavnih razloga za zabrinutost ima veze sa činjenicom da su mamuti izumrli već hiljadama godina.

Stoga, naučnici možda ne znaju dovoljno o njihovom ponašanju.

Poreklo ideje

Ideju da se vunasti mamuti vrate u život prvi put je doktor Čerč izrekao još 2013. godine.

U to vreme, eksperti su izučavali fragmente DNK pronađene u fosilima u pokušaju da sastave genome ove izumrle vrste.

Asian elephants
Getty Images
Azijski slonovi bliski su rođaci izumrlog vunastog mamuta

Doktor Čerč, koji se specijalizovao za pronalaženje novih načina za čitanje i editovanje DNK-a, postavio je pitanje: Je li moguće vratiti izumrlu vrstu u život prilagođavanjem genoma njenog savremenog rođaka?

Mamuti su mu delovali kao najbolji kandidati zato što su bliski rođaci današnjih azijskih slonova - oni imaju zajedničkog pretka koji je živeo pre oko šest miliona godina - a DNK mamuta može slobodno da se nađe u Sibiru.

Doktor Čerč kaže kako veruje da mamuti mogu da pomognu i da se povrati ekološka ravnoteža.

Globalno zagrevanje izazvalo je rast temperatura u tundrama Sibira i Severne Amerike, što dovodi do ubrzanog ispuštanja ugljen dioksida u ogromnim količinama.

Mammoth's bones
Getty Images
Mamuti su iza sebe ostavili obilje genetskog materijala

U današnjim tundrama uglavnom raste samo mahovina, ali u vreme mamuta bilo je travnatih površina a neki biolozi veruju da su mamuti bili neka vrsta čuvara ovog ekosistema, koji je pomagao travnjake kidajući mahovinu, lomeći drveća i ostavljajući izmet u obimnim količinama da se nađubri zemlja.

Prema Čerču, krda mamuta mogu da pomognu da se povrate livade u tundri, zaštiti zemlja od erozije i na kraju pomogne da se pohrani ugljen dioksid.

Naučnikove ideje privukle su pažnju novinara, ali ne i investitora: on je uspeo da sakupi svega 100.000 dolara za svoje istraživanje, tako da je ono moralo da se subvencioniše sredstvima preostalim od drugih dobro plaćenih eksperimenata.

„Iskreno, planirao sam da radim na ovome jednim laganim tempom", priznaje doktor Čerč.

Međutim, 2019. godine on je upoznao Bena Lama, osnivača teksašske kompanije za veštačku inteligenciju Hajperdžajant, kog su zainteresovali novinski izveštaji o ideji da se mamut vrati iz zaborava.

„Posle jednog dana provedenog u laboratoriji i provevši mnogo vremena sa Džordžom, postali smo veoma strastveni po pitanju realizacije ove ideje", kaže Lem, koji je odmah razvio dobre odnose sa doktorom Džordžom.

Lem se posvetio osnivanju Kolosala, čiji je glavni zadatak da dovede Čerčovu ideju do njene logičke završnice, od rada sa DNK-om do stvaranja „funkcionalnog mamuta".

Dve tehnologije „vaskrsavanja"

Nestale životinje mogu da se vrate u život na dva načina: kloniranjem i genetskim inženjeringom.

Prvi metod je dobro poznat svakome ko je upoznat sa primerom ovce Doli - DNK jedne životinje ubrizga se u oplođenu jajnu ćeliju životinje donora i potom se ta jajna ćelija usadi u surogat majku.

Ovaj metod je zapravo već isproban sa bukardom, ili pirinijeskim kozorogom, koji je zvanično proglašen izumrlim 2000. godine.

Tri godine kasnije, DNK je izvučen i kloniran iz zamrznute kozorogove kože, posle čega je surogat majka koza rodila kozu kozoroga i to je bilo prvi put da je jedna izumrla vrsta vaskrsnuta.

Nažalost, to je bio i prvi slučaj ponovljenog izumiranja, pošto je jare živelo svega sedam minuta.

The tusks of a woolly mammoth in the lab
PA Media
Naučnici u laboratoriji ispituju razne ideje - jedna je da pomešaju DNK slonova i mamuta

Ima mnogo dobro očuvanih ostataka mamuta pronađenih u permafrostu u Sibiru, ali njihova DNK je oštećena kao posledica dugog vremena provedenog u ledu.

Naučnici su već dešifrovali genom mamuta, ali još nije bilo moguće ekstrahovati kompletni DNK lanac u obliku u kom je bio za života životinje.

Tu drugi metod vaskrsavanja može da se pokaže od koristi, takozvana CRISPR tehnologija editovanja genoma, koja podrazumeva izolovanje konkretnih mamutskih gena koji su mu omogućili da preživljava na velikim geografskim visinama i ubacivanje tih gena u genom njegovog najbližeg živog rođaka, azijskoj slona.

Onda se modifikovani genom ubaci u oplođenu jajnu ćeliju slona, koja se usadi u surogat slonovsku majku, i, u teoriji, rodiće se hibrid slona i mamuta.

Ovaj metod takođe ima mana, na primer, jer naučnici ne poznaju dovoljno biologiju slonova da bi znali koji geni su potrebni da on preživi na Arktiku.

Oni znaju da on mora da bude prekrivena krznom, da ima karakterističnu ovalnu lobanju i da ima debeo sloj potkožne masti, ali sve ostalo u najvećoj meri ostaje misterija.

Genetsko spasenje

Danas se skoro milion vrsta biljaka i životinja na našoj planeti nalazi na ivici izumiranja ili nestanka.

Ako projekat Kolosal bude bio uspešan, otvoriće put za „genetsko spasenje", prema Lamovim rečima.

Ovaj izraz odnosi se na proces povećanja genetske diversifikacije ugrožene vrste, postignut preko genetskog inženjeringa ili kloniranja novih pojedinaca kako bi se proširio njen genski fond.

Ali zašto je Kolosal uložio sve na mamute kad ima još mnogo drugih živih vrsta kojima je potrebno hitno spasavanje?

Sa Lamove tačke gledišta, projekat oživljavanja mamuta je probni balon, „pokušaj lansiranja na Mesec".

Čak i ako se taj cilj ne postigne, usput će se razviti prateće tehnologije koje će sprečiti izumiranje vrsta i koje mogu da se patentiraju ili prodaju potencijalnim klijentima (jer, na kraju krajeva, kompanija nije dobrotvorna, već komercijalna).

I tako projekat vraćanja mamuta u život može da se doživi kao neka vrsta inkubatora za razvijanje svakakve vrste intelektualne svojine, koju će možda biti lakše dovesti na svet nego živog vunenog mamuta.


Možda će vas zanimati i ovaj video: Da li su solarne farme rešenje za klimatske promene?


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC