Njegov finansijski okvir je složen i neproziran, a koreni sežu mnogo dalje od Pojasa Gaze.
Hamas, kojeg SAD i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom, finansijski je otpadnik na višedecenijskoj meti sankcija i bez pristupa međunarodnom bankarskom sistemu.
Međutim, kao što se videlo 7. oktobra kad je iznenada napao Izrael hiljadama raketa, dronova i drugom visokotehnološkom opremom, čini se da ovoj ekstremističkoj grupi ne manjka resursa.
Kako onda uspeva da se finansira?
Hamas je islamistički pokret osnovan 1987. godine i ima i političko i vojno krilo.
Njihov oružani pokret, poznat kao brigade Ezedin Al Kasam, u prošlosti je izveo brojne oružane i samoubilačke bombaške napade na Izrael.
Ali Hamas vlada i upravlja teritorijom na kojoj živi više od 2,3 miliona ljudi i odgovoran je za oko 50.000 službenika.
Kao politička i socijalna organizacija, ubire porez i dobija međunarodnu pomoć naklonjenih stranih vlada i dobrotvornih organizacija, a kao što su pokazali napadi od 7. oktobra u mogućnosti je i da pristupi vojnoj opremi.
Ova islamistička grupa takođe ima opskurni međunarodni investiocioni portfolio koji često koristi kriptovalute kao sredstvo za izbegavanja međunarodnih sankcija.
Ova mala zalivska država, jedna od najbogatijih na svetu, bila je jedna od nekolicine vlada koje su, uz Tursku, podržale Hamas posle brutalnog raskida sa rivalskom palestinskom frakcijom Fatah 2007. godine.
Kad je Izrael iste godine uveo blokadu Gaze, Katar je odlučio da podrži Palestince u Pojasu humanitarnom pomoću.
Šeik Hamad Bin Kalifa Al Tani, tadašnji emir Katara, 2012. godine bio je prvi šef države koji je posetio Gazu pod vladavinom Hamasa, i obećao milione dolara pomoći, što je na kraju odobrio Izrael.
Katar je ponudio oblik političke podrške Hamasu omogućivši njegovim liderima da se skrase u Dohi od 2012. godine, pošto su morali da napuste istorijsko sedište u Damasku zbog građanskog rata u Siriji.
I Ismail Hanijeh, koji se smatra liderom organizacije, i Halid Mešal, njegov prethodnik, žive u glavnom gradu Katara, baš kao što su to činili i talibanski lideri sve dok nisu povratili kontrolu nad Avganistanom u leto 2021. godine.
Emirat je tako postao ključni igrač u pregovorima sa grupama koje zapadne sile smatraju teroristima - grupama sa kojima bi imale problema da pregovaraju direktno zbog zakona i javnog mnjenja.
Ovu ulogu posrednika između Hamasa i Izraela, koju je tradicionalno ranije obavljao Egipat, sada prevashodno obavlja Katar, kao što trenutno vidimo u pregovorima oko izraelskih talaca koje je otela ekstremistička grupa.
Katar, koji je i mesto najvećeg američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku, takođe je tokom godina slao milijarde dolara humanitarne pomoći Palestincima da bi ublažio posledice izraelske blokade Gaze.
Doha insistira na tome da je ovaj novac namenjen Palestincima, a ne Hamasu.
Ne zna se koliko tačno ta pomoć iznosi, ali analitičari procenjuju da je između jedne milijarde i 2,6 milijardi dolara od 2014. godine, što je pomoglo u obnovi pojasa nakon raznih ratova sa Izraelom.
Katarski emir Šeik Tamim Bin Hamad Al Tani je 2016. godine saopštio da će njegova zemlja izdvojiti 113 miliona katarskih reala (oko 30 miliona dolara) za „ublažavanje patnje braće u Pojasu i teških finansijskih poteškoća sa kojima se suočavaju zbog nepravedne opsade koju im je nametnula izraelska okupacija".
Ovaj novac, isplaćivan mesečno, omogućio je plaćanje dela plata za skoro 50.000 službenika u Gazi, kupovinu goriva za električnu mrežu Pojasa i pomoć najsiromašnijim porodicama, koje su dobijale mesečni ček na 100 dolara (oko 90 evra).
Sredstva se prebacuju u koordinaciji sa SAD-om i Izraelom, kaže za BBC Kaled Al Hrub, profesor Bliskoistočnih studija na Univerzitetu Nortvestern u Kataru.
„Dolari koji stižu na Palestinske teritorije, među njima i u Gazu, verovatno su najnadziraniji na svetu, budući da američke tajne službe i Izraelci, Jordanci i Egipćani pažljivo prate te sume, jer deo novca pristiže preko njihovih banaka", kaže ovaj palestinski analitičar, autor nekoliko radova o Hamasu.
Taj novac se prebacuje iz Dohe u Izrael i odavno ulazi u Gazu u aktovkama punim banknota koje nose katarski izaslanici preko graničnog prelaza Erez na severu Pojasa Gaze.
Novac se po pristizanju deli preko pošte i supermarketa direktno službenicima i siromašnijim porodicama.
Neki analitičari su sigurni da deo ove međunarodne pomoći završava u rukama oružanog krila Hamasa.
Hamas je oduvek to negirao, a Al Hrub uverava da ne postoje dokazi za to.
„Glavni ekonomski problem Hamasa nije finansiranje partije ili njenog oružanog krila, to je maltene lakši deo.
„Najteža stvar je obezbediti pomoć milionima Palestinaca u Gazi koji pate, a Hamas oseća taj pritisak", dodaje.
Katarski novac i međunarodna pomoć, tvrdi palestinski analitičar, „odavno su poput lekova protiv bolova, leče simptome ali ne i koren problema".
Glavna organizacija za humanitarnu pomoć u Gazi je UNRVA, Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku.
Njihovu pomoć direktno dele njihovi timovi, koji su prošli sve prethodne kontrole, kaže portparol UNRVA za BBC.
Agencija je takođe izložena godišnjim revizijama koje sprovodi nezavisno telo.
„Sve uplate preduzimačima, dobavljačima i osoblju obrađuju se preko bankarskog entiteta koji je dužan da poštuje propise o kontraterorističkom finansiranju", objasnio je portparol.
Hamas je jedna od grupa koja je osnovala savez poznat kao Osovina otpora, a predvodi ga Iran i obuhvata, između ostalih, Siriju i libansku islamističku grupu Hezbolah.
Njihov glavni zajednički faktor je anti-izraelski i anti-američki sentiment.
Da bi suzbio uticaj Izraela i obezbedio puki opstanak ajatolahove vlade, Teheran gaji mrežu saveznika u regionu, koje pomaže „finansijama, obukom ili u naoružanju", napisao je Sana Vakil, direktor Bliskoistočnog i severnoafričkog programa Četam hausa, u skorašnjem članku koji je objavila ova ekspertska grupa.
Među njima su Hamas i druge palestinske grupe otpora, koje je Iran sve više podržavao od devedesetih, navodi Vakil.
Ova podrška se svodi na 100 miliona dolara godišnje Hamasu, Islamskom džihadu i Narodnom frontu za oslobođenje Palestine, podaci su američkog Stejt departmenta.
Iako su Hamas i Iran imali neslaganja tokom sirijskog građanskog rata kad je palestinska grupa odbila da podrži Bašara Al Asada, „finansiranje iz Irana nikad nije prestalo, možda su ga malo smanjili za političke aktivnosti, ali se finansiranje oružane grupe nastavilo", kaže Metju Levit, analitičar sa Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.
Prema Al Hrubu, „ne zna se koliko novca Hamas dobija od Irana godišnje, ali on očigledno dobija ta sredstva".
Lider Hamasa Ismail Hanijeh lično je priznao 2022. godine u intervjuu za Al Džaziru da je Iran njegov glavni donator i da im je poslao 70 miliona dolara za razvoj raketnih sistema.
Skorije, u intervjuu dan posle Hamasovog napada na Izrael datom ruskom kanalu Raša tudej (Russia Today), Ali Baraka, šef za međunarodne odnose Hamasa, rekao je da je „Iran prvi i najvažniji" među njihovim donatorima koji im obezbeđuje novac i oružje.
BBC nije dobio odgovor iranskog Ministarstva spoljnih poslova o navodnom finansiranju Hamasa iz Teherana.
Kao vlast koja upravlja Gazom, Hamas ubire porez na uvoznu robu, pa čak i onu koja je prokrijumčarena kroz tunele sa Egiptom i druge komercijalne aktivnosti u pojasu, mada se ne zna tačno koliko novca na to sakupi mesečno.
Cifra varira od 15 miliona koju je Ministarstvo finansija Gaze saopštilo BBC-jevom dopisniku u Gazi Rušdiju Abalufu 2016. godine, do 300-450 miliona dolara koju navode analitičari poput Metjua Levita.
Ono što jeste jasno je da je Gaza predmet prilično visokog stepena oporezovanja, uprkos stopi nezaposlenosti od 45 odsto i činjenici da je 80 odsto njenog stanovništva zahtevalo humanitarnu pomoć pre rata, prema Ujedinjenim nacijama.
„Gazom i Zapadnom obalom upravlja ista birokratija, iako je nivo prihoda vrlo drugačiji", kaže Al Hrub.
Na to se dodaju drugi porezi koje je Hamas uvodio tokom godina „da bi nadoknadio blokadu", kao što su akcize na cigarete, uvoz džinsa, vozila i određene prehrambene proizvode koji se smatraju luksuzom ili neosnovnim potrepštinama, prema profesoru sa Univerziteta Nortvestern.
„Kad naplaćujete porez na sve, i sve više i više toga, to je onda na kraju reket, mafijaška praksa", dodaje Levit.
Sve veći porezi i tarife doveli su do nezadovoljstva među stanovništvom, pa čak i do protesta uvoznika, koje je Hamas ugušio.
Pogledajte i ovaj video
Prema Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija, Hamas ima kancelariju za međunarodna ulaganja sa sredstvima koja se procenjuju na 500 miliona dolara.
Ova mreža ima kompanije u zemljama kao što su Sudan, Turska, Saudijska Arabija, Alžir i Ujedinjeni Arapski Emirati, prema OFAC-u, koji veruje da Savet Šura i Izvršni odbor Hamasa, njegovi glavni lideri, kontrolišu i vode ovaj portfolio investicija.
OFAC je prošle godine objavio spisak Hamasovih zvaničnika, saradnika i kompanija „koje je Hamas koristio da sakrije i opere sredstva".
Vašington smatra Hamas terorističkom organizacijom i kažnjava svakoga ko posluje sa njima.
Među kompanijama koje su navele SAD nalazi se sudanska rudarska kompanija, turska firma za nekretnine i saudijska građevinska kompanija.
Prošlog meseca je OFAC takođe najavio drugu rundu sankcija u koje spadaju Hamasovi predstavnici u Teheranu i članovi Iranske revolucionarne garde.
Što se finansiranja tiče, Hamas takođe zavisi od donacija koje dobija od simpatizera na palestinskim teritorijama, iz arapskih zemalja i izvan regiona, kaže Al Hrub.
Ove donacije su, prema islamskoj religijskoj premisi „zakata" - procenat ličnog bogatstva koji se daje onima kojima je pomoć potrebna, često pomagale u finansiranju Hamasa.
Pokret ima razne ogranke, tako da kad traži novac preko ovih nezvaničnih izvora finansiranja, Hamas ne kaže da će novac ići na finansiranje njegovog oružanog krila, „već da traži novac za škole, bolnice ili političke kampanje", kaže Al Hrub, autor knjige Hamas: Politička misao i praksa i Hamas: Vodič za početnike.
On se priseća da posle Druge intifade, kad su SAD pokrenule kampanju „Rat protiv terora" da bi prekinule finansiranje grupa koje smatra teroristima, „Hamas je uspeo da sakupi u jednom danu, posle molitvi u petak, između 1,5 i 2 miliona dolara u Gazi."
Kad Hamas pokušava da sakupi novac preko dobrotvornih organizacija „oni ne kažu da će ta sredstva finansirati Hamas, već objavljuju fotografiju okrvavljenog deteta", tvrdi Metju Levit, koji procenjuje da „se veliki deo tog novca iskoristi u vojne svrhe".
Od 2019. godine, neke od ovih donacija uplaćivane su preko kriptovaluta.
„Hamas je bio među prvima koji ih je upotrebio ili makar tražio da donacije budu u kriptovalutama", kaže za BBC Ari Redbord, globalni šef politike i vladinih poslova u TRM Lebsu, tehnološkoj kompaniji za informacije o blokčejnu.
On navodi da je grupa prvo koristila bitkoin, ali od 2022. godine je dodala i digitalnu valutu tron.
Kriptovalute omogućuju da se velike količine novca prebacuju preko granica mnogo brže od konvencionalnih transfera novca i zato je ova tehnologija „veoma privlačnom za legalne i ilegalne aktere", kaže Redbord.
Međutim, ova tehnologija može da se prati na sve sofisticiranije načine, zbog čega su vlade kao što su izraelska i američka uspevale da prate donacije kriptovaluta namenjene Hamasu sa velikom efikasnošću.
Prema TRM Lebsu, američko Ministarstvo pravde je 2020. godine zaplenilo 150 adresa kriptovaluta povezanih sa Hamasom, koje su sakupljale sredstva na Telegramu i internet stranicama.
„Stotine drugih adresa su poslednjih godina takođe zaplenile izraelske vlasti, do tačke da je Hamas saopštio u aprilu 2023. godine da će prestati da sakuplja sredstva u kriptovalutama zato što su njihovi donatori postali mete", kaže Redbord.
Iako su trenuci nasilja periodi kad se obično donatori najviše mobilišu, TRM Lebs nije zabeležio skok u sakupljanju sredstava posle 7. oktobra, tek oko 20.000 dolara.
„Kriptovalute su veoma mali komad u slagalici finansiranja terora", kaže Ari Redbord.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Branko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar