„U Palestini, gde je zločin mahati zastavom Palestine u Palestini, ljudi jedu kriške lubenica kao prkos izraelskim trupama, ističući crvenu, crnu, belu i zelenu boje Palestine".
Ovi stihovi su iz „Ode lubenici", pesme američkog pesnika Araselisa Girmeja, i govore o simboličnom značenju voća za palestinsku stvar.
Crvena, crna, bela i zelena su boje ne samo lubenice već i palestinske zastave, pa se simbolika može videti širom sveta u propalestinskim marševima i u bezbrojnim objavama na društvenim mrežama povodom tekuće ofanzive izraelskih snaga u Pojasu Gaze, naseljenog Palestincima.
Ali iza metafore o lubenici stoji istorija.
Posle arapsko-izraelskog rata 1967, kada je Izrael preuzeo kontrolu nad Gazom i Zapadnom obalom, na tim teritorijama je zabranio isticanje nacionalnih simbola, poput palestinske zastave i njenih boja.
Pošto je nošenje zastave postalo krivično delo, Palestinci su umesto zastava počeli da koriste kriške lubenice kao oblik protesta.
Nakon što su Izrael i Palestinci potpisali niz privremenih mirovnih sporazuma poznatih kao Sporazum iz Osla 1993. godine, zastava je priznata kao zastava palestinskih teritorija i vlasti, koja upravlja Pojasom Gaze i delovima okupirane Zapadne obale.
„U Pojasu Gaze, gde su mladići nekada bili uhapšeni zato što su nosili kriške lubenica, ističući tako crvenu, crnu i zelenu palestinsku boju, vojnici stoje po strani, kipteći od besa, dok povorke marširaju mašući nekada zabranjenom zastavom", izvestio je novinar Njujork tajmsa Džon Kifner posle potpisivanja sporazuma iz Osla.
Nekoliko meseci kasnije, u decembru 1993. godine, list je naveo da tvrdnje o hapšenju u ovom izveštaju ne mogu da budu potvrđene.
Dodaje se, međutim, da je „portparol izraelske vlade, kada je upitan, rekao da ne može poreći da je do takvih incidenata moglo doći".
Od tada, umetnici su nastavili da stvaraju dela na kojima su naslikane lubenice u znak solidarnosti sa Palestincima.
Jedno od najpoznatijih umetničkih dela naslikao je 2007. godine Halid Hurani za omot knjige Subjektivni atlas Palestine (Subjective Atlas of Palestine).
Nazvana Priča o lubenici, slika je izlagana po celom svetu i dodatno je dobila na značaju tokom sukoba Izraela i Hamasa u maju 2021.
Novo isticanje lubenice zabeleženo je ranije ove godine.
U januaru, kada je izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir dao instrukcije policiji da ukloni palestinske zastave sa javnih prostora i rekao da je mahanje njima čin „podrške terorizmu", slike lubenica pojavile su se na demonstracijama izraelske opozicije i njenih pristalica.
Izraelski zakon ne zabranjuje palestinske zastave, ali policija i vojnici imaju pravo da ih uklone u slučajevima kada smatraju da postoji opasnost po javni red.
Na protestu u Jerusalimu u julu, izraelski demonstranti držali su natpise u bojama palestinske zastave na kojima je bila lubenica ili natpis „sloboda".
Na protestima u Tel Avivu u avgustu zbog pravosudnih promena vlade Benjamina Netanjahua, grupa demonstranata nosila je majice sa ilustracijama lubenice.
U skorije vreme, lubenice se uglavnom pojavljuju u objavama na društvenim mrežama u znak protesta zbog rata u Gazi.
Britanski komičar muslimanskog porekla Šumirun Nesa na TikToku je napravio filtere od lubenice i podstakao pratioce da prave snimke sa njima, obećavajući da će sav prihod dati dobrotvornim organizacijama koje pomažu Gazi.
Pojedini korisnici društvenih mreža možda objavljuju lubenice, a ne palestinske zastave, iz straha da bi te platforme mogle da im ugase naloge ili obrišu snimke.
Propalestinski korisnici su ranije optuživali Instagram za „pritajenu zabranu" - to su slučajevi kada platforma interveniše kako se određene objave ne bi pojavljivale na nalozima drugih ljudi.
Ali Džo Tajdi, novinar BBC-ja za tehnologiju, kaže da nema dokaza da se to sada dešava.
„Ne izgleda mi kao da postoji zavera da se korisnicima zabrani postavljanje propalestinskog sadržaja", kaže on.
„Ljudi stavljaju slike lubenice na objavama na društvenim mrežama, ali ujedno slobodno koriste palestinsku zastavu i otvoreno pišu o sukobu".
Lubenica je decenijama smatrana političkim simbolom u Palestini, posebno tokom prve i druge intifade (palestinskim ustancima).
Danas je ona ne samo neverovatno popularna hrana na palestinskim teritorijama, već i moćna metafora za generacije Palestinaca i one koji podržavaju njihovu borbu.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 1
Iguman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar