Rusija i Ukrajina: Odgovori na pet ključnih pitanja posle dve godine rata

Nemajući razloga da verujemo da će se ovaj rat u skorije vreme okončati, pozabavili smo se trenutnom situacijom i onim što bi moglo da se desi u budućnosti.
Two Ukrainian soldiers duck after firing a mortar
Getty Images
Rat u Ukrajini ulazi u treću godinu

Dve godine od početka rata u Ukrajini, nema razloga da se veruje da će se on u skorije vreme okončati.

Ni Ukrajina ni Rusija, ni ključni saveznici obe strane, ne vide nikakvu osnovu za mirovni sporazum.

Kijev ne odustaje od tvrdnje da njegove međunarodno priznate granice moraju biti povraćene i da će potisnuti ruske trupe napolje, dok stav Moskve ostaje da Ukrajina nije legitimna zemlja i da će ruske trupe nastaviti sa napadima sve dok njeni ciljevi ne budu postignuti.

Analizirali smo šta se trenutno dešava i kuda bi ovaj sukob mogao da ode u budućnosti.

Ko pobeđuje?

Žestoke borbe su se nastavile tokom zime, koštajući obe strane mnogo života.

Linija fronta se proteže 1.000 kilometara a njen oblik se vrlo malo promenio od jeseni 2022. godine.

U roku od svega nekoliko meseci od početka potpune invazije pre dve godine, Ukrajina je potisnula ruske snage nazad sa severa i oko glavnog grada Kijeva.

Kasnije tokom godine uspela je da povrati velike delove teritorije na istoku i jugu.

Ali sada su se ruske snage ukopale iza čvrstih utvrda, a Ukrajinci tvrde da im ponestaje municije.

Rusija, Ukrajina
BBC
Kako se menjala vojna kontrola u Ukrajini

Mnogi vide sliku vojne pat-pozicije - među njima nedavno smenjeni ukrajinski šef generalštaba Valerij Zalužnji i nekoliko ruskih vojnih blogera koji podržavaju Kremlj.

Sredinom februara, ukrajinske trupe su se povukle iz Avdejevke na istoku oko koje su se dugo vodile borbe.

Ruske snage su to proglasile velikom pobedom - zbog strateškog položaja Avdejevke - potencijalno otvorivši puteve za dublju invaziju.

Kijev je rekao da je cilj povlačenja bio spasavanje života njegovih vojnika i nije krio da su njegove trupe bile brojčano i oružano nadjačane.

Bio je to najveći napredak Rusije još otkako je zauzela Bahmut u maju prošle godine.

Ali Avdejevka je svega 20 kilometara severozapadno od Donjecka, ukrajinskog grada koji Rusija drži pod okupacijom još od 2014. godine.

Tako mali prodor daleko je od prvobitnih ruskih ambicija iz februara 2022. godine, koje su delili vojni blogeri i neprestano ponavljala državna propaganda - da će glavni grad Kijev biti zauzet „za tri dana".

Trenutno je oko 18 odsto ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom, u šta spadaju i poluostrvo Krim anektirano u martu 2014. godine i veliki delovi Donjecke i Luganske oblasti na istoku koje je Rusija zauzela ubrzo potom.

Rusij, Ukrajina, oblasti pod kontrolom Rusije
BBC

Da li jenjava podrška Ukrajini?

U protekle dve godine, saveznici Ukrajine su joj slali ogromne količine vojne, finansijske i humanitarne pomoći - sa skoro 92 milijarde dolara od institucija Evropske unije i 73 milijarde dolara od SAD zaključno sa januarom 2024. godine, prema Institutu Kil za svetsku ekonomiju.

Tenkovi, protivvazdušna odbrana i artiljerija dugog dometa poslati sa Zapada značajno su pomogli Ukrajini.

Ali dotok pomoći poslednjih meseci je oslabio, usred rasprava o tome koliko dugo saveznici mogu realno da pružaju podršku Ukrajini.

U SAD, novi paket od 60 milijardi dolara blokiran je u Kongresu, uhvaćen između dve vatre domaćih političkih trvenja.

Među pristalicama Ukrajine vlada bojazan da će američka podrška presušiti ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću posle predsedničkih izbora u novembru.

U EU je u februaru odobren paket pomoći od 54 milijarde dolara nakon velikih rasprava i cenkanja, naročito sa Mađarskom, čiji je premijer Viktor Orban Putinov saveznik koji se otvoreno protivi pomaganju Ukrajini.

Takođe, EU je na putu da isporuči tek oko polovine od milion artiljerijskih granata koje je želela da obezbedi Kijevu do kraja marta 2024. godine.

vojna pomoć Ukrajini
BBC

U saveznike Rusije spada susedna Belorusija, čiju je teritoriju i vazdušni prostor ova koristila za ulaske u Ukrajinu.

Iran šalje Rusiji dronove šahed, tvrde SAD i EU, mada Iran priznaje da je Rusiji slao samo mali broj dronova pre rata.

Bespilotne letelice su se pokazale izuzetno efikasnim u pogađanju ciljeva u Ukrajini - u ratu u kom je velika potražnja za dronovima na obe strane zbog njihove sposobnosti da izbegavaju protivvazdušnu odbranu.

Sankcije nisu funkcionisale tako dobro kao što su se zapadne zemlje nadale i Rusija još uvek uspeva i da prodaje naftu i da nabavlja delove i komponente za vlastitu vojnu industriju.

Veruje se da Kina ne šalje oružje nijednoj strani.

Ona je generalno izvodila pažljivu diplomatsku tačku balansiranja oko ovog rata, ne osudivši rusku invaziju ali ni ne pruživši vojnu podršku Moskvi - mada su ona i Indija nastavile da kupuju rusku naftu.

I Rusija i Ukrajina su takođe uložile veliki napor u pridobijanju zemalja u razvoju na svoju stranu, sa brojnim diplomatskim posetama Africi i Latinskoj Americi.

Da li su se ciljevi Rusije promenili?

Naširoko se veruje da ruski predsednik Vladimir Putin i dalje želi čitavu Ukrajinu.

U skorašnjem intervjuu sa američkim televizijskim voditeljom Takerom Karlsonom, ruski predsednik je - neupitan - još jednom izložio izvitopereni pogled na istoriju i sukob.

On odavno tvrdi, ne ponudivši ubedljive dokaze za to, da je civilima u Ukrajini - naročito u istočnoj oblasti Donbasu - neophodna ruska zaštita.

Vladimir Putin i Taker Karlson
Sputnik / Reuters
Putin je u intervjuu Takeru Karlsonu izrazio žaljenje zbog širenja uticaja NATO-a na istok

Pre rata je napisao dugi esej koji je negirao postojanje Ukrajine kao suverene države, tvrdeći da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod".

U decembru 2023. godine rekao je da su njegovi ciljevi za ono što Rusija zove „specijalnom vojnom operacijom" nepromenjeni, što važi i za „denacifikaciju" - zasnovanu na neosnovanoj tvrdnji o uticaju krajnje desnice u zemlji.

On takođe kaže da želi „demilitarizaciju" i „neutralnu" Ukrajinu i nastavlja da se protivi širenju uticaja NATO na istok.

Kao nezavisna država Ukrajina nikad nije pripadala nijednom vojnom savezu.

U njene političke ciljeve spadali su pridruživanje Evropskoj uniji i bila je u pregovorima za približavanje savezu sa NATO - od kojih oba sada deluju verovatnije nego na početku rata.

Ciljevi ovih inicijativa su jačanje ukrajinske državnosti i njena zaštita od uvlačenja u potencijalne geopolitičke projekte oživljavanja Sovjetskog Saveza u bilo kakvom obliku.

Kako bi rat mogao da se završi?

Imajući u vidu da je malo verovatna da će se bilo koja strana predati, a da će Putin najverovatnije ostati na vlasti, analitičari obični predviđaju dug rat.

Ekspertska grupa za globalnu bezbednost Globsek spojila je mišljenja desetine eksperata da bi procenila verovatnoću različitih ishoda.

Najverovatniji scenario bio je rat iznurivanjem koji će potrajati duže od 2025. godine, sa velikim žrtvama na obe strane i Ukrajinom koja će nastaviti da zavisi od savezničkih pošiljki oružja.

Drugi najverovatniji scenario obuhvatao je potencijalnu eskalaciju sukoba u drugim delovima sveta, kao što su Bliski istok, Kina-Tajvan i Balkan - sa Rusijom koja želi da raspiri te napetosti.

Soldier walks past memorial wall for fallen soldiers in Kyiv, 4 February 2024
EPA
Može da se očekuje dug rat i još mnogo žrtava, kažu stručnjaci

Druga dva potencijalna scenarija, od kojih su se oba smatrala jednako verovatnim, bila su ili da će Ukrajina ostvariti nekakav vojni napredak ali bez sporazuma o okončanju rata - ili slabljenje podrške ukrajinskih saveznika i njihovog pritiska da se dođe do sporazuma kroz pregovore.

Neizvesnost, međutim, ostaje, i oko potencijalnog uticaja ishoda američkih predsedničkih izbora, i oko toga kako drugi ratovi, naročito sukob između Izraela i Hamasa, mogu da utiču na prioritete i lojalnost saveznika i Ukrajine i Rusije.

Da li bi sukob mogao da se proširi?

Sredinom februara, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da će održavanje Ukrajine u „veštačkom deficitu" sa oružjem samo pomoći Rusiji.

On je u Minhenu na međunarodnoj konferenciji posvećenoj bezbednosti rekao da će Putin narednih nekoliko godina učiniti „katastrofalnim" za mnogo više zemalja ako mu se zapadni svet ne suprotstavi.

A woman covers her face with her hand as she stands in front of a house burning in Irpin, outside Kyiv, 4 March 2022
Getty Images

Stručna grupa Kraljevski institut ujedinjenih službi tvrdi da je Rusija uspešno prebacila privredu i odbrambenu industriju na vojnu proizvodnju i da se pripremila za dugi rat.

Institut tvrdi da Evropa ne uspeva da održi korak - a istu zabrinutost izložio je i poljski ministar spoljnih poslova.

Evropske zemlje - u koje spadaju upozorenja nemačkog ministra spoljnih poslova i estonske obaveštajne službe - nedavno su izrazile strahove da bi Rusija u narednoj deceniji mogla da napadne neku zemlju članicu NATO.

Ovo je navelo NATO i EU da pojačaju planiranja za budućnost, i u pogledu vojnih sposobnosti i spremnosti društava da žive u veoma drugačijem svetu.


Pogledajte i ovu priču:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Da li se ukrajinski operativci bore protiv ruskog Vagnera u sudanskom ratu

Na internetu su se pojavili snimci na kojima se navodno vidi kako ukrajinski operativci saslušavaju ruske plaćenike u Sudanu, dok neki medijski izveštaji sugerišu da bi Ukrajina mogla da učestvuje u sudanskom građanskom ratu. Da li se Ukrajina bori protiv ruske grupe Vagner u Africi uprkos tekućem ratu na vlastitoj teritoriji?