Vreme je da se prekine sa pričom o riziku da se rat u Gazi proširi negde druge na Bliskom istoku. To se već desilo.
Nade da ono što se dešava još može da se zaustavi zasnivaju se na činjenici da je sve još uvek na relativno niskom nivou, kada se uzmu u obzir najgori scenariji o regionalnom ratu.
Kad su u pitanju američki i britanski napadi na Hute u Jemenu tu se ne radi samo, kao što to žele da predstave ministri u Londonu, o slobodi plovidbe i svetskoj trgovini.
Oni su u direktnoj vezi sa događajima u Gazi i predstavljaju eskalaciju krize koja je zahvatila čitav region.
Huti su se momentalno zarekli da će odgovoriti.
Sasvim je moguće i da će proiranske grupe u Iraku i Siriji intenzivirati akcije koje preduzimaju protiv američkih snaga u regionu.
Ako se ova arena još više zagreje, a američke snage budu na to uzvratile, napori američke diplomatije da se izbegne potpuni rat između Izraela i Hezbolaha, libanskog vojnog i političkog pokreta kog podržava Iran, biće otežani.
Huti su takođe deo mreže saveznika i posrednika, takozvane Osovine otpora, koju je Iran oformio kao prednji kraj odbrane protiv njihovih neprijatelja.
Oni dobijaju sve sofisticiranije oružje od Irana, ali je preciznije doživljavati ih kao saveznike pre nego kao produženu ruku Teherana.
Proveo sam poprilično vremena sa Hutima u Jemenu i oni su narod izuzetno nezavisnih svetonazora.
Oni će pozdraviti sukob sa Amerikancima.
Oni žele da budu deo ovog rata.
Ono što se dešava odgovara i Hutima i Islamskoj Republici Iran.
Iran je pojačao njihove vojne sposobnosti i oružanu moć Huta.
U pitanju su protivbrodski projektili, balistički projektili koje su ispaljivali na Izrael, kao i napadački dronovi - one iste vrste koju Iran šalje Rusiji za rat protiv Ukrajine.
Dobro su naoružani.
Nisu ni blizu pomorskog kapaciteta koje imaju SAD, Velika Britanija i drugi članovi koalicije koju su Amerikanci sakupili na Crvenom moru.
Ali pretnja koju predstavljaju Huti manje se ogleda u fizičkoj šteti koju mogu da nanesu, a više u opasnosti po međunarodnu plovidbu.
U decembru su oteli brod i doveli ga u jednu u svojih luka.
Otvarali su i direktnu vatru na brodove i nanosili im određenu štetu, mada još nisu potopili nijedno plovilo.
Kompanije koje se bave komercijalnom brodskom plovidbom i koje prevoze vredni teret kroz uzani moreuz Bab el Mandeb na ulazu u Crveno more ne žele da neprijateljske snage pucaju na njih.
Zbog novonastalog rizika, troškovi osiguranja će skočiti u nebesa i zbog toga se sada toliko mnogo kompanija odlučuje za obilazak uz zapadnu obalu Afrike i oko Rta dobre nade, umesto da koriste Suecki kanal, prečicu između Azije i Evrope, koja vodi brodove preko Crvenog mora i kroz Bab el Mandeb.
Huti kontrolišu Sanu, glavni grad Jemena, i velike delove zemlje, među kojima je i obala Crvenog mora od 2014. godine.
Koalicija, u kojoj su bili Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arpaski Emirati, ušla je u rat 2015. godine u pokušaju da Hute svrgne sa vlasti.
Saudijci su tvrdili da je cilj njihove intervencije u građanskom ratu u Jemenu da se povrati legitimna i međunarodno priznata vlast, koju su Huti svrgli.
Ali nekoliko dana posle početka intervencije, razgovarao sam sa visokim saudijskim zvaničnicima koji su mi rekli da je cilj sprečiti Iran da operiše u njihovom dvorištu.
Saudijci su Hute bombardovali od 2015. godine sve do postizanja primirja pre malo više od godinu dana, tako da je malo verovatno da će ih nova runda vazdušnih napada zastrašiti - oni su naviknuti na to.
Ne verujem da se jednom rundom vazdušnih napada može da postići bilo šta sem da ih navede da pomisle: Jeste, na pravom smo putu.
Oni žele da budu doživljeni kao neustrašivi otpor Americi i zapadnim saveznicima koji podržavaju Izrael.
Huti tvrde da izvode ove napade u Crvenom moru zbog rata u Gazi, ubijanja civila i teških lišavanja koje je Izrael nametnuo blokadom svega sem malog dela snabdevanja hranom i pomoći koja im je potrebna da prežive.
Oni kažu da, ako se rat u Gazi završi i ako se dozvoli ulazak pomoći, ne bi više pretili značajnom međunarodnom plovnom putu.
Neki kritičari američke i britanske podrške Izraelu kažu da bi momentalno primirje u Gazi bio mnogo bolji način da se zaustave napadi Huta nego da ih se bombarduje.
A ako se napadi Huta nastave posle primirja, argument je da bi vazdušni napadi protiv njih tada imali veći legitimitet.
Postoji mogućnost da bi ova američko-britanska akcija mogla da produži ili eskalira situaciju sa Hutima, umesto da je zaustavi.
U novembru prošle godine, kad su Huti načinili prve korake u širem ratu u Gazi i izvršili napade na trgovačke brodove uz obalu Jemena, razgovarao sam sa Muhamedom Ali Al Hutijem, jednom od vodećih članova njihove organizacije.
Tata je bio veoma prkosan, a apsolutno sam siguran da će Huti nastaviti da budu prkosni i sada.
Oni će želeti da izvršavaju više napada, kako bi pokazali da su prkosni i neporaženi.
Američki i britanski napadi su pogodili mnogo različitih lokacija.
Iako je nemoguće znati tačan vojni kapacitet Huta, deluje malo verovatno da ju je onesposobila jedna rudna vazdušnih napada.
Jemen se graniči sa Saudijskom Arabijom.
Redovno saudijsko bombardovanje od 2015. godine čini se da nije imalo nikakvog značajnog uticaja na njihov vojnu sposobnost.
Jemen je planinska zemlja.
Imajući u vidu iskustvo pod stalnim bombardovanjem koje imaju, verovatno je da su pokušali da sakriju njihove stvari.
Iran je verovatno poslao savetnike i instruktore u Jemen da im pomognu u rukovanju oružjem koje su im poslali, a takođe su sigurno smislili načine kako da se ti napadi prežive.
Možemo da procenimo koliko je Iran osavremenio arsenal Huta po tome iz kakve vrste oružja pucaju iz Jemena.
Ona su sofisticiranija, smrtonosnija i stoga predstavljaju veću pretnju.
Kad su Huti zauzeli trgovački brod prošlog meseca, na snimku njihovog napada se vide dobro obučeni komandosi kako se iskrcavaju iz helikoptera.
Izgledaju ubedljivije od prizora koje često viđamo na televizijama - grupa neuredno odevenih muškaraca koji vitlaju kalašnjikovima.
To ne može da se poredi sa silom koju mogu da iskažu Amerika i Velika Britanija, ali u u ovoj vrsti ratovanja to nije poenta.
Ako Huti, koji imaju podršku širom regiona, mogu da nastave da ugrožavaju brodove i pucaju na njih, to će biti signal njihovim sledbenicima da ih Zapad nije pokorio.
Izvesno je da će biti još odmazde Amerike i njenih saveznika ako Huti ne budu radili kako im se kaže.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar