Pošto su počele da se pojavljuju nove pukotine u zemlji u Jošimatu i oko njega, ovaj himalajski grad u severnoj Indiji ne izbiva iz vesti.
I dok je razlog tonjenja grada predmet velike rasprave, naučnici kažu da se na Himalajima formira još alarmantnija slika.
Oni kažu da tempo kojim Kina i Indija grade infrastrukturu širom himalajskog regiona može značajno da poveća opasnosti i rizike od prirodnih katastrofa.
Globalno zagrevanje dodatno destabilizuje ekološki ranjiv region dok porast temperature nastavlja da otapa glečere i permafrost (permanentno zamrznutu zemlju).
A upravo se tu izdubljuju autoputevi, postavljaju železničke trase, buše tuneli, i to sa obe strane Himalaja.
„I tako se praktično sve više približavate nesrećama", kaže Andreas Kab, profesor fizičke geografije i hidrologije sa Univerziteta u Oslu, koautor važnog izveštaja o uzroku katastrofalne lavine u oblasti Čamoli u državi Utarkand u severnoj Indiji 2021. godine.
Razne studije su se usredsredile na pojedinačne događaje, ali kad se sve one povežu, ukazuju na sve veći rizik od nesreća širom regiona - 3.500 kilometara koje Kina i Indija dele kao svoju de fakto granicu, nazvanu Linija stvarne kontrole.
Tokom septembra i oktobra 2022. godine, došlo je do po jednog delimičnog ili potpuno blokirajućeg klizišta na svakom kilometru nacionalnog autoputa NH-7 u državi Utarkand, tvrdi se u studiji objavljenoj prošlog meseca u Prirodnim nesrećama i naukama Zemljinog sistema.
I druge studije su ukazivale na slične opasnosti.
„Pored ekoloških uslova, gradnja i širenje puteva doprineli su formiranju novih klizišta koja su često plitka i mala, ali ipak dovode do smrtnih ishoda, izazivaju ozbiljnu štete po infrastrukturu i prekide saobraćaja", kaže se u studiji koju je objavila Evropska geonaučna unija.
Klizišta i druge prirodne katastrofe poslednjih godina postaju sve češće.
Novoizgrađeni autoput Čar Dam u Utarkandu takođe je doživeo da mu se delovi obruše tokom monsunskih kiša prošle godine.
Stradalo je više od 200 ljudi, a dve hidroelektrane u izgradnji bile su teško oštećene tokom lavine u oblasti Čamoli.
Dok je pripremala izveštaj o incidentu, indijska Uprava za borbu protiv prirodnih katastrofa otkrila je da zvaničnici distrikta nisu uračunali klimatske i druge rizike od infrastrukture dok su pravili planove za izlaženje na kraj sa budućim katastrofama.
Indijsko ministarstvo za životnu sredinu, šume i klimatske promene nije odgovorilo na naša pitanja o infrastrukturnim projektima koji predstavljaju pretnju po himalajsku oblast.
Eksperti kažu da je rizik od prirodnih katastrofa jednako visok na kineskoj strani Himalaja.
Otapanje permafrosta predstavlja ogromnu pretnju po infrastrukturu izgrađenu u regionu.
Pogledajte i ovu priču:
Studija objavljena u časopisu Komunikacija o Zemlji i životnoj sredini u oktobru prošle godine pokazala je da se skoro 9.400 kilometara puta, 580 kilometara železničke pruge, više od 2.600 kilometara dalekovoda i hiljade građevina na Ćinghaj-tibetanskom platou nalazi na permafrostu.
„Do 2050. godine, 38,14 odsto puteva, 38,76 odsto železničkih pruga, 39,41 odsto dalekovoda i 20,94 zgrada moglo bi da bude ugroženo propadanjem permafrosta u oblastima visoke opasnosti od nesreća", kaže se u studiji.
Na istoku Tibeta, severno od indijskih država Arunačal Pradeš i Sikim, teren postaje nepristupačniji.
Rizik od izlivanja reka iz njihovih prirodnih putanja veoma je visok.
„Region je poslednjih decenija bio pogođen nizom lavina velike magnitude od ledenih stena, odvajanjem glečera i poplava od izlivanja glečerskih jezera", kaže se u izveštaju objavljenom prošle godine u časopisu Kriosfera.
Ranije ovog meseca, 28 ljudi poginulo je u ogromnoj lavini koja je pogodila izlaz tunela u okrugu Medog na Tibetu.
Ogromno klizište iz 2000. godine uništilo je sve mostove, puteve i telekomunikacione objekte izgrađene prethodnih decenija u okrugu Bomi u istom delu Tibeta.
„Region je predmet značajnih ulaganja kineske vlade, uključujući izgradnju superbrze železničke pruge Sičuan-Tibet", kaže se u izveštaju objavljenom u Kriosferi.
Kineski zvaničnici tvrde da će železnička pruga prelaziti preko 21 planine sa snežnim vrhovima (na više od 4.000 metara nadmorske visine) i prelaziti 14 velikih reka.
„Pored nepristupačnog terena, železnička pruga će se suočiti i sa drugim opasnostima kao što su lavine, klizišta i zemljotresi", kaže za novinsku agenciju Sinhua Njuz Jou Jong, glavni inženjer Instituta za planinske opasnosti i životnu sredinu Kineske akademije nauka.
Eksperti kažu da su i sve veća naseljavanja mesta kao što su Njingči i Šigace dovela do značajnog povećanja razvoja infrastrukture, uključujući puteve i telekomunikacije.
„Podigli su 624 novih pograničnih naselja", kaže Robi Barnet, profesorski istraživač-saradnik Škole za orijentalne i afričke studije u Londonu, pozivajući se na napise u kineskim medijima.
„Svaki od ovih mora da ima široko rasprostranjene infrastrukturne komponente uključujući puteve, napajanje električnom energijom, vodosnabdevanje i tako dalje."
„Mnogi se nalaze na izuzetnoj nadmorskoj visini, na više od 4.000 metara, gde nikada ranije nije bilo ljudskih naselja za koja znamo i gde bi ljudska naselja delovala nepraktično ako ne i nemoguće, bez rasprostranjene gradnje, snabdevanja, inputa i tako dalje."
Kineski ministar za ekologiju i životnu sredinu nije bio dostupan za komentar.
Južno od kineskih oblasti u kojima su se pojavila nova naselja, na indijskoj strani su države kao što je Arunačal Pradeš i Sikim, gde se izgradnja hidroelektrana odvija punom parom.
Ali to su i države koje je Centralna komisija za vodu Indije identifikovala kao one u kojima je došlo do značajnog širenja glečerskih jezera i vodenih površina između 2009. i 2020, uglavnom zbog glečera koji se otapaju.
Studija koju je objavila Američka geofizička unija 2020. pokazala je da se od 23 kritična glečerska jezera u Indiji, 17 nalazi u Sikimu.
Takva jezera se karakterišu kao kritična kad se napune zbog otapajućih glečera i postoji opasnost od njihovog pucanja.
Kina i Indija oduvek su sarađivale tokom međunarodnih klimatskih pregovora da bi zaštitile vlastite interese, često se suprotstavljajući Zapadu.
Stručnjaci kažu da takva partnerstva nisu efikasna kad je u pitanju borba prtiv izazova klimatskih promena ili drugog propadanja životne sredine na Himalajima.
Umesto toga, navode eksperti, geopolitička konkurencija i neprijateljstva naveli su oba azijska giganta da pojačaju sve vrste graditeljskih aktivnosti, uključujući vojne, u ovoj oblasti sklonoj nesrećama.
„Ovo je trebalo da bude međunarodni rezervat biosfere gde nikakve smetnje nisu smele biti dozvoljene", kaže Džefri Kargel, američki geonaučnik koji je uradio mnoge studije o Himalajima.
„Ali ono što vidimo danas na Himalajima su sve veći rizici od nesreća, sve veća izloženost takvim nesrećama, i kao rezultat, sve veća ugroženost u regionu.
„Viđaćemo mnoge katastrofe ovde."
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar