Rusija i Ukrajina: „Ne treba isključiti slanje zapadnih trupa u Ukrajinu", kaže francuski predsednik Makron

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je za evropsku bezbednost „ključno da Rusija bude poražena u Ukrajini", a nije isključio mogućnost i slanja zapadnih trupa.

On je u Parizu rekao da su se evropski lideri saglasili da obezbede Ukrajini rakete srednjeg i dugog dometa.

Dodao je da „ne postoji konsenzus" o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, ali da „ništa ne treba isključiti".

Dok se Ukrajina suočava sa velikom nestašicom oružja, ruska vojska je u poslednje vreme ostvarila nekoliko uspeha na frontu.

• Dve godine rata u Ukrajini: Odgovori na pet ključnih pitanja
• Da li Rusija preokreće situaciju u Ukrajini
• „Poginulo 31.000 ukrajinskih vojnika od početka rata", kaže Zelenski

Kijev kritično zavisi od oružja zapadnih saveznika, posebno SAD, kako bi mogao da nastavi borbu protiv Rusije, koja je mnoga snažnija vojna sila sa obiljem artiljerijske municije.

Ali preko potrebni, novi paket vojne pomoći od više od 60 milijardi dolara iz SAD i dalje čeka odobrenje donjeg doma Kongresa, nakon što je Senat dao zeleno svetlo.

Proteklog vikenda, ukrajinski ministar odbrane rekao je da je trenutno odložena gotovo polovina celokupne zapadne pomoći, što Ukrajinu košta života i teritorije.

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u treću godinu, bez naznaka da bi najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata mogao uskoro da bude završen.

Kriznom sastanku podrške Ukrajini u ponedeljak prisustvovali su šefovi evropskih država, među kojima i nemački kancelar Olaf Šolc i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron.

Učestvovali su i američki i kanadski zvaničnici.

„Uvereni smo da je poraz Rusije apsolutno neophodan za bezbednost i stabilnost u Evropi", rekao je Makron.

Opisujući Rusiju kao „jedinog agresora", nastavio je: „Mi nismo u ratu sa ruskim narodom. Mi jednostavno ne želimo da im dozvolimo da pobede".

Makron je najavio da će koalicija obezbediti Ukrajini „rakete i bombe srednjeg i dugog dometa za izvođenje dubokih udara".

Nije rekao kada će takvo oružje biti isporučeno.

• Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"
• Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
• „Žao mi je svakog izgubljenog života": Kako su dve godine rata promenile Rusiju

Makron nije isključio slanje zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu, ali je priznao da postoje razlike među saveznicima.

„Danas nije bilo konsenzusa da trupe budu poslate u Ukrajinu i to način koji je zvaničan, pretpostavljen i odobren", rekao je on.

„Ali u perspektivi, ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve da Rusija ne dobije ovaj rat".

Češki premijer Petr Fijala ranije je rekao da njegova zemlja nema nameru da pošalje vlastite snage koje bi učestvovale u ratu u Ukrajini.

On je reagovao na komentare slovačkog kolege Roberta Fica, koga je citirala novinska agencija Rojters:

„Mogu da potvrdim da ima zemalja koje su spremne da pošalju trupe u Ukrajinu, postoje zemlje koje kažu da to nikada neće učiniti, među kojima je i Slovačka, a ima i zemalja koje kažu da ovaj predlog treba razmotriti."

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je takođe učestvovao na sastanku u ponedeljak putem video veze, rekao je da „sve što radimo zajedno u odbrani od ruske agresije daje stvarnu sigurnost našim nacijama u decenijama koje dolaze".

Rusija je više puta upozoravala da bi bilo kakvo raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini izazvalo direktan sukob Moskve i vojnog saveza NATO-a.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk