Ljudska prava: Zašto je svaki 150. čovek na svetu zatočen u savremenom ropstvu

U savremenom ropstvu danas je zatočeno pedeset miliona ljudi iz svih krajeva sveta ili svaki 150. čovek, kažu UN.
Children in Bangladesh are employed to pick through rubbish at a dump in Bangladesh.
Getty Images
Deca u Bangladešu rade na deponiji za niske plate

Svaka 150. osoba u svetu zatočena je u savremenom ropstvu, prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) Ujedinjenih nacija.

Ona kaže da ukupan broj ljudi koje ovo pogađa iznosi 50 miliona, što je skok sa 40 miliona od pre samo četiri godine.

Šta je„savremeno ropstvo"?

Savremeno ropstvo je sveobuhvatni izraz za eksploataciju ljudi putem prakse koja uključuje:

  • prisilan rad - bilo koji rad na koji su ljudi prisiljeni protiv sopstvene volje
  • dužničko ropstvo - kad su ljudi prisiljeni da rade da bi otplatiti dugove
  • nasledno ropstvo - kad se ljudi rode u ropstvu i prema njime se ophode kao prema vlasništvu
  • prisilan brak - kad je neko u braku protiv vlastite volje i ne može da ode iz njega
  • služenje u domaćinstvu - ovo nije uvek ropstvo, već kućne sluge mogu biti izložene zlostavljanju i eksploataciji iza zatvorenih vrata

Međunarodna organizacija rada UN kaže da u savremenom ropstvu živi 49,6 miliona ljudi - otprilike svaki 150. čovek u svetu.

„Sve se svodi na eksploataciju ugroženih, generalno radi ekonomske dobiti.

„Ona se ostvaruje putem prinude koja je ili fizička ili psihološka", kaže doktor Monti Data, vanredni profesor političkih nauka sa Univerziteta u Ričmondu, u SAD i anti-ropski aktivista.

Koliko ljudi je osuđeno na prisilni rad?

ILO kaže da je u prisilnom radu zatočeno 27,6 miliona ljudi.

Migrantski radnici su mu posebno podložni.

Oni su ljudi iz siromašnih zemalja koji su regrutovani za rad u inostranstvu u sektorima kao što su građevina, zemljoradnja, tekstilna industrija i kućni poslovi, a koji potom ostaju zatočeni na tim poslovima i ne mogu da putuju kući.

Sugarcane cutters transported in cattle truck to their work, Bahia State, Northeastern Brazil.
Getty Images
Sekači šećerne trske u Bahiji, na severoistoku Brazila, imaju neke od najtežih radnih uslova na svetu

„Mi mislimo da u svetu postoje četiri milijarde ljudi koje ne štiti vladavina prava.

„Ljudi su zatočeni u prisilnom radu i njima se trguje kad je poslodavcima dozvoljeno da ih nekažnjeno iskorišćavaju", kaže Juan Frejžer iz Međunarodne pravosudne misije za Veliku Britaniju.

Doktor Data kaže da je Indija verovatno najgora zemlja što se tiče prinudnog rada.

„Najviše smo zabrinuti zbog prinudnog rada na mestima kao što su ciglane i upotrebe dečjeg rada", kaže on.

Smatra se da je 4,9 miliona žena i dece iz sveta prisiljeno na seksualni rad.

„Trauma od ove vrste ropstva verovatno je gora od traume od ratovanja

„I još ga prati stigma, tako da je žrtvama teško da govore o tome. Žrtvama mogu biti potrebne godine da se oporave od fizičke i psihološke štete", kaže doktor Data.



Koliko je ljudi u prinudnim brakovima?

ILO takođe kaže da su 22 miliona ljudi u svetu zatočeni u prisilnim brakovima.

Dve trećine njih su u Azijsko-pacifičkom regionu.

Indija i okolne zemlje kao što su Pakistan posebno su istaknute po prisilnim brakovima sa ženskim osobama mlađim od 18 godina, kaže doktor Data.

Međutim, cifre ILO-a sugerišu da su prisilni brakovi najrasprostranjeniji u arapskim zalivskim zemljama - u prisilnom braku se nalazi svaka 4,8 osoba na njih 1.000 u ovom regionu.

Ko je odgovoran za savremeno ropstvo?

Za 86 odsto prisilnog rada u svetu odgovorni su privatni poslodavci (tu se ubraja i prisilni seksualni rad).

ILO procenjuje da poslodavci u svetu zarađuju 150 milijardi dolara od prisilnog rada.

Ona kaže da 51,8 milijardi dolara ovog novca zarađuju poslodavaci iz Azijsko-pacifičkog regiona, a 15,1 miliona ljudi osuđeni na prisilni rad.

Od toga se 46,9 miliona dolara zaradi u razvijenim zemljama i Evropskoj uniji.

Interior view of a camp for migrant labourers in Qatar
Getty Images
Kamp za migrantske radnike u arapskim državama je često prepunjen

Međutim, dodaje ILO, region koji ima više savremenih robova nego bilo gde drugde u svetu, u odnosu na broj stanovnika, jesu arapske zalivske zemlje - sa svakih 5,3 ljudi na njih hiljadu osuđenih na prisilni rad.

Juan Frejžer iz Međunarodne pravosudne misije za Veliku Britaniju kaže da je broj ljudi zatočenih u prisilnom radu u porastu zbog pandemije kovida.

„Zbog kovida, mnogo je ljudi ostalo zatočeno u inostranstvu ili je izgubilo poslove. Bili su očajniji za novcem i stoga ranjiviji pred trgovcima ljudima.

„Bili su to savršeni faktori nedaća za porast ropstva", kaže on.


Možda vam ova priča bude zanimljiva


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Zemlja čudesa

    02.12.2022 11:37
    Odgovor, ukratko
    Zbog liberalnog kapitalizma koji se deklarativno zalaže za humano društvo i poštovanje ljudskih prava, a u praksi isključivo za zaradu već prebogatih kapitalista.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Da li će tetoviranje najzad biti prihvaćeno kao umetnost

S istorijom koja seže do antike, tetoviranje je odnedavno prevazišlo status tabua postavši nesporni deo javnog života. Sledeći korak bi bio prihvatanje tetovaže kao vrste umetničkog dela koje čak može da nadživi svog vlasnika, piše Tomas Hobs.