Bedemi nacionalnih granica vratili su se u Evropu gotovo preko noći prošle godine.
Epidemija korona virusa učinila je da svakome bude vrlo jasno u kojoj se državi nalazi, prvo jer iz nje nije mogao lako da izađe, drugo jer je svaka imala sopstvena pravila suočavanja sa krizom.
A gde ima zidova među komšijama, ima i virenja preko plota.
Poslednji takav primer je diplomatski sukob Zagreba i Beča, kada je Ministarstvo spoljnih poslova Austrije pozvalo na razgovor ambasadora Hrvatske kao odgovor na to što je hrvatski predsednik Zoran Milanović zatvaranje za nevakcinisane u Austriji nazvao fašizmom, a potom kritikovao odluku austrijske vlade da uvede obaveznu vakcinaciju od februara.
Da u Evropi postoji doza politizacije epidemioloških mera smatra i Milan Igrutinović iz Instituta za evropske polove.
„Ovo Milanovićevo je zanimljivo prepucavanje i pominjanje kovid propusnica ima neku ideološku podlogu.
„Hrvatska je siromašnija od Austrije, ali i Austrija je mala i slaba u Evropskoj uniji pa je zgodna meta", kaže Igrutinović za BBC.
Najpre je tokom posete Vatikanu 16. novembra uporedio mere protiv nevakcinisanih u Austriji sa politikom Nemačke i vladajuće Hitlerove Nacionalsocijalističke stranke pred Drugi svetski rat.
„Ja imam problem u zadnje vreme s tim jednim mahnitanjem bez ikakvih argumenata.
„Ne može biti nauka izum cepiva, što je rezultat rada nekoliko briljantnih umova i ove gluposti s merama. To nije naučno pitanje, ovo više veze sa naukom nema", rekao je Milanović.
Mere zabrane kretanja nevakcinisanima u Austriji, on je uporedio sa „metodama koje podsećaju na tridesete godine".
Poručio je građanima da se vakcinišu, ali i da imaju pravo na zaštitu od, kako je rekao, samovolje.
„Gde su sad evropske birokrate? Ljudima braniti da izađu na ulice? To je fašizam", rekao je Milanović.
Zbog ovih „veoma uznemirujućih izjava hrvatskog predsednika", kako su ocenili, reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Austrije.
U saopštenju su „jasno izrazili zaprepašćenje u vezi sa datim izjavama".
Milanović je potom 22. novembra bez ustezanja kritikovao i taj potez austrijskih vlasti, ali i odluku da od februara uvedu obaveznu vakcinaciju, kao jedna od retkih zemalja u svetu.
„Austrijski ambasador će biti pozvan na razgovor, kada već oni pozivaju naše, da mu izrazimo našu duboku zabrinutost za temeljne ljudske slobode u Austriji.
„Naše ambasadore stalno pozivaju zbog nekih gluposti, pa ćemo i mi njihove. Videćemo onda kako se može ribati pod sa (mađarskim premijerom Viktorom) Orbanom i sa Poljacima šta god da pričaju, a neki su svete krave i sve što naprave je savršeno.
„Ne, glupo je! To nije naučno, a drugo terorišete ljude. S obzirom da je ovo Evropska unija i ja sam evropski državljanin, mene to svrbi.
„Ako može Holandija svake nedelje da komentariše BiH, onda mogu i ja Roterdam. Pobunio vam se narod. I to ne doseljenici, nego plavokosi i plavooki Holanđani. Razmišljajte malo gospodo!", rekao je Milanović, aludirajući na proteste u Holandiji zbog kovid mera.
Istog dana, 22. novembra, Milanovićev savetnik za spoljne poslove Neven Pelicarić razgovarao je sa austrijskim ambasadorom Jošefom Markusom Vuketićem, ali nisu saopšteni detalji sastanka.
Milanović je vrlo oštro govorio o austrijskim merama protiv korona virusa.
„Koji je smisao tih ograničenja? Šta se želi postići ako vakcinisana osoba, ja, na vakcinisanu osobu prenosim virus, skoro isto ili nešto manje kada nisam vakcinisan? Koji je smisao toga?
„Ako je smisao potpuno iskoreniti virus, nema šanse. Ako je smisao rasteretiti zdravstveni sistem, čekajte malo. Koliko je prošlo od marta 2020. godine? Tada smo imali problem, dakle kapaciteti, respiratori, međutim, funkcionisalo je to.
„Prošla je godina i po, a da ti (Evropska unija), nisu uradili ništa".
Milanović je rekao i da je nečovečno deliti ljude na vakcinisane i nevakcinisane.
„Kada bi vakcina u potpunosti štitila, a zdravlje štiti i trebaće buster doze, ali kada bi sprečavalo širenje, dakle vektorsku funkciju, onda bih rekao, pa hej, idemo prema potpunoj vakcinaciji. Ali to nije situacija. Je li to nauka? Koji naučnik je to odlučio?
„Ove odluke ne donosi nikakva nauka. Ovo je sve impuls koji od nekud dolazi. Nije zavera, nije nikakav pakleni plan da nas unište, nego neki ljudi se ponašaju inertno kao krava kada ide niz drum", poručio je Milanović.
Uprkos oštrim porukama prema Austrijancima, Igrutinović ne očekuje da će se desiti bilo šta više od toga.
„Ne očekujem da to izazove bilo kakve posledice ni po Hrvatsku, ni po Milanovića.
„To je crtica u odnosima, ali ne verujem da će imati dublje reperkusije", dodaje.
Milanović nije bio saglasan ni sadomaćim merama, pogotovo u vezi sa odlukom vlade o uvođenju obaveznih kovid propusnica za ulazak u javna preduzeća i državne institucije.
„Mi ćemo po svom, nećemo maltretirati ljude. Sigurno nećemo maltretirati ljude.
„Moja sekretarica nije vakcinisana. To je starija žena, možda se sad i vakcinisala", rekao je Milanović 16. novembra.
Pored unutrašnjih razlika, politička trvenja izazivali su i neka spoljnopolitička ili zdravstvena pitanja, poput nabavke vakcina.
Mađarska je prva među državama članica EU zimus dogovorila nabavku kineske vakcine Sinofarm, a zatim i ruske Sputnjik.
Ona je to učinila još u januaru uredbom dopustila kupovinu vakcina izvan centralizovanog sistema Evropske Unije pošto je mađarski šef diplomatije rekao da je evropski sistem nabavke „skandalozno" spor.
To je izazvalo još jedno u nizu negodovanje Brisela.
U početku se Mađarska našla na udaru zbog odvojenog postupka odobrenja i pregovora o vakcinama, a zatim je još nekoliko evropskih zemalja krenulo tim putem.
Poželeli su da kupe vakcine od drugih proizvođača zbog kašnjenja pošiljki zapadnih dobavljača.
Time nisu prekršena evropska pravila igre, napominje analitičar.
„Nacionalne agencije za lekove odobravaju upotrebu vakcina.
„Ako Evropska agencija za lekove odobri one važe svuda, ali nacionalne države mogu da ih odobre zasebno", objašnjava Igrutinović.
Evropska unija i dalje nije odobrila upotrebu kineskih i ruskih vakcina.
Delta soj napravio jasnu razliku između severa i juga
Nije samo nabavka vakcina bila tačka sporenja između država.
Delta soj je letos podelio Evropsku uniju, kad je reč o putovanjima.
Dok su Nemačka i Francuska bile opreznije, želeći da smanje prenošenje novog zaraznijeg soja, mediteranske države Portugal, Španija, Grčka jedva su čekale da otpočne turistička sezona i oporavi im privrede.
Pod posebnom lupom našli su se putnici iz Velike Britanije gde se prvo raširio delta soj.
Nemačka je proglasila ovu državu „rizičnom zonom", što su neki tumačili da je odgovor za Bregzit i izlazak Velike Britanije iz Unije.
Igrutinović kaže da su iza toga pre zdravstveni, nego politički razlozi.
„Britanija ima jako velike laboratorijske resurse i vrlo brzo može da radi analize uzoraka i da sa nekoliko dana kašnjenja zna šta joj se dešava".
U Srbiji nema ni promil tih kapaciteta, dodaje.
„Britanci su to otvoreno radili i možda prvi uhvatili virus, koji je tada već postojao u ko zna koliko evropskih zemalja", ocenjuje.
Na zdravstvena pitanja u EU konačni odgovor daju nacionalne države, jer su zdravstveni sistemi 95 odsto u njihovoj nadležnosti, a ne u Briselu, napominje Igrutinović.
„Upravljanje resursima, bolnicama, krevetima, jedinicama intenzivne nege, kiseonikom, apsolutno je u nadležnostima država članica.
„Kad dođe kriza, na tom nivou se odlučuje, a ne u EU", podseća on.
„Zato nije nelogično da se državne granice kontrolišu i zatvore", dodaje.
Da li je to onda politički udar na EU?
Ne mora da znači.
„Ostao je gorak ukus u ustima za velike evrofile, ali dublje analize su pokazale da EU nema institucionalnog kapaciteta da bilo šta uradi.
„Šengen omogućava vanredne mere ne oko šest meseci i zatvaranje granica kao što je bilo sa migrantskom krizom 2015, ali nije se Šengen raspao zbog toga", navodi Igrutinović.
Tu se vidi fleksibilnost evropskih politika.
„Ne verujem ni da će ovo sad ostaviti velike posledice", ističe on.
Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar