Desničarska populistička partija Pravo i pravda je na putu da osvoji većinu mesta na opštim izborima u Poljskoj, sugeriše izlazna anketa, ali će imati problema da obezbedi treći mandat na vlasti.
Stranka Pravo i pravda, poznata i kao PiS, trebalo bi da osvoji 36,8 odsto glasova, a centristička opozicija 31,6 odsto, pokazuju podaci ankete Ipsosa.
Ako se ispostave kao tačni, Građanska koalicija Donalda Tuska ima veće šanse da formira koaliciju.
Cilj Tuskove koalicije je da okonča osam godina vladavine PiS-a pod vođstvom Jaroslava Kačinjskog.
Lider PiS-a Kačinjski je priznao da ne zna da li će uspeh stranke moći da se pretvori u još jedan mandat na vlasti.
„Poljska je pobedila, demokratija je pobedila", rekao je Tusk masi oduševljenih pristalica na skupu u Varšavi.
„Ovo je kraj loših vremena, ovo je kraj vladajuće stranke", poručio je on razdraganim pristalicama.
Kada su rezultati izlazne anketa bljesnuli na ekranu, iz mase se začulo glasno odobravanje, potom se Tusk pojavio na bini pozdravljen ovacijama i skandiranjem.
Pristalice su izgledale iznenađene rezultatima izlazne ankete, a izborna komisija je potom saopštila da je izlaznost oko 73 odsto, što je najviše od pada komunizma 1989. godine.
PiS bi mogao da osvoji 200 mesta u Sejmu - poljskoj skupštini - od ukupno 460 mesta, navodi se, što znači da prilično zaostaje u borbi za 230 mesta potrebnih za većinu.
Malo je verovatno da će moći da se osloni na krajnje desničarsku stranku Konfederacija, čiji je lider priznao da je prošla mnogo gore nego što se očekivalo, sa predviđenih 12 mesta.
Kačinjski je za najvećeg rivala rekao da je marioneta Berlina i Brisela i obećao da će stranka održati snažnu antimigrantsku politiku.
Lider Građanske koalicije Donald Tusk opisao je izbore kao najvažnije u Poljskoj od pada komunizma i od vitalnog značaja za njenu budućnost u Evropskoj uniji.
A ako rezultati izlaznih anketa budu potvrđen, Tuskova stranka ima više šansi da formira široku koaliciju, sa Trećim putem desnog centra i strankom Levicom.
Po zatvaranju birališta, na licima pristalicama stranke PiS videla se zebnja.
„Moramo da se nadamo", izjavio je Kačinjski.
„Bez obzira da li smo na vlasti ili u opoziciji, mi ćemo ovaj projekat sprovoditi na razne načine i nećemo dozvoliti da Poljska bude izdana", poručio je.
Pristalice PiS-a su skandirale „Jaroslav" i mahale, iako je ova stranka, sudeći prema izloaznim anketama, izgubila 35 mesta u odnosu na prethodne izbore 2019.
Širom Poljske danas su bili formirani dugi redovi birača.
Mermerni foaje u staljinističkoj palati kulture u Varšavi bio je prepun glasača, a zvan nje je formirana „zmija" na trgu.
„Kampanja je bila veoma tvrda i emotivna, zato ima toliko ljudi", rekla je glasačica PiS-a Agnes za BBC.
Jedan od rezultata žestoke predizborne kampanje u Poljskoj bio je povećan odziv.
„Izgleda da smo ostvarili rekord izlaznosti", rekao je šef izborne Komisije Silvester Marcinijak na konferenciji za novinare.
Mnogi birači u centru Varšave došli su sa decom, pa čak i kućnim ljubimcima.
Birači su govorili da su nervozni zbog rezultata izbora i svi su ih videli kao odlučujuće za budući pravac Poljske.
Ko god da pobedi, ratna podrška Poljske Ukrajini teško da će se promeniti.
„Imamo rat na našoj granici. Moramo da budemo sigurni da će nas vlada odvesti u pravom smeru i biti otpornija Rusiji", rekla je druga glasačica po imenu Ela.
Poljaci su glasali na više od 30.000 biračkih mesta, a bili su dugi redovi i van Poljske, sa skoro 400.000 iseljenika sa pravom glasa.
„Ovo su najvažniji izbori na kojima sam glasala tokom života", rekla je Magdalena Božek dok je stajala u redu za glasanje u Londonu.
„Bilo je ovo teških osam godina za nas, za proevropljane", dodala je.
Poljska je podeljena na 41 okrug i ima proporcionalni sistem predstavništva za parlament, zasnovan na partijskim listama.
Glasovi iseljenika računaju se u okrugu Varšave.
Izgleda da će pet partija preći prag od pet odsto i ući u parlament.
Poljaci glasaju i za gornji dom, Senat.
Prema izbornim pravilima, predsednik, u ovom slučaju, Andžej Duda najpre poziva najveću stranku da formira vladu.
Ako PiS pobedi, ali ne uspe da obezbedi većinu u Sejmu, sledeći korak bi bio da skupština imenuje premijera.
Zatim bi izabrao vladu koja bi potom takođe morala da dobije podršku skupštine.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar