U celoj Italiji priča se o nekome ko sebe naziva „Fleksimen" i koji je objavio rat kamerama za merenje brzine na putevima.
Sebi je dao zadatak da ih sruši što više, a do sada je prijavio 15 uspešnih napada.
Specijalni policijski odred i četiri različita tužilaštva sada istražuju napade.
Anonimni vandal počeo je akciju pre nekoliko meseci na severoistoku zemlje, kada je sve više i više kamera bilo van funkcije.
Fotografije njegovih postupaka potom su se proširile društvenim mrežama, zajedno sa nadimkom koji je preuzet od italijanske reči za ugaonu brusilicu, flessibile - alat koji je uglavnom koristio za uništavanje kamera.
Dok njegove rušilačke akcije moguće odražavaju gnev javnosti zbog sve većeg broja kamera za kontrolu brzine na putevima, drugi upozoravaju da se u Italiji beleži veći broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama nego u mnogim drugim evropskim zemljama.
Ono što nije jasno je da li je „Fleksimen" jedan čovek ili više njih, ili se sada taj pokret razvio i ima mnogo vandala imitatora.
Policija u severozapadnom regionu Pijemont saopštila je da je podigla optužnicu protiv osumnjičenog 50-godišnjaka, ali je većina napada prijavljena u oblasti Veneto na severoistoku.
Na mestu jednog od svojih poslednjih napada, anonimni osvetnik je ostavio rukom ispisanu poruku: „Ovde je bio Fleksimen".
Vandalske metode su dosledne, a na društvenim mrežama raste broj onih koji podržavaju Fleksimena, doživljavajući ga kao neku vrstu modernog Robina Huda.
Čak mu je i ulični umetnik Evirejn posvetio najnoviji rad u Padovi.
Njegov grafit prikazuje lik Ume Turman iz filma Kventina Tarantina „Ubij Bila", koja drži mač u jednoj ruci i isečenu kameru za kontrolu brzine u drugoj.
Autoveloks (autovelox), kako se saobraćajne nadzorne kamere nazivaju Italiji, oduvek su bile sporne i izazivale polemike.
Poznato je da ih Italija ima najviše u Evropi - procenjuje se da je na putevima postavljeno od 11.000.
To je za trećinu više nego u Velikoj Britaniji (7.700) i skoro tri puta više nego u Nemačkoj (4.700).
To, verovatno, objašnjava izvor besa pojedinih u Italiji prema kamerama za merenje brzine, a lokalni gradonačelnici kažu da još neće zameniti uništene kamere novim.
Zvanično obrazloženje za takav stav je - smirivanje situacije.
Poslednjih godina, drastično su porasle zaprećene kazne vozačima za prekoračenje brzine.
U gradsku kasu Firence, recimo, od tih kazni se slilo 23,2 miliona evra tokom 2022. godine, a slede Milano, Đenova i Rim, podaci su italijanskog udruženja za zaštitu potrošača Kodakons.
Ali podaci o bezbednosti na putevima u Italiji su sumorni.
Evropski savet za bezbednost u saobraćaju procenjuje da je broj smrtnih slučajeva u Italiji na milion stanovnika 2022. iznosio 54, što je skoro dvostruko više od 26 na milion izgubljenih života u Velikoj Britaniji i 37 na milion u Španiji.
Paolu di Karo, političku novinarku italijanskog dnevnog lista Korijere dela Sera, ovi podaci lično pogađaju.
Zbog lične tragedije, ona se protivi „Fleksimenu" i onima koji ga podržavaju.
Dok je čekao autobus u Rimu u oktobru 2022, njenog 18-godišnjeg sina Frančeska Valdiserija oborio je i ubio vozač koji je vozio prebrz.
„Volela bih da [Fleksimen] samo jedan dan, jedan jedini dan, oseti ono što ja osećam kada odem da položim cveće na mesto gde je moj sin ubijen, a zatim na [groblje u] Veranu gde zauvek počiva u sanduku prekrivenog betonom", kaže ona.
Dok je išla ka sinovljevom grobu, ona je za BBC rekla da enigma i misterija koja obavija „Fleksimena" odražava kulturu koja poručuje ljudima da imaju pravo da osećaju da pravila ne važe za njih.
„Ljudi ga doživljavaju kao heroja, ali 'Fleksimen' je za mene prosto sramota.
„Ideja da se tako nešto radi samo iz zabave… meni je jednostavno nepodnošljiva. Kao da se rugaju mom sinu."
Priča o kamerama za kontrolu brzine ušla je i u italijansku politiku.
Mateo Salvini, lider stranke Liga, uvideo je da iz ovoga može da izvuče korist uoči regionalnih i evropskih parlamentarnih izbora.
Salvini, koji je i ministar saobraćaja i zamenik premijera, kritikovao je gradonačelnika Bolonje Matea Leporea zbog uvođenja novog ograničenja brzine od 30 kilometara na sat širom grada.
Smanjenje brzine u Bolonji, međutim, potpisalo je ministarstvo koje vodi Salvini, a izazvano je podacima Evropske komisije koje pokazuju da je rizik od smrti za pešake osam puta veći pri 50 kilometara na sat nego pri 30 kilometara na sat.
Odluka o smanjenu brzine u Bolonji iniciralo je protest vozača, a više od 52.000 ljudi potpisalo je peticiju da se o tome organizuje referendum.
„Problem je što je ograničenje od 30 kilometara na sat jednostavno prenisko", požalila se Gvendalina Furini, 22-godišnja studentkinja koja je pokrenula peticiju.
„Prolazak kroz grad traje predugo, a ne rešava suštinski problem, a to su ljudi koji voze pod dejstvom alkohola ili droge", kaže ona.
Na nedavnom sastanku, sučelila se i sa gradonačelnikom, ali za sada bez uspeha.
Iako priznaje da nije stručnjak za saobraćaj, želi da se njen glas čuje.
„Mi smo referendumom dobili pravo na razvod i abortus, zašto se i o ovome tako odlučilo?
„Ovo nije demokratija koju studiram na fakultetu".
Pogledajte video: Kritične tačke za bicikliste u Beogradu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar