U leto 2022. godine, ruski zatvorenik koji je služio dvadesetosmogogodišnju zatvorsku kaznu zbog ubistva dobrovoljno se prijavio da ide da se bori u Ukrajinu.
Na kraju je stradao, ali ne na ratištu.
Priča o životu i smrti Jevgenija Nužina, ubice, plaćenika, ali i muža, oca i dede, sumorna je ilustracija kako Rusija sve više koristi zatvorenike kao potrošni izvor nove krvi na smrtonosnoj prvoj liniji fronta u istočnoj Ukrajini.
Ovo je ažurirana verzija nagrađenog članka BBC-ja na ruskom prvi put objavljenog 17. novembra 2022. godine.
Upozorenje: Tekst sadrži opise nasilja.
Poslednji put kad su Ilja i Nikita Nužin razgovarali sa ocem Jevgenijem bilo je preko video poziva iz zatvora u avgustu 2022. godine.
Nužin stariji bio je u zatvoru od 1999. godine, služeći dvadesetosmogodišnju kaznu za ubistvo i ovo je bio njegov glavni način komunikacije sa porodicom.
Jevgenij je delovao uplašeno i izgubljeno, kaže Nikitina žena Anastasija, koja je u ime porodice pristala da govori za BBC.
On je ispričao da je regruter iz privatne vojne kompanije grupa Vagner posetio zatvor i da je odlučio da se prijavi za borbu u Ukrajini.
„Sva njegova rodbina je bila protiv", priseća se Anastasija.
„Njegova supruga je plakala. Ali on je rekao: 'Ne, ipak idem'."
Iako njegova porodica tada to nije znala, Nužin je trebalo da postane jedan od hiljade aktivnih ruskih zatvorenika koji će se dobrovoljno prijaviti u grupu Vagner i rizikovati sve u nadi da će dobiti pomilovanje u zamenu za ratovanje na frontu.
Za četiri meseca od tog porodičnog video poziva, BBC na ruskom je uspeo da potvrdi smrt najmanje 240 aktivnih zatvorenika ubijenih u borbama u Ukrajini.
Ono što je ispočetka bio tajnoviti proces regrutovanja, sada je nešto što se otvoreno priznaje na najvišem nivou u Rusiji.
Ali priča o životu i, na kraju, jezivoj smrti Jevgenija Nužina bila je prva koja je izvukla ovo pitanje na videlo i postala simbol sumorne sudbine koja čeka mnoge od tih novih dobrovoljaca.
Jevgenij Nužin je rođen u Kazahstanu 1967. godine.
Dok je bio dete, on i njegovi roditelji su se preselili u Rusiju, gde je odrastao, služio obavezni vojni rok i ostao u sklopu unutrašnjih trupa, sve do 1995. godine.
Potom se skrasio u Nižnjem Novgorodu, gde se oženio i zasnovao porodicu.
Tokom devedesetih, dok je vladalo bezakonje a organizovani kriminal zavladao mnogim delovima Rusije, Nužin je učestvovao u revolveraškom obračunu u kom je jedan čovek poginuo, a mnogi drugi bili ranjeni.
„Bilo je ili ću ja ubiti njih ili oni mene", izjavio je kasnije.
Proglašen je 1999. godine krivim za ubistvo i osuđen na 24 godine zatvora.
Kaznu je služio u raznim zatvorskim logorima, poput zatvorske kolonije maksimalne bezbednosti u Severnom Uralu, gde mu je posle neuspelog bekstva kazna povećana za četiri godine, što znači da nije mogao biti pušten pre 2027. godine.
Nužin je 2009. premešten u zatvorsku koloniju broj tri u gradu Skopinu, u Rjazanjskoj oblasti, u kojoj su se nalazili mnogi bivši pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova.
Anastasija Nužina kaže da su uslovi u zatvoru bili dobri i da je njen tast „živeo veoma dobro", a poštovale su ga i kolege zatvorenici.
Imao je pristup tabletu i telefonu, što ne samo da je olakšalo komunikaciju sa njegovom porodicom, već mu je i omogućilo da odlazi na internet i saznaje više o svetu izvan zatvorskih zidina.
Otvorio je naloge na VKontakteu - ruskom ekvivalentu Fejsbuka.
Tu je kasnije postavio slike sa venčanja sa drugom suprugom Olgom, koju je upoznao preko interneta i oženio se njom u zatvorskoj kapeli, u ceremoniji sa sve pravoslavnim svadbenim krunama i svećama.
Nužinovim nalozima na društvenim mrežama još može slobodno da se pristupi i oni nude uvid u njegov život i mentalni sklop pre nego što je odlučio da se prijavi u grupu Vagner.
Pored slika sa njegovog venčanja tu su objave o njegovoj porodici - njegova dva sina, Ilji i Nikiti, koje naziva svojim „orlovima" i njegovoj ženi - koju zove „moja ljubav".
Tu su i citati o otpornosti ruskog duha i pravoslavlja, kao i carske zastave, uz nostalgične fotografije iz sovjetske prošlosti.
Nužin je na društvenim mrežama vrlo malo pominjao politiku ili rat u Ukrajini.
U maju je repostovao snimak katoličkog sveštenika u Poljskoj koji hvali Putina zbog njegove sposobnosti da pruži otpor „svetskoj vlasti" i govori o „denacifikaciji" Ukrajine.
Repostovao je i par slika sa ironičnim komentarima o „specijalnoj vojnoj operaciji" i kritikovao neke ruske poslanike.
Nužin je delio mimove pro-ratnih blogera: „Da bi se ubrzao tok Specijalne operacije, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije najavilo je da će od 1. juna oni koji žele da se predaju morati da plate naknadu."
Ukratko, nije bilo ničega što bi ukazalo da je Nužin imao ostrašćene stavove ili za ili protiv rata u Ukrajini, i ništa što bi moglo da pomogne njegovoj porodici da razume zašto bi se neko kome je ostalo samo četiri godine služenja dvadesetosmogodišnje zatvorske kazne dobrovoljno prijavio da ide u rat.
Za to je porodica Nužin morala da čeka do sledećeg puta kad će videti oca pred kamerom - u nizu snimaka načinjenih pošto je zarobljen u Ukrajini.
A čak i tad, ono što je imao da kaže otvorilo je mnogo više novih pitanja nego što je ponudilo odgovora.
Ukrajinski ratni dopisnik Bogdan Papadin bio je početkom septembra na zadatku u Donjeckoj oblasti kad je jedne noći dobio poziv od kontakta iz ukrajinske vojske koji ga je pitao da li je zainteresovan da intervjuiše ruskog ratnog zarobljenika.
Čovek je bio borac iz vojne grupe Vagner zarobljen blizu grada Soledara i želeo je da ispriča svoju priču za medije.
Emitovanje intervjua sa ratnim zarobljenicima zabranjeno je Ženevskom konvencijom, ali uprkos tome mnogi zarobljeni ruski vojnici se pojavljuju pred kamerama u Ukrajini govoreći o svojim iskustvima.
Iako je nemoguće znati da li govore svojevoljno i slobodno, očigledno je da verovatno koriste priliku da saopšte porodicama da su još živi.
Papadin je već snimio nekoliko intervjua sa ruskim ratnim zarobljenicima, ali nikad sa nekim borcem iz Vagnera.
„Rusi obično ne prihvataju nazad borce iz Vagnera u razmenama zarobljenika", kaže on.
„A oni ionako ne znaju nikakve zanimljive informacije."
Pristao je da snimi intervju i odvezen je u selo u kom je zarobljenik držan u podrumu jedne kuće.
Čovek, obučen u vojnu uniformu i sedeći na crvenom prugastom dušeku, predstavio se kao Jevgenij Nužin.
Izgledalo je kao da se dobro ophode prema njemu, kaže Papadin, ali najupadljivije u vezi sa njim bilo je koliko je smiren.
Bio je to veliki kontrast u odnosu na ratne zarobljenike koje je sreo pre toga, od kojih su svi, kako je rekao, „imali životinjski strah u očima od neizvesnosti šta će biti sa njima."
Papadin je namestio kameru i tokom narednih pola sata očigledno iscrpljeni Jevgenij Nužin detaljno je govorio o sebi i kako je završio na frontu u Ukrajini.
Papadin je podelio snimak sa popularnim ukrajinskim Jutjub kanalom Butusov Plus, gde je ovaj postavljen u celosti 15. septembra.
Nužinov intervju je privukao ogromnu pažnju u Rusiji.
Među stotinama hiljada gledalaca bila je i njegova porodica kod kuće u Nižnjem Novgorodu.
Bila je to prva vest koju su dobili od njega od onog video razgovora u avgustu, i za njih je to bila potvrda da je makar još živ.
Anastasija Nužina kaže da je porodica mahnito pokušavala da stupi u kontakt sa vlastima da bi saznala nešto više. Ali naleteli su na zid.
Rusko ministarstvo odbrane reklo im je da on nije u njihovoj nadležnosti zato što je aktivni zatvorenik.
Iz zatvorske kolonije u Skopinu, gde je Nužin služio kaznu, rečeno im je da ne mogu da im pomognu.
Crveni krst nije imao nikakve informacije.
Iz očaja, Anastasija je počela da postavlja poruke svom svekru na Jutjub kanalu Butusova.
„Tata, svi te volimo i čekamo te", napisala je ona.
„Mnogo se brinemo za tebe. Izdrži koliko god bude trebalo. Svi se molimo za tebe. Tvoji unuci pitaju kad se vraća deda. Ne osuđujemo te ni zbog čega.
„Izdrži, to je najvažnije. Prošao si mnogo toga i samo moraš da izdržiš još malo, tata. Tvoja snaja, Nastja."
U priči koju je Nužin ispričao Bogdanu Papadinu opisao je kako funkcioniše sistem regrutovanja zatvorenika.
U julu 2022. godine, ispričao je on, na otvoreni prostor pored zatvorske kolonije sleteo je helikopter.
Zatvorenici su postrojeni na trgu i izašao je Jevgenih Prigožin, biznismen iz Sankt Peterburga i bliski saradnik predsednika Putina koji predvodi grupu Vagner.
Nosio je orden „Heroja Rusije".
„Majčica Rusija je u opasnosti", rekao im je on, nudeći im priliku za veliku platu i pomilovanje ako se dobrovoljno prijave da se bore u Ukrajini.
Nužin je bio jedan od 92 ljudi koji su se na licu mesta prijavili.
Mesec dana kasnije, Prigožin se vratio i 25. avgusta dobrovoljci su prebačeni u vazduhoplovnu bazu kod Rostova, posle čega su helikopterom odvezeni u Lugansku oblast.
U intervjuu sa Papadinom, Nužin je tvrdio da je pravi razlog što se prijavio bio zato što je simpatisao Ukrajinu.
„Želeo sam da se borim na ukrajinskoj strani — zato sam se predao", rekao je on.
„Doneo sam odluku davno, dok sam još bio u zatvoru. Zato što nije Ukrajina napala Rusiju - Putin je bio taj koji je napao Ukrajinu."
Rekao je da je gledao mnoge ukrajinske blogere na Jutjubu i da je skovao plan da se pridruži legiji ruskih dobrovoljaca koji se bore na ukrajinskoj strani.
Papadinu je rekao i da ima porodicu u Ukrajini - ujaka u Ivano-Frankovsku i sestru i sestrića u Lavovu.
„Kako mogu da se borim protiv vas kad imam rodbinu ovde?", rekao je on.
Ruski nezavisni medij Holod citirao je Nužinovog sina Nikitu koji kaže da mu je njegov otac u poverenju rekao da se protivi ratu u Ukrajini.
Ali, Anastasija, njegova snaja, skeptičnija je po tom pitanju.
„Čovek koji je u zatvoru proveo 23 godine odjednom je pristao na tako nešto? Imao je da odsluži još četiri godine, što je samo delić vremena u odnosu na ono koje je već proveo tamo… Ili je bio prevaren ili ne znam šta se desilo."
Iz intervjua za Butusov, i potonjih razgovora pred kamerom sa drugim novinarima, porodica Nužin je uspela da popuni neke praznine o tome šta se desilo sa njihovim ocem pošto je napustio zatvor.
U Vagnerovoj bazi u Lugansku, ispričao je on Bogdanu Papadinu, on i njegovi saborci zatvorenici dobili su da potpišu „gomilu papira".
Dobili su i opremu i automatske puške AK-74, a proveli su nedelju dana na osnovnoj vojnoj obuci, nakon čega su ih 2. septembra prebacili na prvu liniju fronta.
Disciplina u grupi Vagner bila je brutalna, ispričao je on, a novim regrutima je jasno stavljeno do znanja: „Ako ne budete radili ono što vam se kaže, ubiće vas."
Nužin je bio dodeljen Sedmom jurišnom odredu.
„Šta je svrha tih jurišnih odreda?", pitao ga je Papadin.
„Koliko sam ja shvatio, mi smo samo topovsko meso", odgovorio je Nužin.
Nužin je rekao da je bio deo grupe od 17 osuđenika zaduženih da povrate tela vojnika ubijenih na frontu.
Četvrtog septembra odvezli su ih u šumsku oblast i oni su se peške probili do rovova, odakle su im rekli da pod okriljem noći pođu da traže tela mrtvih vojnika.
U konfuziji koja je usledila, Nužin je rekao da je uspeo da se udalji od ostalih i uputi do ukrajinske strane da bi joj se predao.
Narednih nedelja, bilo je i drugih intervjua na drugim lokacijama.
U jednom trenutku je čak govorio za Njujork tajms, mada list nije objavio ništa.
Na svakom snimku Nužin je delovao čisto, uredno i dobro raspoloženo.
Na jednom, ukrajinska novinarka Ramina Ešakzai pročitala je poruke koje je na Jutjubu svom svekru ostavila Anastasija.
Uplakani Nužin pozvao je sinove i druge ruske zatvorenike da ne idu u rat.
Rekao je Ešakzai da se još uvek nada da će moći da se pridruži borbi za Ukrajinu.
„Voleo bih da uradim makar nešto protiv Putina, da, kad se sve sabere i oduzme, uradim nešto značajno u ovom životu", rekao je on.
U drugom videu od 1. novembra na kanalu Butusov nasmejani Nužin je poslao pozdrave porodici, poručivši im da će „sve biti u redu".
To je Anastasiji i ostatku porodice ulilo neku nadu.
Ali ta nada će uskoro biti raspršena.
U noći 13. novembra, jedan video snimak postavljen je na Sivoj zoni, ruskom kanalu na Telegramu povezanom sa grupom Vagner.
Snimak je nazvan „Malj osvete".
Video počinje odlomcima iz Nužinovoh ukrajinskih Jutjub intervjua, u kojima može da se čuje kako govori da se dobrovoljno predao kako bi se borio za Ukrajinu.
Potom se on pojavljuje u kadru, ležeći postrance.
Jarko svetlo upereno mu je u lice, a glava mu je zalepljena trakom za betonski blok.
„Ja, Jevgenij Anatolijevič Nužin, rođen 1967. godine, otišao sam na prvu liniju fronta sa namerom da zamenim strane i borim se protiv Rusa", kaže on.
„Četvrtog septembra, ostvario sam taj plan i prešao na ukrajinsku stranu.
„Jedanaestog novembra 2022. godine, na ulici u Kijevu, dobio sam udarac u glavu i ostao bez svesti. Probudio sam se u ovom podrumu, gde mi je rečeno da će mi biti suđeno."
Potom osoba u pozadini zamahuje maljem, spušta ga na Nužinovu glavu i ubija ga.
Na društvene mreže su postavljene dve verzije snimka.
U prvoj, poslednjih nekoliko sekundi je zamućeno. U drugoj nije.
Video se završava sa potpisom koji Nužina naziva izdajnikom koji je „dobio tradicionalnu iskonsku vagnerovsku kaznu."
Iako nikad nije potvrđeno iz nezavisnog izvora, naširoko se veruje da je snimak autentičan.
Snimak je dospeo u vesti širom sveta, naširoko izazvavši šok i zgražavanje.
On je i postavio brojna pitanja, i za rusku i za ukrajinsku stranu.
Da li je grupa Vagner zaista pogubila jednog od vlastitih boraca pred kamerom?
Šta će ruski pravosudni organi uraditi po tom pitanju?
I kako je neko ko je bio držan kao ratni zarobljenik u Ukrajini i kome je dozvoljeno da javno izrazi protivljenje Putinovom ratu, ponovo završio u Rusiji?
Dva meseca posle Nužinovog ubistva, mnoga od ovih pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Jevgenij Prigožin je reagovao na Nužinovo ubistvo svojom sada već prepoznatljivom mešavinom razmetanja i prkosa.
Dan pošto se pojavio snimak, njegova pres služba izdala je saopštenje nazvavši to „izvrsnim režiserskim radom" i sugerišući da bi najbolji naslov za njega bio „pseća smrt za psa".
Potom je on pisao ruskom državnom tužiocu Igoru Krasnovu zahtevajući da se slučaj istraži i iznevši vlastite namerno neverovatne verzije događaja, sugerišući da je Nužin bio špijun CIA i da su ga otele i ubile „američke obaveštajne službe".
I da bi dodatno potcrtao prezir prema ovom slučaju, krajem novembra Prigožin je preko pres služba saopštio da je poslao malj sa logoom Vagnera i prekrivenog lažnog krvlju u kutiji za violinu kontaktima u Briselu kao dodatni dokaz za Evropski parlament pošto je EU stavila Vagner na spisak terorističkih grupa.
Ljudi bliski grupi Vagner rekli su za BBC na ruskom (pod uslovom da ostanu anonimni) da ih ne čudi video sa Nužinom i da znaju za još najmanje tri slična slučaja nasilnih ubistava iz odmazde.
Nijedan od tih incidenata nije iznesen u javnost, a BBC ne može da potvrdi detalje.
Ali jedno ranije ubistvo u kom su učestvovali borci Vagnera jeste završilo u vestima.
Grupa boraca Vagnera u Siriji je 2017. godine snimila je sebe kako ubija dezertera iz sirijske vojske maljem, a potom mu raskomada i zapali telo.
O događaju je detaljno izvestio list Novaja gazeta 2019. godine
Počinioci su identifikovani, a žrtvina porodica je pomoću grupa za zaštitu ljudskih prava pokušala da navede ruske sudove da ih krivično gone.
Podnete su prijave šefu Istražnog odbora Aleksandru Bastrikinu, ali istraga nikad nije pokrenuta.
Bastrikin je ostao jednako pasivan po pitanju Nužinovog slučaja.
Ignorisao je poziv ruskog Odbora za humanitarna prava od 14. novembra da istraži okolnosti Nužinove smrti, a posebno da odgovori na to šta su pravne posledice očiglednog ubistva nekoga ko je i dalje tehnički odgovornost ruskog zatvorskog sistema.
Ni Bastrikin, a ni Istražni odbor ili kancelarija ruskog tužilaštva nisu odgovorili na BBC-jev zahtev za komentar.
Portparol predsednika Putina Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Kremlj nema komentar na snimak.
„To nema nikakve veze sa nama", rekao je on.
Na ukrajinskoj strani su zvaničnici bili manje suzdržani, ali su saopštenja o slučaju bila često oprečna.
Zvanična ukrajinska politika je da se nijedan Rus koji se dobrovoljno preda ne prisiljava da se vrati kući.
U ranoj fazi sukoba otvorena je specijalna telefonska linija za pomoć pod imenom „Želim da živim" za davanje saveta vojnicima koji žele da polože oružje.
Ukrajinski zvaničnici, uključujući predsednika Zelenskog, iznova su ponavljali kako će se prema ratnim zarobljenicima odnositi humano po pravilima Ženevske konvencije.
Da li je, dakle, Nužin bio vraćen u Rusiju u sklopu zvanične razmene zarobljenika i, ako jeste, da li je pristao da bude poslat nazad?
Neposredno posle objavljivanja snimka njegovog ubistva postalo je jasno da vlada velika konfuzija oko njegovog statusa kao aktivnog osuđenika i plaćenika grupe Vagner, i da li je time imao pravo na isti tretman kao i drugi redovni vojnici.
Ukrajinski štab za koordinaciju tretmana ratnih zarobljenika - deo Obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane - 15. novembra je izdao saopštenje o ovom slučaju, rekavši da se Nužin nije nalazio na spisku zarobljenika „koji su se dobrovoljno predali".
„Nužin je služio kaznu za težak zločin u zatvorskoj koloniji ruskog ministarstva unutrašnjih poslova", stajalo je saopštenju.
„Da bi izašao iz zatvora, pristao je da kao najamnik učestvuje u ruskom ratu protiv Ukrajine, nalazio se na teritoriji naše zemlje kao član gnusne grupe Vagner, a pre rata bio je poklonik politike agresorske države."
Međutim, u intervjuu za BBC krajem novembra, savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak želeo je da razjasni čitavu situaciju, rekavši da Ukrajina ne pravi razliku između ljudi koji se bore za privatne vojne kompanije kao što je Vagner i redovne ruske vojske.
„Za nas su svi oni borci i konvencije koje važe za ratne zarobljenika odnose se na sve njih."
Podoljak je za BBC rekao da o razmenama zarobljenika pregovara ukrajinska Obaveštajna direkcija, uz učešće, na ruskoj strani, ministarstva odbrane, kancelarije državnog tužilaštva i Istražnog odbora.
On je rekao da je prema njegovom saznanju Nužin pristao da bude vraćen u Rusiju u sklopu redovne razmene zarobljenika.
„Koliko ja znam, Nužin je prošao kroz sve redovne procedure i bio razmenjen kroz okvir dobrovoljnog pristanka na razmenu", kaže on.
Podoljak je predložio da BBC traži dodatno objašnjenje od Obaveštajne direkcije.
Nije nam stigao nikakav odgovor.
Samo dva dana pre nego što se pojavio snimak Nužinovog ubistva, šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak saopštio je da je uspešno obavljena redovna razmena zarobljenika i da je kući dovedeno 45 pripadnika vojnog osoblja.
Nije bilo zvanične potvrde sa ruske strane.
Ne zna se koliko je ruskih ratnih zarobljenika vraćeno i do sada se nisu pojavili nikakvi dokazi koji bi potvrdili da je Jevgenij Nužin bio jedan od njih.
Međutim, blogerka bliska Kremlju Anastasija Kaševarova tvrdila je da je razmena zarobljenika održana uz učešće grupe Vagner, koja je, kaže ona, „imala svoje ljude u razmeni."
Izvor iz Kijeva, koji je dobro upoznat sa procesom pregovora o razmeni zarobljenika, rekao je za BBC na ruskom da je grupa Vagner zaista ponekad učestvovala u pregovorima o razmeni.
Govoreći pod uslovom da ostane anoniman, izvor je rekao da je šef Vagnera Jevgenij Prigožin prethodno uspeo da dogovori povratak petorice svojih zarobljenih vojnika u zamenu za tela Ukrajinaca ubijenih u borbama.
U Nužinovom slučaju, izvor je tvrdio da je Vagner ponudio „veoma dobre uslove" za njegov povratak u Rusiju.
Nije bilo zvaničnih informacija o tome šta bi ti uslovi mogli da budu.
Ali u danima pošto se pojavio snimak njegovog ubistva, mnogi komentatori iz Ukrajine, među njima i Ramina Ešakzai, jedna od novinarki koja ga je intervjuisala dok je bio u zarobljeništvu, predsednikov savetnik Oleksij Arestovič pomenuo je da je u zamenu za Nužina oslobođeno „dvadeset" ukrajinskih regruta.
Zamoljen od BBC-ja da prokomentariše Nužinovu naknadnu sudbinu, izvor blizak pregovorima rekao je da je prvi prioritet Ukrajine oduvek bio povratak njegovog vlastitog osoblja.
„Šta Rusi rade drugim Rusima - to je ruski problem", rekao je ovaj izvor.
Ali ubistvo Jevgenija Nužina zaista izgleda kao da je naterao neke ukrajinske zvaničnike da se zamisle.
Predsednikov savetnik Mihailo Podoljak rekao je za BBC da ne misli da su počinjene bilo kakve „katastrofalne" greške u ovom slučaju, ali je priznao da su strategija, taktika i komunikacija neizbežno podložni „korekcijama" kako se rat nastavlja.
„Naravno, neki incidenti - i ne samo incident sa Nužinom, već i neki drugi, menjaju naše razumevanje kako Rusija reaguje, kako svet reaguje na neke od naših inicijativa", rekao je on.
„I mi, naravno, pravimo korekcije."
Da li je na osnovu ovog slučaja mogla da se izvuče neka lekcija, pitao je VVC.
„Mi smo uvek dobri u učenju lekcija", odgovorio je Podoljak.
U Rusiji, porodica Jevgenija Nužina i dalje je u šoku koji je izazvala smrt njihovog oca.
Za nju su saznali na isti način kao i svi drugi, videvši snimak na društvenim mrežama.
Njegova žena Olga nije mogla da se natera da ga pogleda do kraja, kaže snaja Anastasija.
„Ona sve vreme samo plače."
Olga je pokušala da pozove zatvor u kom je njen muž služio kaznu, ali bezuspešno.
Posle objavljivanja snimka, prestali su da joj se javljaju, kaže Anastasija, a na kraju su samo blokirali njen broj.
Nije im se javio niko ni iz policije ili Istražnog odbora.
FSB je pozvao jednom porodicu raspitujući se za Nužinove sinove Ilju i Nikitu.
Ali braća se nisu javila, plašeći se za svoju bezbednost.
„Pod velikim smo spoljnim pritiskom", kaže Anastasija.
„Ljudi su podeljeni 50/50. Neki kažu da nas sve treba pobiti, dok nam drugi izjavljuju saučešće."
Porodica ne veruje da bi njihov otac dobrovoljno pristao da se vrati u Rusiju.
„Kako je mogao da potpiše bilo šta kad je već rekao previše toga tokom intervjua", kaže Anastasija.
„Želeo je da ostane u Ukrajini. Razmenili su ga znajući šta će se desiti s njim - kako je to uopšte moguće? To je potpuno neshvatljivo."
Porodica je ogorčena zbog onoga što doživljavaju kao odsustvo saosećanja nekih ukrajinskih novinara koji su ga intervjuisali, posebno Ramine Ešakzai, koja je posle njegove smrti nazvala Nužina „sjajnim glumcem" i rekla da je makar „pozitivna stvar" to što je u zamenu za ovo više od 20 ukrajinskih vojnika dobilo nazad svoju slobodu.
„Ona ga je intervjuisala, smeškala mu se u lice, zaradila novac na njemu", kaže Anastasija.
„I potom je rekla: pa šta ako je umro."
Nužinova porodica se nada da će ljudi odgovorni za Jevgenijevu smrti „biti kažnjeni, po koju god cenu".
Porodica bi takođe želela da se normalnim putem oprosti od Jevgenija, kaže Anastasija.
„Voleli bismo da dobijemo njegovo telo. Ali svesni smo toga da ko god nam bude predao njegovo telo svakako će mu biti okrvavljene ruke, biće upleten u njegovo ubistvo. Zbog toga mislim da je to u ovom trenutku nemoguće."
„Mi samo želimo da shvatimo šta se desilo", dodaje ona.
„I budući da su stvari ispale ovako kako su ispale, voleli bismo da jednom ljudskom biću omogućimo makar pristojnu sahranu. Ono što se desilo ide na savest odgovornih. Sve će im se obiti o glavu jednog dana."
U mesecima posle Nužinove smrti, borci iz grupe Vagner odigrali su ključnu ulogu u borbama u istočnoj Ukrajini, posebno u žestokom ruskom napadu na grad Bahmut.
Krajem decembra, šef američke nacionalne bezbednosti Džon Kirbi rekao je kako veruje da je ubijeno više od 900 boraca iz Vagnera.
Tokom novogodišnjih praznika, pojavio se snimak na ruskim kanalima na Telegramu na kom se vidi kako Jevgenij Prigožin posećuje priručnu mrtvačnicu u Bahmutu, gde se jasno vide hrpe mrtvih tela.
U januaru se pojavio još jedan video u kom Prigožin čestita prvoj grupi zatvorenika koji su se vratili kući sa fronta pošto im je isteklo šest meseci službe i naizgled su dobili nazad svoju slobodu.
„Nemojte da pijete, nemojte da uzimate droge i nemojte da silujete žene", bila je njegova oproštajna poruka svima njima.
BBC i druge medijske kuće su među njima identifikovali najmanje dvojicu ljudi sa presudama za nasilne napade i ubistvo.
Komšija jednog od njih ga je opisao kao „užasnu osobu".
Kad je intervju Bogdana Papadina sa Jevgenijem Nužinom bio objavljen na Jutjubu u septembru, bio je označen kao „šokantan video" koji pokazuje kako Rusija koristi zatvorenike u borbama u Ukrajini.
U međuvremenu, učešće zatvorenika postalo je skoro opšteprihvaćena činjenica.
Uprkos pitanjima advokata i aktivista za ljudska prava, nije bilo zvaničnog objašnjenja pravne osnove za regrutaciju aktivnih zatvorenika za borbe u Ukrajini ili njihovo oslobađanje po povratku.
Jevgenij Prigožin je izjavio da je prva grupa zatvorenika povratnika dobila pomilovanje od Vladimira Putina.
Predsednik zaista ima ustavno ovlašćenje da izdaje takva pomilovanja.
Ali do sada nije objavljena nikakva informacija o tome da li je ono iskorišćeno u ovom slučaju.
U Ukrajini, Bogdan Papadin kaže da je gledao snimak Nužinovog ubistva i da je bio šokiran kad je video isti izraz potpunog spokoja u njegovim očima koji ga je zapanjio tokom septembarskog intervjua.
„Pretpostavljam da to urade čoveku 23 godine provedene u ruskom zatvoru", kaže on.
„Ne preostaje vam više nikakvo osećanje straha."
Dodatno izveštavanje: Ilja Barabanov, Olesija Gerasimenko, Anastasija Sorok
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 1
Dr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar