Zbog rodne pristrasnosti, mnoge žene sa hiperkinetičkim poremećajem (hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje, ADHD) ostaju bez dijagnoze, upozoravaju vodeći psiholozi.
Dominantni stereotip da ADHD pogađa samo „nestašne dečake" znači da najmanje desetine hiljada žena u Velikoj Britaniji, kako se procenjuje, nisu svesne da imaju ovo stanje i ne dobijaju pomoć koja im je neophodna.
„Sve vreme sam govorila lekarima i terapeutima: 'Morate da zaustavite tu buku u mojoj glavi. Ne mogu da mislim. Ne mogu da spavam. Nikad nemam mira', ali to je uvek bilo odbacivano kao anksioznost ili ženski problemi", kaže Hester.
Uz dijagnozu depresije koja joj je postavljena u 16. godini, provela je veći deo dvadesetih neuspešno se trudeći da dobije uput za psihijatra.
I stalno je imala osećaj da ne dostiže pravi potencijal.
„Studirala sam istoriju na fakultetu i mogla sam da napišem esej na bilo koju akademsku temu - ali kad sam radila kao prodavačica, nisam mogla da ispunim običan formular za narudžbinu", kaže Hester.
„Misli bi krenule da mi lutaju i počela bih da pravim greške.
„Često bi me kritikovali zbog toga.
„Stalno sam mislila: 'Zašto ne uspevam da izađem na kraj sa stvarima koje drugima idu lako od ruke - kao što je da održavaju kuću urednom ili da se sete svih rokova?'".
Antidepresivi i pilule protiv anksioznosti koje je Hester bila podsticana da uzima nisu pomogle, ali je naučila da skriva poteškoće.
„Potisnete sebe da biste izgledali kao normalna osoba - ali to umara", kaže ona.
„A onda sam dobila bebu - i odjednom su dodatni pritisak i nedostatak sna doveli do toga da se sve raspadne.
„Kad je moj sin imao tri godine, doživela sam nervni slom."
Pogledajte video: Kad prekomerno bavljenje sportom postane poremećaj
Hester je 2015. konačno dobila dijagnozu ADHD-a, u 34. godini, i samo zato što je, kaže ona, njen muž otkrio da ima isto stanje, i to godinu dana ranije.
Za njegovu dijagnozu bilo je potrebno 12 meseci.
„Niko ni u jednom trenutku nije rekao Krisu: 'To zvuči kao anksioznost' ili 'Uzmi neke tablete'", kaže Hester.
„Shvatili su ga ozbiljno.
„Dok sam ja bila na radaru lekara još od moje 16. godine.
„Najprostije rečeno, u mom slučaju je trebalo toliko dugo da dobijem dijagnozu zato što sam žena."
Zadocnela dijagnoza može da ima negativan uticaj na veze i karijeru, kao i da poveća rizik od mentalnih problema kao što su anksioznost, depresija i poremećaji u ishrani.
Klinička i forenzička psihološkinja doktorka Suzan Jang kaže da pristrasnost kreće još u detinjstvu - sa dečacima koji su tri do četiri puta skloniji da dobiju dijagnozu.
Istraživanje sugeriše da su dečaci skloniji da iskazuju više remetilačkog ponašanja, kao što su kršenje pravila ili tuča, dok su simptomi kod devojčica suptilniji.
„Drčni dečaci su ti koji prave najviše problema u učionici i oni će odmah biti upućeni na ukazivanje pomoći, ali ne i tihe devojčice koje se kritikuju zato što sanjare ili na paze na času - ali te devojčice takođe pate", kaže doktorka Jang.
„Žene se nisu samo probudile sa ADHD-om - postojali su znaci za to tokom čitavog njihovog života."
Tvigi (27) kaže da su znaci da ima ADHD bili očigledni još u školi.
„Volela sam engleski jezik i dramu", kaže ona.
„Kad smo učili Šekspira, bila sam nezaustavljiva."
„Ali kad je bilo nešto drugo, kao matematika, prosto me nije zanimalo."
„Da sam bila dečak, mislim da bi moje ponašanje izazvalo pozornost - ali mene su samo otpisali kao problematičnu."
Zbog Tviginih muka sa pažnjom ona se često osećala „glupom".
Ali uz podršku porodice i prijatelja, studirala je pravo na fakultetu i postala novinarka za lepotu u jednom uspešnom časopisu.
Tvigi je prvi put čula za ADHD kod žena na društvenim mrežama, ali je morala da ubedi svog lekara opšte prakse da joj ispiše uput kod psihijatra.
Kad je njena dijagnoza potvrđena u avgustu prošle godine, rasplakala se od sreće.
„Bilo je ogromno olakšanje znati da nisam hiperaktivna zato što sam naporna, da mi pažnja ne luta zato što ne marim šta mi drugi govore, već da moj mozak naprosto tako funkcioniše", kaže ona.
ADHD je neurorazvojno stanje koje dolazi u tri oblika: nepažnja, hiperaktivnost/impulsivnost, ili mešavina oba, kao u Tviginom slučaju.
Sve žene kažu da im je njihova dijagnoza ADHD-a unapredila živote.
Nekima su pomogli lekovi i terapija.
Drugima, među kojima i Tvigi, bilo je dovoljno samo da dobiju odgovore.
„Moj ADHD je sastavni deo mog identiteta - ali sada uspevam da izađem na kraj s njim, ne krivim više samu sebe", kaže ona.
Pogledajte video: Zašto je ekstremno štrikanje zdravo
Stručnjaci kažu da žene često nauče da „kamufliraju" simptome.
Mogu da se dožive kao neko ko pati od anksioznosti ili depresije.
Mogu da imaju i još neko stanje uz ADHD, kao što je autizam.
A to može da dovede do nekompletne ili pogrešne dijagnoze koja maskira njihove hronične poteškoće.
Vodeći stručnjaci kažu da se jaz u dijagnozama između muškaraca i žena smanjuje kod odraslih osoba.
Ali dok Digitalni podaci NHS-a ukazuju na to da su dijagnoze bile u porastu za oba roda poslednjih godina u Engleskoj, dijagnozu je 2019/20 dobilo 33.000 žena, za razliku od više od 100.000 muškaraca.
Kao tinejdžerka, Šila se borila sa suicidalnim mislima.
Kao odrasla osoba, upuštala se u rizično ponašanje, pa i učešće u šest automobilskih nesreća.
I život joj je bio „u haosu", kaže ova 66-godišnjakinja, sve dok njena dijagnoza ADHD-a nije potvrđena pre tri godine.
„Stalno mislim na to kako bi sve bilo da mi je rečeno ranije", kaže ona.
„Moja deca su ispala neverovatno dobro - ali sam tužna zato što su takva ispala uprkos meni, a ne zbog mene."
„Mogla sam da imam karijeru - učila sam za prodavačicu optičkih pomagala, ali nisam uspela da ostanem dovoljno dugo ni na jednom radnom mestu da bih mogla da napredujem."
„Samo bih otišla zato što bih bila nesrećna što me ljudi ne razumeju."
„Prilično mi se dopada kakva sam danas.
„Ranije sam bila kao vulkan, spremna da eksplodiram u svakom trenutku.
„Sada sam kao planina - nežnija, tiša, glatkija."
Zvaničnik Ministarstva zdravlja i socijalne nege za Englesku kaže da su smernice ažurirane kako bi lekarima bilo lakše da postave dijagnozu ADHD-a kod žena i devojčica.
Trenutno ne postoje posebne službe za odrasle sa ADHD-om u Severnoj Irskoj, prema zvaničniku ministarstva.
Potrebe roditelja zadovoljavaju se preko „opšte službe za negu mentalnog zdravlja".
Škotska vlada kaže da sprovodi pilot projekat za unapređenje dijagnoze kod odraslih sa neurorazvojnim poremećajima.
Pregled velške vlade službi za neurorazvoj osoba svih uzrasta biće završen u martu.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Zašto je dobro isplakati se
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar