Srbija, kultura i muzika: Jezičko „majanje" po hip-hopu

Hip-hop je globalni fenomen koji traje već četrdesetak godina, ali danas neguje i lokalne govore jer se izvođači tako najprirodnije osećaju.
lokalni govori
BBC/Jakov Ponjavic
Uloga hip-hopa je prikaz realnosti ljudi kojim tim govorom pričaju, kaže antropološkinja i lingvistkinja Tanja Petrović

Bilo da „maje" ili „pravi đir", Anđela Ruvidić radi istu stvar - šeta po gradu. I ona zna šta to znači.

Iako je iz Aranđelovca u Šumadiji, u središnjem delu Srbije čiji je govor u standardu srpskog jezika, ona je ove izraze usvojila i svakodnevno ih koristi jer sluša hip-hop grupe iz Niša i Splita.

„Često u razgovoru ubacim neke reči koje sam čula u njihovim pesmama, čak i ako ih sagovornici ne razumeju", kaže ona za BBC na srpskom.

„Izrazima koje pokupim od Stereo banane volim da se razmećem i pred prijateljima iz Niša, pa redovno ispadnem smešna", dodaje Aranđelovčanka koja godinama živi u Beogradu.

Stereo banana iz Niša jedna je od hip-hop grupa koje repuju na lokalnom govoru u Srbiji.

Ovaj dvojac nije prva niška hip-hop grupa koja tekstove izvodi na niškom govoru.

Ding Dong, Di-fens (D-Fence) su rep sastavi koji su imali lokalnu popularnost, dok je Stereo banana napravila proboj do publike širom Balkana.

„Kad sam počinjao da se bavim muzikom, želeo sam da se razlikujem od ostalih koji su već bili na sceni, a kako je u to vreme veliki broj repera imao angažovane i 'intelektualne' tekstove, šaljivi rep tekstovi na niškom govoru su mi bili zanimljivi", kaže Marko Anđelković, reper iz Stereo banane, za BBC na srpskom.

Tako su, nesvesno, upoznali sa lokalnim govorom i mlade generacije u bivšoj Jugoslaviji.

„To je samo bio način da budemo zanimljiviji, pa ako se nekome ne svidi - svidi", kaže Anđelković.

Rep publika na Balkanu se ranije već upoznala sa nekim drugim dijalektima.

Početkom dvehiljaditih veliku popularnost stekla je splitska hip-hop grupa TBF, a kasnije i Kiša metaka i Dječaci, kao i Vojko V koji je bio član u oba ova splitska sastava.

Veliki broj hip-hop izvođača koristi sleng, govor koji je karakterističan za generaciju ili grad, ili neki njegov deo, što je odlika ovog muzičkog žanra od njegovog postanka 1970-ih u afro-američkim predgrađima Njujorka.

U Srbiji, međutim, hip-hop na lokalnom govoru ima i drugačiju ulogu.

„Kada gorimo o lokalnim govorima ili dijalektima, obično pričamo o folklorizaciji jer su ti ljudi zaustavljeni u vremenu i to se čuva kao neka idila, a jezik se menja i ljudi i dalje pričaju tim govorima.

„U hip-hopu, izvođači koriste lokalni govor kako bi ispričali savremenu priču, a to je za neke neobično jer najčešće se smatra da ljudi koji koriste dijalekt nisu moderni", kaže za BBC na srpskom Tanja Petrović, antropološkinja i lingvistkinja iz Istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti.

Osim na lokalnim govorima, reperi izvode numere i na manjinskim jezicima, poput Džipsi mafije ili MC Kastra iz Niša na romskom jeziku.

Neki, poput Dragana Dujkića, poznatijeg kao D Ragan (The Raggan) iz zaječarskog hip-hop trojca VIS Tetin, pevaju na vlaškom jeziku, vrlo sličnom rumunskom, koji je karakterističan za istočnu Srbiju.

Stereo banana na nastupu u Gornjem Milanovcu, 2021.
Nikola Beslic
„Ljudima je to bilo smelo, a nije bilo nekog plana da sada repujem na niškom - jednostavno se desilo."

Straight outta lokalni govor

Imam sto evra u štek za neku novu opku, imam papiri kol'ko 'oćeš, al' nemam olovku"

Ovi stihovi ore se klubovima, halama i festivalskim prostorima po čitavom Balkanu.

Publika koja zdušno peva zna da džopka znači komad odeće zahvaljujući Stereo banani koja je u prvoj objavljenoj pesmi Majmunska posla ispevala ove stihove.

„Ljudima je to bilo smelo, ali nije bilo nekog plana da repujem na niškom - jednostavno se desilo."

„Na osmeh ljudi koji nisu iz Niša kada čuju naš govor nikada nisam gledao kao ruganje", kaže sa prepoznatljivim niškim naglaskom Marko Anđelković, poznat i kao Naopak, član dvojca Stereo banana.

Ovom niškom reperu je pomalo čudno što su ljudi oduševljeni kad ga čuju da repuje na lokalnom govoru.

Misli i na one iz drugih gradova, ali i na publiku iz Niša.

„Godinama su Nišlije imale kompleks niže vrednosti zbog načina na koji govore i trudili su se da pričaju 'pravilno'."

„Mislim da su ta vremena prošla i da danas stvarno nije važno ko je odakle, već ono što imaš u sebi, a repovanje na dijalektu je samo forma."

Osim Stereo banane, na jugu Srbije lokalnim govorom repuju i neki drugi hip-hop izvođači.

Grupa Kruševac Geto pre stendap karijere nastupala je kao hip-hop grupa, a u Vlasotincu, osamdeset kilometara južno od Niša, postoji grupa Sautentik Kru (Southentik Crew), čije ime je kombinacija engleskih reči za jug (south) i autentičnost (authentic).

Vojko V
Rino Barbir
„Repujem na splitskom jer verujem da stihovi zvuče uverljivije i autentičnije", kaže Vojko V

U hip-hopu je bitno da se publici predstaviš što autentičnije, kaže Andrija Vujević, splitski reper poznat i kao Vojko V, za BBC na srpskom.

„Kad slušam zagrebački rep, želim da čujem baš zagrebački način govora, kad slušam beogradski rep hoću da čujem beogradski način govora, bilo kakav standardizovani govor bi oduzeo bitan deo magije."

Vojko je na sceni od dvehiljaditih godina, a u splitskim grupama Dječaci i Kiša metaka, kao i od 2018. kada je počeo solo karijeru, repovao je na lokalnom govoru karakterističnom za dalmatinski grad.

„Repujem na splitskom jer verujem da stihovi zvuče uverljivije i autentičnije ako se u njima koristi kolokvijalni način govora.

„Pod tim mislim i na lokalni naglasak i na lokalni fond reči, da nije komplikovano toliko da slušalac mora da gleda u rečnik kako bi znao o čemu govorim", navodi on.


Pogledajte video: „Ako ste me razumeli - dobro, ako neste, pa prevedite si"


Međutim, ni u slučaju Stereo banane, ni u slučaju Vojka V, govori na kojima repuju nisu bili prepreka da dođu do publike.

Kada je Stereo banana počela češće da nastupa severnije od Niša, Marka Anđelkovića su sugrađani pitali kako su ih prihvatili.

„Mislim da je to do izvođača i kako se on postavi jer ukoliko nemam problem da nastupim bilo gde i da repujem na niškom - publika će to prihvatiti."

„Razlike u govoru nisu prepreka, već može da bude zanimljivo", kaže Anđelković.

Tako je ovom niškom reperu splitski govor koji Andrija Vujević koristi zanimljiv i rado ga sluša.

Da je splitski dobro prihvaćen na prostoru bivše Jugoslavije, potvrđuje i Vujević.

„Možda to dolazi zajedno sa celom 'mitologijom' Dalmacije i načinom kako nas ljudi doživljavaju jer smo grad na moru."

Vujević kaže kako nikada nije imao nikakvih nelagodnosti zbog načina na koji govori.

„Naprotiv, mislim da slušaocima van Hrvatske prija kada čuju da neko tako govori", dodaje Vujević.

Na solo albumu Marko Anđelković ima nekoliko pesama na standardnom srpskom jeziku, ali kaže da je to zbog toga što je tematika ozbiljnija.

„U muzici se oseća sve, pa ne bi trebalo sebe da kočiš, nego da pustiš da stvari izađu iz tebe i ako to bude na dijalektu - odlično."

Lepotu i raznolikost jezika, naročito niškog, ovaj reper pokušava da pokaže u pesmama.

„Repovanje na dijalektu nije bunt, ono što njime kažem kroz pesmu - jeste."

I Andrija Vujević koristi standardni hrvatski jezik u svakodnevnoj komunikaciji i ne bi mu bilo teško da na tom jeziku repuje.

„Ali nikad ne bih repovao na književnom jeziku jer bi mi zvučalo kao da sam izdao sebe", navodi on.


Hip-hop - od afro-američkih kvartova do globalne popularnosti

  • Hip-hop je kulturni pokret mladih iz uglavnom afro-američkih kvartova u Njujorku;
  • Nastao je kao bunt marginalizovane afro-američke i portorikanske omladine u siromašnim krajevima ovog najnaseljenijeg američkog grada;
  • Nastao je sedamdesetih godina 20. veka i, kako navodi enciklopedija Britanika, sastoji se od četiri elementa: rep, odnosno harmonično recitovanje tekstova pesama koji govore o životu u njujorškim naseljima uz muziku koju di-džej pušta, jedan je od ova četiri elementa;
  • Brejkdens, odnosno karakteristični ulični ples uz rep muziku, i crtanje grafita, slika nacrtanih auto-lakom ili sprejom, zajedno sa repovanjem i di-džejingom čine hip-hop kulturu;
  • Krajem osamdesetih godina rep muzika dolazi u bivšu Jugoslaviju, kada nastaju i prve grupe.

Vis Tetin
Foto Pera
Jedini reper koji svoje stihove izvodi na vlaškom jeziku je Zaječarac Dragan Dujkić

Repovanje na manjinski jezicima

Osim na dijalektima, u Srbiji se repuje i na par manjinskih jezika.

Džipsi mafija (Gipsy Mafia) je romska hip-hop grupa koja baštini antifašizam i repuje na romskom.

Prva i jedina ženska hip-hop grupa mladih Romkinja Priti Laud (Pretty Loud) osnovana je 2014. godine u Nišu i Beogradu, a pesme koje govore o maloletničkim brakovima, životu u romskim naseljima i diskriminacijom prema Romima izvode na romskom i srpskom.

Na samom istoku Srbije, tik uz granicu sa Rumunijom, žive Vlasi, starosedelački narod koji govori vlaškim jezikom sličnom rumunskom.

U prvoj polovini prve decenije 21. veka, Zaječarac Dragan Dujkić počeo je da repuje na ovom jeziku.

Za sada je jedini hip hop izvođač koji repuje na jeziku koji se govori na istoku Srbije, a sve je počelo 2005. godine kada je sa dvojicom drugova osnovao „VIS Tetini".

„Nas trojica živimo u delu Zaječara koji se zove Vlaška Mala, pa sam upravo vlaškim jezikom želeo da ostavim pečat", kaže Dujkić, koji se na sceni predstavlja kao D Ragan, za BBC na srpskom.

Ispostavilo se da nas je publika prihvatila već na prvom nastupu, kaže Dujkić.

Kako su obožavaoci bili iz Zaječara i okolnih mesta, nisu imali mnogo problema da D Ragana razumeju kada jedini od trojice u grupi repuje na „mističnom i magičnom" jeziku.

„Skoro svi u selima u okolini Zaječara pričaju vlaškim jezikom, tako da mnogo ljudi razume jer koristim one najupečatljivije reči.

„Uglavnom su to šaljive psovke, pa razumeju i oni koji imaju rođake na selu, a ne pričaju vlaški", kaže uz osmeh.

Na početku mu je bilo teško da repuje uz brži ritam, ali kaže da je, kako su godine prolazile, to sve bilo lakše i jednostavnije.

Pročitajte više o hip-hopu u Srbiji:

Kako je u svetu?

Afro-kolumbijska hip-hop grupa Kombilesa Mi (Kombilesa Mi, Moji prijatelji na palenkvero jeziku) predstavnik je žanra rep folkloriko palenkvero (rap folklórico palenquero).

Grupa nastupa na palenkvero jeziku, jednom od 68 jezika koja se govore u Kolumbiji.

„U jednom trenutku je ovaj jezik bio obeležen kao 'loš španski', pa su se ljudi stideli da govore na njemu", rekao je frontmen ove grupe Andrias Padila Hulio za BBC.

Međutim, iz zajednice govornika nastao je pokret koji se u poslednjoj deceniji 20. veka izborio sa stereotipima koji se vezuju za ovaj jezik.

Tako je Kombilesa Mi, kao hip-hop grupa, počela da podučava ljude palankvero jezikom.

„Ako želimo da ljudi nauče neku frazu, reč na ovom jeziku - jednostavno dodamo rimu, ispevamo to i ljudi uživaju", pojasnio je Padila Hulio.

Tako generacije mladih uče u gradu San Basilio, ali i u Bogoti, glavnom gradu ove zemlje, kao i širom Kolumbije.

„Uz hip-hop ljudi plešu, ali i slušaju šta se kaže u pesmi, a kako želim da prenesem poruku - hip-hop mi omogućava da to i uradim", kaže frontmen ove kolumbijske grupe.

I u Britaniji su prisutne hip-hop grupe koje repuju na manjinskom jeziku.

U Ujedinjenom Kraljevstvu nešto više od jedan odsto stanovništva govori velškim jezikom, jednim od jezika iz keltske porodice u koju spada irski i škotski.

Međutim, sredinom osamdesetih godina u gradiću Blajnajn Festinjog na istoku Velsa, nastaje prva hip-hop grupa koja repuje na ovom jeziku.

Mlečni put, ili na velškom Llwybr Llaethog, nastala je i nastupa kao dvojac skoro 40 godina, a čuveni BBC disk-džokej Džon Pil ih je promovisao na radiju.

Sedam godina su bili jedina hip-hop grupa koja je na ovom jeziku repovala u Velikoj Britaniji, sve dok se 1991. godine nije pojavio sastav Tystion (Svedoci).

U isto vreme na Grenlandu, koji pripada Danskoj, šestorica domorodačkih inuitskih mladića osniva grupu Nuuk Posse.

Međutim, ono što nisu menjali od 1985. godine, kada su se okupili, jeste jezik kojim su se izražavali u pesmama - isključivo na kalalisutu ili zapadnogrenlandskom, autohtonom eskimskom jeziku.


Pogledajte video: „Jezikoslovka" - druga strana priče o devojci koja je je naučila „hrvatski za samo tri godine"


'Hip-hop lokalnim govorima daje drugu funkciju osim folklorne'

Pogrešno je uverenje da dijalektima i lokalnim govorima pričaju isključivo stari ljudi za koje vlada uvreženo mišljenje da su „zaustavljeni u vremenu", kaže Tanja Petrović, lingvistkinja i antropološkinja.

Dodaje da su upravo su hip-hop grupe da su dijalekti živi i da mogu da se koriste i van folklornih okvira.

U srpskom jeziku postoji nekoliko dijalekata:

  • šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački koji su uzeti za osnovu standarnog srpskog jezika (protežu se uz zapadnu granicu Srbije, centralnim delom - Šumadijom, i čitavom Vojvodinom);
  • zetsko-južnosandžački (prostire se na jugozapadnom delu Srbije uz granicu sa Crnom Gorom);
  • kosovsko-resavski (koji se nalazi u centralnom delu Srbije);
  • prizrensko-timočki koji ima i neke zajedničke odlike sa susednim jezicima na istoku i jugu, poput bugarskog i makedonskog.

Antropološkinja kaže da je godinama unazad u popularnoj kulturi određeni broj dijalekata stigmatizovan i da su „ljudi sa juga Srbije predstavljeni kao karikature" ili kao neobrazovani.

Smatra i da predrasude neće nestati jer, dodaje, njih se ljudi teško oslobađaju.

„Važno je, međutim, da postoje neki segmenti života gde je upotreba nestandardnog govora normalizovana, gde niko nema problem da ga govori i da bude uključen u ideju nečeg modernog, kao što je hip hop.

„Reperi koriste taj govor za priču o savremenom društvu, socijalnim i političkim problemima, ekonomskoj realnosti ljudi i zato drugi lako prihvataju reči poput đira i majanja", zaključuje lingvistkinja.


Pogledajte video: Kako su se Tupak, Bigi i Eminem doselili u Zemun


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mičo

    12.08.2022 10:58
    @ G pen
    Pa kad ti je izbor za potapanje kupusa.
  • G pen

    11.08.2022 18:08
    Sta je gore za usi, turbofolk ili srpski rep? Isti novcic samo su strane drugacije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC