Prateći Isusov put, ogromne mase hrišćanskih hodočasnika ovog meseca su se tiskale drevnim ulicama Jerusalima u kom se odigrala uskršnja priča.
„Veoma je emotivno, već sam plakala malo", kaže Marina, koja je doputovala iz Beograda i pridružila se povorci u obeležavanju pravoslavnog Velikog petka nošenjem drvenog krsta.
„Morate biti ovde da biste to osetili."
Lokalni hrišćani se takođe ističu dok se pridružuju ceremonijama, sa palestinskim i jermenskim izviđačkim grupama koje predvode verske povorke.
Ali poslednjih meseci, hrišćani koji žive na okupiranom istoku grada kažu da doživljavaju pojačano uznemiravanje i napade.
Jerusalimski patrijarh Teofil Treći upozorio je na „neprikosnovene napade radikalnih izraelskih grupa na prisutne hrišćane".
Početkom godine, na Sionskoj gori, gde hrišćani veruju da se održala Poslednja večera, dva ultra-ortodoksna tinejdžera zabeležena su na sigurnosnim kamerama kako skrnave grobove na anglikanskom groblju.
Krstovi i nadgrobne ploče bili su razbijeni.
Izraelska policija je kasnije saopštila da je izvršila dva hapšenja.
Krajem januara, ekstremistička jevrejska rulja bacala je stolice i oštetila imovinu u scenama nasilja u jermenskom restoranu pored Nove kapije u Starom gradu.
Mogli su da se čuju povici: „Smrt Arapima, smrt hrišćanima".
Sledećeg meseca, religiozni jevrejsko-američki turista uništio je Hristovu statuu čekićem u Crkvi bičevanja na Putu krsta.
Na videu snimljenom na licu mesta, može da se čuje palestinski čuvar kako uzvikuje: „Zovite policiju" dok čovek kog je prikovao za zemlju viče: „Ne smete da imate idole!"
Veruje se da je čovek bio podvrgnut psihijatrijskoj proceni.
Tokom godina, slučajevi pljuvanja, psovanja i guranja sveštenika u Starom gradu postali su uobičajeni.
Međutim, crkveni lideri kažu da je u skorije vreme bilo još više verski motivisanog nasilja.
„To se dešava zato što vlada mržnja i fanatizam, u toku je radikalizacija dela izraelskog društva", kaže biskup Vilijam Šomali iz Latinskog patrijarhata.
„To je manjina ljudi."
On sugeriše da je određenu ulogu odigralo jačanje krajnje desnice u izraelskoj politici.
Aktuelna izraelska vlada sadrži ultra-nacionaliste kao što je ministar finansija Bezalel Smotrič, koji zagovara politiku netrpeljivosti prema svima koji ne dele njihovu veru.
„Ne verujem da je strategija nove vlade da napada crkve.
„Ali mladi ljudi koji čine ove izgrde osećaju se na neki način zaštićeno zato što imaju jake predstavnike u vladi", kaže biskup Vilijam.
Sveti grad Jerusalim ima mesto u središtu hrišćanske vere.
Međutim, broj hrišćana koji žive ovde opao je sa četvrtine populacije pre jednog veka na ispod 2 odsto.
Mnogi su emigrirali, bežeći od bolnih dnevnih realnosti izraelsko-palestinskog sukoba i tražeći bolje prilike za život negde drugde.
Zbog male veličine njihove zajednice, hrišćani se žale da ih neproporcionalno pogađa izraelska politika koja otežava Palestincima iz Jerusalima da se venčavaju sa onima sa okupirane Zapadne obale i da ostanu sa porodicama u gradu.
Jevrejski doseljenici takođe preuzimaju sve više i više poseda.
Doseljavanja su protivzakonita prema međunarodnom pravu, ali se Izrael nije saglasan sa tim.
Mnogi hrišćani smatraju da je cilj sve većih neprijateljstva prema njima da se oni oteraju odatle.
U Jermenskoj četvrti Starog grada, Setrag Balijan viđa porast rasnog nasilja, grafita ispunjenih mržnjom i zastrašivanja i za to krivi jevrejske verske nacionaliste.
„Oni su tu da isprovociraju, nerviraju i uvrede svakog ko nije Jevrejin. To su ljudi koji smatraju da na to imaju prava i koji smatraju da čitav Stari grad, čitav Jerusalim, čitava Sveta zemlja pripada njima", kaže on.
On mi pokazuje snimak na kom se on i njegovi prijatelji sučeljavaju sa maskiranim jevrejskim Izraelcem koji pokušava da se popne na zid da bi skinuo zastavu jermenske patrijaršije, na kojoj se nalazi krst.
Incident je kasnije doveo do toga, kaže on, da njegovi prijatelji budu poprskani suzavcem, nazvani teroristima i upadnu u nevolju sa policijom.
Policija tvrdi da je reagovala na prijavu tuče i da su policajci bili odgurnuti.
„Ili će hrišćanski svet odlučiti da se probudi i odbrani hrišćansku braću koja su ovde da bi branili zemlju po kojoj je Isus hodao, rodno mesto hrišćanstva, ili će izgubiti sve", kaže on.
Izraelska policija se često optužuje za spore reakcije, ali u saopštenju za BBC ona kaže da „reaguje na sve činove siledžijstva, nasilja i vandalizma bilo koje težine. Na sve incidente se reaguje brzo i odlučno."
„Izraelske policijske snage rade vredno na održavanju bezbednosti, reda i slobode veroispovesti za članove svih vera i denominacija", dodaje se u saopštenju.
U uskim uličicama Starog grada, blizu Sionske kapije, Jerusalimski međukulturni centar (JICC) je neprofitna organizacija koja pokušava da promeni stavove i ponašanje.
Ona gotovo čitavu deceniju prati napade na hrišćansko sveštenstvo, imovinu, hodočasnika i meštane.
„U poslednja tri meseca zabeležili smo na desetine napada i sada je cilj da se ti podaci iskoriste kako bi se pokazalo donosiocima odluka da to nisu pojedinačni ili izolovani činovi", kaže Danijel Hason, direktor JICC-a.
Centar ohrabruje svedoke i žrtve verskog uznemiravanja da se jave, ugovara da volonteri prate hrišćanske povorke i sarađuje sa verskim liderima različitih religija u Starom gradu.
„Ono što nedostaje u ovom trenutku je da se naši politički lideri takođe izjasne protiv činova nasilja", kaže Hason.
„Ulozi su ovde veoma, veoma visoki. Stari grad je važan svim monoteističkim verama, što je više od polovine čovečanstva, tako da imamo obavezu da čuvamo njegov specijalni karakter zarad svih."
U povorci za pravoslavni Veliki petak, pristiže šačica meštana u Hram Vaskrsenja Hristovog - izgrađenog na mestu na kom se veruje da je Isus bio razapet na krst, sahranjen i vaskrsao.
Ovog Uskrsa, dok su mnogi zabrinuti sa sopstvenu budućnost, hrišćani u Jerusalimu kažu da utehu pronalaze u nadi prazničnih poruka.
Pogledajte ovaj video o podzemnom gradu mrtvih u Jerusalimu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar