„Bio sam neuspešan građevinac kom je ponestajalo novca i trebalo da je da bude izbačen iz stana."
Dejvid Dičfild je imao 46 godina i mnogo je pio.
Bilo je to 2006. godine i život u Londonu nije tekao po planu.
Dok je bio na tim najnižim granama, Dejvid je boravio kod sestre izvan prestonice u Kembridžširu.
Prijateljica mu je došla u posetu i Dejvid je otišao da je isprati na stanicu.
Dok se opraštao, kaput mu se zakačio za vrata voza koja su se zatvorila.
Voz ga je vukao po peronu, podvukao na šine i ostao je tamo da leži sa teškim povredama, između ostalog bila mu je odsečena ruka.
U trenucima pre nego što je hitno uveden u operacionu salu obližnje bolnice, Dejvid je imao izuzetno i neočekivano duhovno iskustvo.
„Napustio sam sopstveno telo. Napustio sam dramu u bolnici.
„Ostavio sam za sobom sav bol koji je strujao mojim telom i obreo se na mirnom mestu", kaže on.
„Kad sam digao pogled, video sam tri simetrične rešetke belog svetla koje su mi se polako približavale.
„Svetlo je bilo toliko jarko i snažno, ali toliko čisto da sam mogao da zurim u njega i osećao sam kako svetlo polako prolazi kroz čitavo moje telo i leči me."
Dejvid je takođe osetio prisustvo anđeoskih bića.
„Osećao sam kako isceljuju sve rane na mom telu i skidaju slojeve bola u mom životu, stižući do samog jezgra moje duše.
„Prvi put u životu osećao sam se kompletno i shvatio sam da sam se ranije samo provlačio kroz život."
Ali poslednji deo Dejvidovog iskustva bio je najsnažniji.
On opisuje da se osećao kao da je među zvezdama i galaksijama, zureći u beskonačnost i viziju tunela ispunjenog belim svetlom.
„Mogao sam da osetim kako svaki molekul u mom telu vibrira od ove energije ljubavi iz tog ogromnog tunela belog sveta.
„Znao sam da gledam u izvor sve kreacije. Bio je to Bog u obliku tog ogromnog tunela belog svetla. Bio sam ispunjen radošću."
Posledice Dejvidovog duhovnog buđenja bile su istovremeno momentalne i trajne.
On kaže da nastavlja da oseća duboko zadovoljstvo, svrhu i osećaj usklađenosti sa energijama univerzuma.
Uspeo je da povrati osećaj u ruci i više se ne plaši smrti.
Bez ikakvog prethodnog iskustva, Dejvid je uspeo da stekne sposobnost komponovanja klasičnih simfonija i slikanja živopisnih scena koje opisuju njegovo iskustvo tokom oporavka.
Njegove kompozicije izvode se lokalno, a jedna od njegovih slika trenutno je izložena u Muzeju Biblije u Vašingtonu, u Americi.
Međutim, Dejvid ne smatra svoje putovanje religioznim iskustvom i više voli da sebe opisuje kao duhovno biće.
Doktor Stiv Tejlor je duhovni ili transpersonalni psiholog koji proučava vezu između velike patnje i neobjašnjivih duhovnih iskustva.
On kaže da su iskustva kao što su Dejvidovo iznenađujuće česta i dovela su do toga da sve veći broj ljudi definiše sebe kao duhovna bića.
„Kad imate iskustvo bliske smrti, to je neverovatno moćno i stvarno, mnogo snažnije od obične svesti o tome da se vaša svest o realnosti zauvek promenila.
„To se često dešava ljudima koji su imali sekularni doživljaj života i čak i posle oni nužno ne postaju religiozni na konvencionalan način", kaže doktor Tejlor, viši predavač na Univerzitetu Lids Beket.
On kaže da neki tumače takva iskustva u religioznom smislu, ali ističe kako ona nisu konceptualna i podrazumevaju odustajanje od nekih verovanja umesto usvajanje novih.
Popularne naučne teorije sugerišu da se iskustva bliske smrti dešavaju zbog nedostatka kiseonika u mozgu kad se osoba nađe blizu umiranja.
Ali istraživanje doktora Tejlora u ovoj oblasti nije definitivno i ne postoji koherentno naučno objašnjenje za njih.
On ističe i tabu u razgovoru o njima zato što opovrgavaju standardni naučni pogled na realnost.
„Ova iskustva sugerišu da svest nije nužno proizvod mozga i može da preživi smrt tela", kaže doktor Tejlor.
Odsustvo dostupne podrške za razgovor o takvim iskustvima pokazalo se velikim izazovom za Žiži Streler.
Ona je glumica iz Severnog Londona koja je osnovala grupu „Iskustvo bliske smrti Velika Britanija" 2014. godine nakon što je zamalo izgubila život u bolnici.
„Doživela sam potpunu prazninu umesto onoga što se često naziva svetlom u tunelu. Bila sam u potpunom ništavilu.
„Bilo je apsolutno ispunjeno mirom i osećanjem ljubavi. Nisam bila Žiži, ali sam ipak postojala, i dalje sam bila svesna.
„To mesto je bilo oštrije i realnije od ovog sveta koji je delovao više kao san kad sam se vratila u njega", kaže Žiži.
Posle svega, ona je prolazila kroz izražene promene karaktera, kao što je razumevanje kvantne fizike.
To ju je navelo da godinama traži odgovore kod najvećih religijskih tradicija, kao i u njihovim mitskijim ograncima.
Ali ništa od toga je nije zadovoljilo, i Žiži sada ima ambivalentan stav prema zvaničnoj religiji.
„Moje iskustvo me je učilo da naša svest i postojanje nadilazi ljudske konstrukte. Ali ja zaista verujem da smo svi neverovatno međusobno povezani."
Dejvid Dičfild ima sličan stav.
On je duboko duhovna osoba i ima veliko poštovanje prema verskim tradicijama, ali nije religiozan.
Doktor Stiv Tejlor ostaje fasciniran „duhovnim" iskustvima Dejvida i Žiži, ali priznaje da su suviše misteriozna da bi ih većina nas prihvatila.
„Mi kao ljudska bića volimo da se hvalimo da možemo da objasnimo stvarnost i da možemo da objasnimo sva naša iskustva, ali ne možemo.
„Postoje neke stvari koje su naprosto suviše čudne da bi se pojmile."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Сербона
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar