Ukrajina i Rusija: Kako i zašto su propali pregovori Kijeva i Moskve i da li je mir uopšte moguć

Rat u Ukrajini traje već više od šest meseci i mala je verovatnoća da će se borbena dejstva u skorijoj budućnosti okončati.

Nada za postizanje dogovora javila se posle pregovora u Istanbulu u martu, kad su obe strane izložile plan za mogući sporazum.

Ali od tada su pregovori obustavljeni.

Prema saznanju BBC-ja, razlog je prevashodno taj što Moskva i Kijev više nisu voljni da pristanu na bilo kakve kompromise.

• Bitka za jug: Kada i kako ruska vojska može da započne dalju ofanzivu u Ukrajini
• Ukrajinci ljuti na Amnesti internešenel, organizacija kaže: „Ostajemo pri izveštaju"
• Lavrov za BBC: Rusija nije besprekorna, ali nema čega da se stidi
• „Zabranite Rusima da ulaze u vaše zemlje", traži predsednik Ukrajine od Zapada

„Pregovori su napredovali konstruktivno.

„Dobijali smo predloge od ukrajinske strane koje je trebalo da razmotrimo i koji su artikulisali njihovo stanovište", izjavio je šef ruske delegacije Vladimir Medinski, sumirajući pregovore sa Ukrajinom u Istanbulu 29. marta.

Rezultati tog sastanka probudili su nadu da bi rat u Ukrajini mogao da se razreši diplomatskim putem.

U to vreme, predstavnici su se saglasili oko okvirnog sadržaja dva dokumenta koje je trebalo da potpišu Kijev i Moskva ako lideri dve zemlje, Vladimir Zelenski i Vladimir Putin, postignu dogovor o miru.

Prvi dokument je sugerisao da će Ukrajina pristati na neutralni status i neće prihvatiti nikakve strane vojne baze na svojoj teritoriji, ali će dobiti bezbednosne garancije od zapadnih zemalja u vidu podrške u slučaju agresije prema njoj (i Rusija je trebalo da bude jedan od tih garanata).

Drugi sporazum ticao se „uzajamnog uvažavanja kulture", među kojima i pitanje jezika.

Neposredno posle okončanja pregovora, rusko Ministarstvo odbrane najavilo je da će ruska vojska radikalno smanjiti aktivnosti u oblastima Kijeva i Černigova.

U tim oblastima uskoro više nije trebalo da bude ruskih trupa, ali je Kijev kasnije tvrdio da su pravi razlog za povlačenje trupa bili ruski gubici u tim oblastima.

Kao što je izvestio BBC, posle sastanka u Istanbulu, strane su nastavile da rade na ovim dokumentima.

Krajem aprila, Kremlj je najavio da je predao Kijevu „ruski projekat" sporazuma i da čeka odgovor na njega.

Ukrajinske vlasti, međutim, rekle su da nisu dobile nikakve dokumente od Rusije koji zahtevaju sadržajniji odgovor.

Uprkos tome, izvori su za BBC rekli da se rad na kominikeju nastavio gotovo bez prekida: dve strane su svaki dan preko interneta razmenjivale nacrte potencijalnih sporazuma.

Ali sredinom juna, savetnik Vladimira Putina Jurij Ušakov objavio je da je pregovarački proces obustavljen.

„Projekat koji smo izradili je uručen i trenutno je to naša poslednja komunikacija zato što nije bilo odgovora na njega", kaže on.

„Posle toga, možda je bilo nekih neformalnih telefonskih kontakata, ali između pojedinačnih predstavnika, ne na nivou delegacije. I onda se čitava stvar zamrzla."

„Predmet pregovora apsolutno irelevantan"

Izvor blizak ruskoj delegaciji rekao je za BBC da trenutno nema kontakata između pregovaračkih strana.

On je takođe umanjio važnost istanbulskih pregovora, rekavši da nikad nije ni bilo prave namere da se postigne mir.

„Pregovori su se vodili oko dokumenata koji će se potpisati ako lideri postignu sporazum o miru", kaže ovaj izvor za BBC.

„Sada je jasno da mira više ne može biti."

Prema njemu, u nedeljama posle sastanka u Istanbulu, delegacije su uspele da dovedu osnovni sporazum koji se tiče ukrajinskih bezbednosnih garancija „blizu stoprocentne gotovosti".

„Ali svi su shvatili da čak i ako ovi dokumenti dostignu gotovost od dvesta posto, to neće značiti da je mir išta bliži", rekao je on.

Kao posledica toga, početkom leta, komunikacija između pregovaračkih stana bukvalno je prekinuta.

Vladimir Zelenski je izjavio u nekoliko navrata od početka rata da želi da vodi direktne razgovore sa Vladimirom Putinom.

„I dalje sam čvrsti rešen, sviđalo se to meni ili ne, da održim direktne pregovore sa predsednikom Putinom, ako smo spremni za ozbiljnu raspravu", izjavio je ukrajinski lider 7. juna u intervjuu za Fajnenšel tajms.

Ali sada i Moskva i Kijev priznaju da trenutno ne postoje preduslovi za jedan takav sastanak.

Izgleda da je glavni razlog za to taj što obe strane misle da mogu da pregovaraju sa pozicije moći.

„Danas čujemo da žele da nas potuku na bojištu. Šta da kažem? Neka probaju… Ali neka svi znaju da zapravo još nismo ništa pokrenuli.

„Istovremeno, ne odbacujemo mirovne pregovore, ali oni koji ih odbijaju moraju da budu svesni da što se duže čeka, biće im teže da pregovaraju sa nama", izjavio je Vladimir Putin početkom jula na sastanku sa rukovodstvom i šefovima poslaničkih klubova Dume.

„Imamo posla sa onima sa kojima imamo posla. Sve dok ne dobiju udarac u lice, oni ništa ne razumeju", izjavio je Vladimir Zelenski dve nedelje kasnije u intervjuu za Vol strit žurnal.

„Predsednik Zelenski shvata da sve dok Rusija ne doživi ozbiljne taktičke poraze na bojištu, neće shvatiti pregovarači proces ozbiljno", kaže Mihailo Podoljak, član pregovaračke delegacije i savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine.

Prema njegovim rečima, predmet pregovora i sastanak dva lidera sada je „apsolutno irelevantan".

„Specijalna vojna operacija će se nastaviti sve dok ciljevi ne budu postignuti.

„Mogu samo da kažem da se trenutno ne vode pregovori i da nema preduslova za njih", izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Putina.

Prema njegovim rečima, ukrajinska delegacija je „nestala sa radara" i „pregovarački proces ne postoji".

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije

„Osećanje uzaludnosti"

Zbog čega, dakle, Kijev i Moskva više nisu voljni da učestvuju u mirovnom procesu?

Prema BBC-jevom izvoru iz Moskve, u igri je nekoliko konkretnih faktora.

„Kao prvo, imamo mnogo razloga da budemo uvređeni", rekao je izvor.

„I mi imamo osećanja."

Jasno je da su potapanje ponosa ruske crnomorske flote krstarice „Moskva" i objavljivanje dokaza o navodnim ruskim ratnim zločinima u Buči ozbiljno zakomplikovali pregovarački proces.

„Sve je počelo da se raspada par nedelja posle potapanje 'Moskve'", rekao je izvor iz Moskve za BBC.

Ali „Moskva" nije bila jedina tačka preokreta.

Da je ukrajinska strana na istanbulskim pregovorima u martu znala više o tome kako se ruska vojska ponašala u okupiranim krajevima kijevskog regiona, zauzela bi mnogo tvrđi stav, rekao je za BBC Mihailo Podoljak u aprilu.

Podoljak kaže da je siguran da povratak na „istanbulski kominike" sada više nije moguć:

„Emocionalna pozadina u Ukrajini se suviše promenila", kaže on.

„Videli smo previše ratnih zločina."

Dok su u toku stalna borbena dejstva, ukrajinska delegacija više nije bila voljna da primeni odredbe direktno propisane u Istanbulskom kominikeju, kao što je, na primer, prihvatanje neutralnosti, dodaje izvor blizak ruskoj delegaciji za BBC.

„Više nije moguće 'prodati' neutralnost Ukrajincima", rekao je ovaj izvor, govoreći o pretpostavci da bi to moglo da se postigne preko referenduma u čitavoj Ukrajini.

„Čini se da oni nisu spremni na to. A čini da se to Putin više ni ne očekuje. U svakom slučaju, ne sada."

Ispitivanja javnog mnjenja u Ukrajini izgleda da potvrđuju ovu ocenu.

Nedavna anketa koju je sproveo Kijevski institut za sociologiju pokazao je da bi ogromna većina Ukrajinaca (više od 70 odsto) trenutno glasala sa pridruživanje NATO-u ako bi se u Ukrajini održao referendum.

Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, nedavno je izjavio da članstvo u NATO-u ostaje „dugoročni cilj" ove zemlje, mada se čak i pre toga Kijev nada da će dobiti garancije od saveznika za isporuke oružja, deljenje obaveštajnih podataka i podršku odbrambenoj industriji i ekonomiji.

Niti ukrajinska strana više želi da pristane na povlačenje ruskih trupa do linije kontakta zaključno sa 23. februarom, kaže Mihilo Podoljak.

Ukrajina može da razgovara o uslovima za mir samo kad Rusija u potpunosti napusti teritoriju zemlje.

„Ako bude ostao makar samo delić ruske okupirane teritorije u Ukrajini, biće to večito izvor trvenja", objašnjava Podoljak.

„Ne može da se desi da potpišemo nekakav, uslovno rečeno, Minsk 3, zato što tada moramo da prihvatimo da ćemo za godinu dana ponovo imati rat."

• Nema sna u ukrajinskom gradu koji je nemilosrdno granatiran
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine

„Rusiji nisu potrebni pregovori, već operativna pauza"

Kijev više nije spreman da prihvati Rusiju kao jednog od garanta njegove bezbednosti, kao što je sugerisano u Istanbulskom kominikeju, mada brifinzi šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andreja Jermaka pokazuju da, uprkos pat-poziciji u pregovorima sa Moskvom, ukrajinske vlasti i dalje raspravljaju o uslovima garancije bezbednosti sa drugim zemljama.

Ukrajinske vlasti nisu obelodanile nikakav pomak u tim pregovorima.

Ruske vlasti takođe direktno govore da, ako se dijalog nastavi, on će se udaljiti od Istanbulskog kominikeja.

„Ako se pregovori sada nastave, uslovi će biti potpuno drugačiji", obećao je u julu Jurij Ušakov, Putinov savetnik.

„Rusiji nisu potrebni pregovori. Rusiji je potrebna operativna pauza", dodao je on.

BBC-jev izvor blizak ruskoj delegaciji, kaže da su pregovori stali i zato što je obema stranama postalo jasno „da niko neće stati sa borbenim dejstvima i zavladalo je opšte osećanje uzaludnosti".

Od aprilskih pregovora, ruska vojska je aktivno napredovala u istočnoj Ukrajini.

Konačno je zauzela Marijupolj (i zarobila „branitelje Azovstala") i potpuno zauzela teritoriju regiona Luganska, okupiravši Sevrodonjeck i Lisičansk.

S druge strane, ukrajinska vojska je uspešno uništila rusko skladište naoružanja, delimično zahvaljujući HIMARS-u (Artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti) koji su dobili od SAD-a i priprema se za potencijalnu operaciju oslobađanja okupiranog Hersona.

Moskovski izvor BBC-ja priznaje da je najviše na šta Moskva može da pristane u ovim uslovima privremeno primirje.

Na primer, ako ruska vojska stigne do granica regiona Donjecka, njegovo potpuno „oslobođenje" ranije je proglašeno jednim od ciljeva „vojne operacije".

Međutim, prema britanskoj obaveštajnoj službi, Rusija do sada nije uspela da ostvari značajniji prodor trupa u Donbasu, a trenutno je usredsređena na utvrđivanje odbrane svojih položaja u južnoj Ukrajini.

Uz to, izvor BBC-ja blizak ruskoj delegaciji siguran je da Vladimir Putin ne namerava da povrati kontrolu nad okupiranim teritorijama u regionu Hersona i Zaporožja.

U proleće su ruski zvaničnic,i kao što je Andrej Turčak, poručivali stanovnicima okupiranih regiona da je Rusija tu došla za stalno.

Ove jeseni okupacione vlasti tih regiona mogle bi da pokušaju da organizuju „referendume" o „pridruživanju Rusiji".

Prema rečima Mihaila Podoljaka, Kijev nikad neće pristati na to.

„Ne možemo ni da zamislimo da Herson ostane okupiran. To je od suštinske važnosti", rekao je on za BBC.

A Vladimir Zelenski je početkom avgusta izjavio da će Rusija „uništiti sve šanse za pregovore" ako bude organizovala referendume na okupiranim teritorijama.

Rusiji je zaista potrebno primirje, ako ništa drugo da bi duže vodila rat, kaže Podoljak.

„Rusiji nisu potrebni pregovori. Rusiji je potrebna pauza u operacijama da bi korigovala vojnu strategiju", kaže on.

Podoljak veruje da tokom takve pauze Rusija može da „nagomila dodatne granate i rakete" i nakupi mikročipove neophodne za mnoge tipove oružja, koje je postalo teže nabaviti zbog sankcija.

„Za sve to treba vremena. I zato su im nužni pregovori. Ali zašto bi oni bili potrebni Ukrajini? Treba li da ustanovimo novu liniju razgraničenja? To bi bio Minsk 3. Recite mi, molim vas, zar Minsk 2 nije bio dovoljan da shvatimo da ne može biti mira ako predate čak i delić vlastite teritorije?", tvrdi Podoljak.

Podoljak zaključuje da rat u Ukrajini može da se završi samo porazom jedne od strana.

„Poznajući Ukrajinu i njeno društvo, biće sasvim dovoljno ljudi koji će štititi pravo Ukrajine na postojanje kao velike države do samog kraja", smatra on.

• Šta sve Rusija izvozi iz okupiranih oblasti u Ukrajini
• Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu: Sabotaža, rakete ili cigarete

O čemu se trenutno dogovaraju Rusija i Ukrajina

U ovom trenutku, praktično jedina tema o kojoj Moskva i Kijev nastavljaju da razgovaraju je razmena ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika.

Prema rečima Podoljaka, operativni štab koji se bavi ovim pitanjima sa ukrajinske strane uključuje predstavnike vojne obaveštajne službe i Službe bezbednosti Ukrajine; sa ruske strane - „predstavnike Ministarstva odbrane i drugih bezbednosnih struktura".

Izvor BBC-ja, kome je poznat tok takvih pregovora, kaže da oni napreduju sa poteškoćama, zbog uzajamnog nepoverenja među stranama.

Na primer, kaže on, planovi za jednu razmenu zarobljenika propali su zbog eksplozije u zatvoru Elenovka u oblasti Donjecka u julu.

Rusija i Ukrajina optužile su jedna drugu za eksploziju u kojoj su stradala 53 ukrajinskih pripadnika kontroverznog puka Azov, koji su tamo bili držani.

Devetog avgusta, ukrajinsko Ministarstvo za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija saopštilo je da su tela vojnika ubijenih u borbama razmenjena pet puta od početka rata.

Jedan skorašnji napredak u pregovorima između Moskve i Kijeva bio je sporazum potpisan 22. jula, koji je skinuo blokadu sa izvoza ukrajinskih žitarica.

Rusija i Ukrajina uspele su da postignu dogovor u kojem je posredovala Turska.

To je dalo povoda nekim posmatračima da se ponadaju da ako Rusija i Ukrajina mogu da se dogovore oko žitarica, onda možda mogu da postignu i mir ako to budu želele.

Ali Mihail Podoljak to smatra nemogućim.

„To su dva potpuno različita procesa. Pitanja mira i rata su principijelna, ideološka pitanja za Putina, Pitanje transportnih koridora u ovom slučaju nisu suštinski promenili njegovo stanovište", kaže on.

Pored toga, ukrajinski portparoli posebno ističu da u okvirima „kompromisa oko žitarica" Kijev nije potpisao nikakve dokumente neposredno sa Moskvom.

I zaista, „dogovor oko žitarica" je kompleks dva sporazuma: Ukrajina je potpisala jedan sa Ankarom i UN-om, dok je Rusija potpisala drugi.

Od početka rata, strani političari uporno su i neuspešno nudili posredničke usluge u pregovorima ne samo po pitanju takvih pojedinačnih pitanja kao što je izvoz žitarica, već i mira uopšte.

Među njima su doskorašnji izraelski premijer Naftali Benet, turski lider Redžep Erdogan, francuski predsednik Emanuel Makron, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, pa čak i papa Franja.

U junu je indonezijski predsednik Džoko Vidodo, posle sastanka sa Vladimirom Putinom u Moskvi, izjavio da je preneo ruskom lideru poruku Vladimira Zelenskog i izrazio spremnost da uspostavi kontakt između dva predsednika.

Kijev je reagovao nervozno na Vidodoova otkrića.

Sergej Nikiforov, portparol Zelenskog, rekao je da ukoliko ukrajinski predsednik želi da prenese nešto ruskom predsedniku, učinio bi to u svakodnevnom televizijskom obraćanju.

U novembru ove godine, Indonezija će biti domaćin samita G20.

I Vladimir Putin i Vladimir Zelenski su pozvani da učestvuju.

Prema rečima Mihaila Podoljaka, ako Kijev bude bio siguran da će Putin lično učestvovati na samitu, to bi mogao da bude dodatni faktor motivacije za Vladimira Zelenskog, koji nije napustio Ukrajinu od početka rata, da poseti Indoneziju.

Međutim, on je priznao da će konkretna odluka biti doneta kad se približi početak samita.

Kremlj je saopštio da je Putin prihvatio poziv za samit.

• Da li je Rusija bila kolonijalna sila
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

„Očekuje se da će Zapad trepnuti"

„Od aprila, ukrajinska strana je prekinula svu komunikaciju o pregovorima", izjavio je Dmitrij Peskov početkom juna.

„Bilo bi sjajno kad bi evropski lideri mogli da utiču na ukrajinsko rukovodstvo da primeni trezveni pogled na situaciju."

Prema izvoru BBC-ja bliskom ruskoj delegaciji, Kremlj se nada da će Kijev biti naveden na mir ne putem pregovora, već zamorom ratom u Evropi.

„Očekuje se da će Zapad trepnuti i da će se stavovi prema Rusiji promeniti kad budu morali da počnu da objašnjavaju građanima zašto su cene energenata toliko visoke", rekao je izvor BBC-ju, dodajući da on lično smatra takav ishod malo verovatnim.

To je popularna tema u ruskim državnim medijima koji često izveštavaju o evropskom „zamoru" zbog problema vezanih za sankcije, restrikcija izvora energenata i velikog broja ukrajinskih izbeglica.

Jedna stvar oko koje su, izgleda, svi saglasni je da nema izgleda da će se Rusija obratiti drugim evropskim zemljama za održavanje pregovora o Ukrajini.

Izvor BBC-ja blizak ruskoj delegaciji rekao je da on ne zna za takvu inicijativu.

Sa ukrajinske strane, Mihail Podoljak kaže da Evropa nikad ne bi preduzela takav korak: „Ukrajina je danas subjekt globalnog političkog procesa. A reputacija predsednika Zelenskog je takva da je nemoguće održati takve pregovore iza njegovih leđa, bez njegovog prisustva."

Prema rečima Podoljaka, Kijev je svestan da Rusija zavisi od evropskog „zamora" ratom i Kijev takođe primećuje ruske pokušaje „destabilizacije" situacije u nekim zemljama EU.

„Evropa je svesna da će se javiti nekakva kriza. Da će cena goriva i druge robe biti drugačija", kaže on.

„Ali Evropa se priprema i priprema javno mnjenje u svojim zemljama. Ona radi na tome."

Istovremeno, nekoliko evropskih političara izjavilo je u proteklih mesec dana da preduslovi za nastavak pregovaračkog procesa postoje.

Na primer, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je da se sastao sa Vladimirom Putinom i zaključio je da je Rusija spremna za pregovore, ali da obe strane moraju da budu spremne na „ustupke".

Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je EU da promeni strategiju prema ratu u Ukrajini i da započne mirovne pregovore sa Rusijom.

Ali, prema rečima Mihaila Podoljaka, svaki mir postignut u sadašnjim uslovima bi u svakom slučaju za posledicu imao da Rusija „pregrupiše vojsku", prilagodi se sankcijama i nastavi da zauzima nove teritorije.

Istovremeno, u slučaju novog rata, Ukrajina bi mogla da izgubi masovnu podršku Zapada:

„Zato što bi nam onda rekli: 'Niste završili posao. Bili ste jaki zato što smo vam mi pomagali, ali niste doterali posao do kraja. I danas više ne možemo da vam pomognemo, ne možemo svake godine govoriti građanima u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji da će se Ukrajina ponovo boriti protiv Rusije, dati joj nekoliko stotina milijardi evra i još jednom prihvatati izbeglice iz Ukrajine'".

Istovremeno, prema rečima Podoljaka, za Evropu je mnogo isplativije da se rat „dovede do kraja ovde i sada" i da to bude postignuto pobedom Ukrajine.

„Ako Rusija dobije priliku da zadrži čak i sadašnje okupirane položaje, ona će uložiti još više novca u izazivanje haosa. Biće sukoba nalik sirijskom širom sveta.

„Ultradesničarske grupe će dominirati Evropom, migraciona kriza će biti neprestana. I Evropa će morati da troši mnogo više novca nego što ga troši na ovaj aktuelni rat", tvrdi on.

Do sada je to bio stav koji su zauzimali lideri najistaknutijih zemalja partnera Ukrajine.

Krajem juna, lideri zemalja G7 na samitu u Nemačkoj rekli su da će „nastaviti da pružaju onoliko finansijske, humanitarne, vojne i diplomatske pomoći Ukrajini koliko je potrebno".

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg dao je sličnu izjavu u junu na samitu NATO-a u Madridu.

A šef Pentagona Lojd Ostin izjavio je ove nedelje da će se vojna pomoć Ukrajini pružati „dok god to bude bilo potrebno".

To znači da je vrlo verovatno da će ishod rada biti odlučen na bojištu, a ne za pregovaračkim stolom.

U kolažima su korišćene slike AFP/Getty.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk