Stari stolovi prekriveni olovkama i belim papirima pod prigušenim svetlom, udobne iako pomalo istrošene stolice u sobi čije zidove, sve do visoke tavanice, prekrivaju raznobojni crteži ljudskih silueta i slike jarkih boja - sve podseća na atelje umetnika koji traga za sopstvenim stilom.
Ali ovaj prostor nije dom samo jednom slikaru - dvadesetak članova Udruženja Videa koje okuplja korisnike psiholoških usluga ovde učestvuje u art terapiji, vrsti psihoterapije koja koristi stvaralački proces u svrhe lečenja.
Dok prebira po kutiji punoj voštanih boja, Srećko Vulinović priča da je porodično nasilje često bila tema njegovih crteža zato što mu je godinama svedočio.
„Crtanje rasterećuje i pomaže da se izraze potisnuta osećanja", kaže Tatjana Stojanović, psihijatrica u dnevnoj bolnici pri Vojno-medicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu.
Art terapija se u svetu primenjuje od sredine 20. veka, dok se u Srbiji još uvek malo govori o ovoj metodi koja se koristi u unapređenju mentalnog zdravlja, dodaje Stojanović.
Dok zauzima mesto bliže prozoru, tridesetogodišnji Predrag Sardanović vadi blok i bira boje za novi rad.
Kaže da je u slikanju „pronašao mir."
„Kako vreme odmiče, sve mi više prija i opušteniji sam sa najbližima, što mi i oni stavljaju do znanja", priča za BBC na srpskom.
Predrag se od 2014. godine lečio u jednoj bolnici u Beogradu, gde je boravio nekoliko sati dnevno.
„Razgovarali smo sa psiholozima, posećivali različite radionice i pohađali art terapiju", priča.
Međutim, posle dve godine od prve terapije, mentalno zdravlje mu se pogoršalo, promenio je bolnicu i prestao je da ide na likovne radionice.
Kada je osetio da želi ponovo da se druži, odlučio je da se vrati bojenju.
„Mnogo učim od drugih članova Udruženja, uvek imam nešto novo da ispričam ukućanima i prijateljima, to me raduje", priča.
Snažan je i motiv koji pruža osećanje da, kada boji, „nikoga ne opterećuje".
Ipak, uprkos pozitivnim pomacima, dolazi do promena u raspoloženju, kaže.
„Nekada sam baš zadovoljan, ali ima i dana kada samo želim da ćutim i posmatram nacrtano".
Tada dolazi da boji, ali se ne upušta u razgovore.
Ova metoda je veoma važna u ispoljavanju skrivenog, ukazuje Tatjana Stojanović.
„Sve dok se osećanja potiskuju, koliko god ona neprijatna bila, terapija ne daje rezultate", pojašnjava Stojanović, koja u dnevnoj bolnici VMA vodi art terapiju.
Papir „trpi" naša osećanja i zato je bolje i lakše kada ih „izbacimo" bojama, linijama i nepreglednim konturama, kaže.
Jedna od kočnica u psihoterapeutskom radu je i krut način razmišljanja, kaže ona,
U toj rigidnosti, ljudi su na početku zbunjeni i često ne razumeju na koji način im crtanje može pomoći.
„Neki ljudi nisu spremni na promene ili da stvari sagledaju iz drugog ugla, kod nekih se javlja strah od ocenjivanja, često im ovaj vid izražavanja nije blizak".
„Zato art terapijom želimo da podstaknemo ljude da razmišljaju šire, da ispolje emocije i da posmatraju stvari iz drugog ugla", objašnjava Stojanović.
U dnevnoj bolnici Vojno-medicinske akademije art terapija se odvija u dve faze, pojašnjava doktorka.
Prva je crtanje, najčešće na slobodnu temu i korisnici rade samostalno, pokušavajući da na papir prenesu ono što osećaju.
U drugoj fazi se ti crteži analiziraju u grupi i svako glasa za rad koju mu se najviše dopada.
Rad sa najviše glasova se izdvaja i o njemu se razgovara, kaže Stojanović.
Marina Marković, predsednica udruženja Videa, kaže da joj okruženje na art terapijama pomaže da nađe određenu vrstu sigurnosti koja joj van njega nedostaje.
„Kada završi lečenje i napusti dnevnu bolnicu, čovek je nekako ranjiv, treba mu neko sigurno okruženje. Udruženje mu to pruža, jer okuplja ljude sa sličnim problemima".
„Poenta je u druženju koje čini da se osećamo manje usamljenim", objašnjava.
Pavle Bugarski vodi ove likovne radionice i kaže da je njihova svrha „pražnjenje i oslobađanje negativnosti tako što sve to stavi na papir."
„Time dolazite do stabilizacije i čišćenja. To je univerzalno i važi za sve, ne samo za ove radionice", objašnjava Bugarski.
Dejan Dimitrović, jedan od redovih posetilaca radionica, koristi jarke boje u slikanju jer, kako kaže, simbolizuju nešto živo i radosno.
„Izbegavam crnu i belu jer me one asociraju na ekstremne suprotnosti", objašnjava.
Ne želi svako u Udruženju uvek i da crta.
Ljudi su nekada neraspoloženi za rad i žele samo da popričaju sa nekim ili popiju kafu i nemo posmatraju, kaže Bugarski.
„Zamislili smo da se sve radi slobodnom voljom i ona će doprineti da se u tom trenutku osećaju dobro", kaže on.
Tokom pandemije korona virusa, radionica nije bilo, ali su članovi bili u kontaktu, kaže Marina Marković.
„Ljudi iz marginalizovanih grupa se lakše prilagode na zatvaranje, jer su naviknuti da budu po strani", smatra Marković.
Psihijatrica Stojanović je nedavno korisnicima zadala da nacrtaju šta im je obeležilo period pandemije.
Jedna od korisnica joj je rekla da joj „uopšte nije prijatno da se ponovo suočava sa nečim što joj je bilo bolno - prazna soba i nemogućnost da se izađe napolje dok traje policijski čas".
Ipak, kada je pogledala crtež, koji je najvećim delom bio obojen crnom, nije joj više bilo teško kao dok je mislila o strahu.
„Ako potisnemo to negativno osećanje, odbijamo da se prilagodimo novoj realnosti.
„Zato mi radimo na tome da art terapijom podstaknemo susret sa traumom, jer na taj način pomažemo korisnicima da se izbore sa njom", objašnjava Stojanović.
Srećko Vulinović danas retko slika scene porodičnog nasilja - sada ga više interesuje „položaj psihijatrijskih korisnika u društvu" i često slika ljude oko kuće.
„Pokušavam da se postavim tako da me ljudi ne sažaljevaju.
„Kada želiš nešto da postigneš, onda si ljudima koji i nisu toliko odgovorni - neobičan", dodaje.
Pogledajte video Kako izabrati psihoterapeuta
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
Komentari 2
Slavica
Autorka projekta
Aleksandra Mirimanov
Slavica
Vredno pažnje u svakom pogledu!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar