Zapadne sile pozvale su Rusiju da smanji napetosti sa Ukrajinom, u susret onlajn sastanku ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena.
Tokom razgovora sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom i liderima Francuske, Nemačke i Italije, Bajden je rekao da treba iskoristiti „sva sredstva koja su im na raspolaganju" kako bi se agresija sprečila.
Iz Moskve negiraju da planiraju napad.
Ali Rusija jeste premestila hiljade trupa blizu granice sa Ukrajinom, koja kaže da su tenkovi pomerani unutar njene teritorije.
Uoči video-sastanka Putina i Bajdena izgleda da Vašington ne planira odgovor američke vojske, već oštrije privredne sankcije.
Iz Bele kuće kažu da su formirali zajedničku strategiju „koja će uticati i naneti ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji" ukoliko Rusija krene u napad.
Petorica lidera „ponovo su iskazala podršku Ukrajini", rečeno je iz sedišta britanskog premijera.
Prema izveštajima američkih medija, moguće mere uključuju ograničenja za ruske banke da konvertuju rublje u strane valute, ili čak isključivanje Rusije iz međunarodne bankarske mreže i sistema SVIFT (SWIFT).
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odbacio je navode o upadu ruskih snaga kao „plitke i neosnovane".
Rusija želi garancije da Ukrajina neće probati da preuzme teritorije koje su separatisti zauzeli 2014. i upozorili su Zapad da ne prelazi „crvene linije" uključivanjem Ukrajine u NATO savez.
Više od 90.000 ruskih trupa navodno je raspoređeno blizu Ukrajinske granice.
Ruske vojne snage znatno su uvećane i na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Trupe se takođe grupišu u blizini istočnog ukrajinskog regiona Donbas, što je naziv za delove oblasti Lugansk i Donjeck koje su pod kontrolom separatista.
Ukrajinski zvaničnici rekli su da Moskva možda planira vojnu ofanzivu krajem januara.
Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane su u utorak rekli da u oblasti koje drže pobunjenici stiže teško naoružanje, poput tenkova, artiljerije i snajpera.
Više od 14.000 ljudi izgubilo je živote u sedmogodišnjem konfliktu, od kada snage podržane iz Rusije drže velike oblasti na istoku Ukrajine.
Predsednici Amerike i Rusije su se poslednji put sreli u Ženevi u junu, ali nisu postigli mnogo osim dogovora o tome da vrate ambasadore i započnu razgovore o kontroli nuklearnog oružja.
Peskov je rekao da će ruski predsednik „sa velikom pažnjom saslušati" predloge Bajdena o Ukrajini.
„Postoji samo jedan način da se smire napetosti - garancije da će se ograničiti moguće namere Kijeva da reši problem Donbasa silom", dodao je on.
Ned Prajs iz američkog Stejt departmenta rekao je da će odgovor Vašingtona zavisiti od toga šta Moskva uradi.
„Ako Rusija odluči da nastavi bilo kakve planove i izvrši vojnu agresiju na Ukrajinu, naruši njen suverenitet, njenu nezavisnost, njen teritorijalni integritet, mi i naši saveznici bismo bili spremni da delujemo odlučno", dodao je.
Možda će vas zanimati i kako izgleda najpoznatija puška na svetu u 60 sekundi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 2
lala
david david
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar