Referendum, kao glas naroda o najvažnijim pitanjima u državi, ne samo da se menja novim Zakonom o referendumu koji je danas usvojen u Skupštini Srbije, već bi građane koji žele da predlažu promene mogao da udari i po džepu.
Više nije važno koliko će upisanih birača izaći na referendum, pošto je ukinut cenzus od 50 odsto, što u praksi znači da veoma mali broj glasača može da odluči o nečemu važnom za sve građane.
Uvode se i takse od 40 dinara za overu potpisa u slučajevima kada građani žele da predlože izmenu Ustava ili novi zakon.
Stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao izračunali su će predlog izmene Ustava građane koštati oko 50.000 evra, a predlaganje zakona 10.000 evra, u zemlji gde je prosečna plata u oktobru 2021. godine iznosila oko 550 evra.
Zakon je izglasan dvotrećinskom većinom - za je glasalo 178 poslanika od 180 prisutnih. Narodna skupština ima 250 poslanika, a dve trećine čine predstavnici Srpske napredne stranke.
Upravo dvotrećinska većina koju ima vladajuća partija izvor je zabrinutosti predstavnika Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom (Yucom) i Centra za pravosudna istraživanja (Cepris), koji strahuju da će ukidanje cenzusa doprineti daljem urušavanju demokratije u Srbiji, na koje Fridom haus upozorava već nekoliko godina.
Vlada Srbije saopštila je da će nova rešenja omogućiti građanima da efikasno ostvaruju Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma.
Navodi se i da se Zakon zasniva na preporukama Saveta Evrope iz 2020. godine.
Međutim, „referendum nije preporučljiv mehanizam donošenja odluka", smatra Dragoljub Popović, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava.
„U Srbiji postoji mit o referendumu, kao načinu odlučivanja koji je najviše demokratski", kaže Popović za BBC na srpskom.
„Dobro uređena predstavnička demokratija ima ogromnu prednost u odnosu na vladavinu referendumima, koja može doneti razmah populizma.
„A Srbija je na početku jednog autoritarnog režima i čini mi se da ljudi toga nisu dovoljno svesni", dodaje.
U Srbiji bi u narednim mesecima moglo da bude i više od jednog referenduma - prvi test novog zakona biće promena Ustava već u februaru.
Zatim bi mogao da usledi i referendum o Rio Tintu, najavljenom projektu otvaranja rudnika litijuma kod Loznice, na zapadu Srbije.
Ova oblast je do sada bila regulisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994, koji je poslednji put revidiran 1998. godine.
Predstavnici Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o tome koje probleme očekuju da reše novim zakonom i kako odgovaraju na argumente da cenzus ne treba ukidati sve dok ne dođe do napretka na planu demokratije.
Na novi Zakon o referendumu čekalo se 15 godina, od kada je 2006. promenjen Ustav Srbije, čime je Narodna skupština dobila zadatak da zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladi sa najvišim pravnim aktom u zemlji.
Ustavom je tada ukinut cenzus na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou.
„Od tog trenutka cenzus na referendumu nije obavezan, ali se može propisati zakonima", kaže Milan Filipović iz Jukoma za BBC na srpskom.
Cenzus je ostao obavezan kao odredba dosadašnjeg Zakona o referendumu i iznosio je 50+1, što znači da je za donošenje odluka bilo neophodno da izađe 50 odsto upisanih birača i još jedan preko tog postotka da bi odluka bila validna.
Pojedine evropske zemlje, poput Francuske, Norveške i Irske, godinama nemaju cenzus na referendumu.
Brisanje cenzusa iz srpskog Ustava 2006. bio je korak ka uvođenju prakse koja važi u mnogim demokratskim državama, kaže Violeta Beširević, redovna profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union za BBC na srpskom.
„Smatralo se da živimo u sistemu reprezentativne demokratije, gde iza promena stoje građani, pa je trebalo omogućiti da se odluke usvojene dvotrećinskom većinom u parlamentu ne koče na referendumu", kaže Beširević, članica Centra za pravosudna istraživanja - Cepris,.
Međutim, Srbija već nekoliko godina beleži loše rezultate u međunarodnim izveštajima o stanju demokratije u zemlji.
Fridom haus, nevladina organizacija koja sprovodi istraživanja o stanju demokratije u svetu, prošle godine ju je svrstao u kategoriju zemalja „hibridnog režima", oličenih u prividnoj demokratiji, prvi put od 2003. godine.
U izveštaju iz aprila 2021, ova organizacija je kritikovala „provladinu propagandu koja je doprinela ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke (SNS) na parlamentarnim izborima".
Partija predsednika Srbije Aleksandra Vučića je na parlamentarnim izborima 2020. godine osvojila 61.59 odsto glasova i tako ostvarila dvotrećinsku kontrolu nad Narodnom skupštinom.
„U savremenim demokratijama, parlament je slika pluralističkog društva, a problem u Srbiji je što naš parlament to trenutno ne odslikava", kaže Milan Filipović iz Jukoma.
„Zato bi morala da postoji kočnica, kao što bi bio cenzus na referendumu", dodaje.
Filipović smatra da bi posle ukidanja cenzusa „mogli doći u situaciju da mali broj ljudi odluči o nečemu važnom kao što je Rio Tinto."
„Postoji mogućnost da dođe do eksploatacije jadarita sa ogromnim posledicama po ekologiju, a građani će biti prinuđeni da glasaju za kako bi zadržali poslove koji im obezbeđuju puko preživljavanje", navodi.
Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope koje je pratilo proces donošenja novog zakona, „nije se preterano osvrtala" na pitanje cenzusa u svojim izveštajima", dodaje Filipović.
Razlog za to je, kako dodaje, što je ukidanje cenzusa ušlo u međunarodnu praksu.
„Ali ne mora da znači da je to najbolje rešenje za svaku zemlju", navodi Filipović.
Jedna od spornih tačaka je uvođenje taksi za overu potpisa koje građani moraju da prikupe kako bi zahtevali izmenu Ustava ili donošenje novog zakona.
Kako se navodi u članu 7, naknada za overu kod javnog beležnika ili u gradskoj upravi iznosi 40 dinara po potpisu.
„Za referendum za izmenu Ustava će biti neophodno sakupiti 150.000 potpisa građana i platiti za overu oko 50.000 evra, a za usvajanje zakona sakupiti 30.000 potpisa i platiti oko 10.000 evra", navodi Milan Filipović iz Jukoma.
Takođe, nisu poštovane smernice Venecijanske komisije, prema kojima je potrebno da prođe barem godinu dana od usvajanja zakona do sprovođenja referenduma, dodaje.
Kako je najavljeno, referendum o promeni Ustava mogao bi da se održi za dva meseca ili manje, u januaru 2022. godine.
„Venecijanska komisija je posebno kritikovala što se izradi zakona pristupilo kada je već bilo poznato da će referendum biti raspisan", kaže Filipović.
Dragoljub Popović, bivši sudija evropskog suda za ljudska prava
Odlučivanje na referendumu je kruto, nepodložno je kompromisu koji može doneti parlamentarna debata na primer.
Ono isključuje mogućnost srednjeg rešenja između dve krajnosti.
Kad se ovome doda naše, jugoslovensko iskustvo s referendumima, vidimo da je ocena te ustanove još gora.
U procesu razgradnje Jugoslavije upravo su referendumi služili za manipulaciju biračkih masa.
Praktično su svi održani u uslovima euforije, odnosno nedopuštanja ili bar ometanja političke kontestacije, pa su predstavljali oruđe manipulacije, kao što danas mogu poslužiti razmahu populizma.
Takvih primedbi, upućenih pomenutoj ustanovi, bilo je i ranije i u drugim zemljama.
General (ŠARL) De Gol se, dok je bio predsednik Francuske oslanjao na referendume, pa je takvoj praksi zamerano da uvodi jednu vrstu plebiscitarnog režima.
Predlog zakona koji je pred Narodnom skupštinom predviđa izrekom da se posle dve godine može doneti odluka suprotna onoj koja je usvojena na referendumu.
Čemu onda referendum?
Još jedan od problema novog Zakona je trajanje obaveznosti odluke građana ukoliko glasaju protiv, smatraju iz Jukoma i Ceprisa.
Prema zakonu iz 1994. godine, potrebno je prođe najmanje šest meseci do raspisivanja novog referenduma ukoliko glasači odbiju predlog.
Novim zakonom, taj period se produžava na godinu dana.
Kako podsećaju iz Jukoma, preporuka Venecijanske komisije da „referendume ne bi trebalo ponavljati" u jednom skupštinskom mandatu koji u Srbiji traje četiri godine.
Zakon ostavlja mogućnost da se propišu posebne procedure za sprovođenje referenduma tokom pandemije.
Iz Ceprisa strahuju da to otvara mogućnost za zloupotrebe, jer novi zakon ne reguliše ovu oblast detaljnije.
Neke evropske zemlje i dalje ima cenzus na referendumu, dok su ga druge ukinule.
Češka, Francuska, Irska, Estonija, Norveška, pa i susedna Hrvatska, nemaju cenzus.
Izlaznost najmanje 50 odsto upisanih birača potrebna je u Sloveniji, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj.
U Rumuniji treba da glasa barem 30 odsto upisanih birača da bi referendum bio validan, a u Litvaniji 33 odsto.
Dragoljub Popović danas živi u Švajcarskoj, zemlji gde se često raspisuju referendumi, a cenzusa nema.
„Švajcarski mentalitet i politička kultura su specifični po tome što su naklonjeni kompromisu", kaže,
Politički sistem je takav da sve stranke zastupljene u Skupštini učestvuju i u izvršnoj vlasti, dodaje.
Referendumi se raspisuju na raznim nivoima.
Popović navodi da, „po nepisanom pravilu", na referendumu koji predlaže Savezna vlada građani uglavnom glasaju potvrdno.
Kratka istorija višestranačja u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar