U razmaku od par nedelja, dva psa su uginula u Novom Sadu na skoro isti način, a gradom na severu Srbije proširila se sumnja da neko namerno truje životinje.
Oba psa pojela su nepoznati sadržaj iz male konzerve u novosadskom naselju Telep, posle čega su počeli da se nekontrolisano tresu.
„Psi su kod nas došli sa teškim nervnim i kardiološkim poremećajima.
„Bez svesti, sa grčevima, krvarenjem. Kolega je stigao tek da im stavi braunilu, kap infuzije nije istekla, već su uginuli", kaže veterinar Aleksandar Savić, iz ordinacije Sirius vet, koja je pokušala da zbrine pse, za BBC na srpskom.
Iako se još čekaju toksikološki nalazi, Savić sumnja da se radi o trovanju i to otrovom „kakav veterinari nisu do sada videli".
Ubrzo pošto se saznalo za smrt dva psa, društvenim mrežama deljene su informacije o navodnim trovanjima u drugim delovima Novog Sada.
„Nismo uspeli da dođemo do zvanične potvrde da je bilo trovanja", kaže Milena Brkljačić, iz Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad - SPANS, za BBC na srpskom.
Dodaje, međutim, da „trovanja jesu konstanta", ali da često ostaju neregistrovana.
Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kažu za BBC na srpskom da su od početka godine primili jednu krivičnu prijavu zbog dela ubijanje i zlostavljanje životinja.
Početkom aprila, novinar Nedim Sejdinović izveo je psa Lazu u uobičajenu šetnju u novosadskom naselju Telep.
U narasloj travi, Laza je naišao na malu konzervu koju je olizao, opisao je Sejdinović u tekstu objavljenom u nedeljniku Vreme.
„Nije prošlo ni minut-dva, Laza počinje da se trese i okreće ukrug", piše.
Odvodi ga u najbližu ambulantu, a veterinar „podiže ruke i kaže da nismo prvi".
Nekoliko nedelja ranije još jedan pas iz istog novosadskog naselja uginuo je na sličan način, kaže veterinar Aleksandar Savić za BBC na srspkom.
Sejdinović je prijavio slučaj policiji, dok je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu delo kvalifikovalo kao ubijanje i zlostavljanje životinja.
„Dežurni javni tužilac... naložio je da radnici JKP 'Zoohigijena' Novi Sad izađu na lice mesta i telo psa prenesu na Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad.
„Zatraženo je veštačenje, odnosno obdukcija psa i postupak je u toku", rečeno je u Tužilaštvu za BBC na srpskom.
Uzorci su poslati na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu radi daljih toksikoloških analiza, prenosi Sejdinović njegova saznanja za BBC na srpskom.
„Trovanje pasa prolazilo je bez medijske pažnje, bez institucionalnog odgovora, završavajući u nekim ćoškovima vesti.
„Veoma je važno da vlasnici pasa i oni koji primete slučajeve trovanja napuštenih životinja, to prijave, jer u pitanju krivično delo", kaže Sejdinović.
Dodaje da je to posebno bitno u situacijama kada životinje, kao što se desilo Lazi, naiđu na „tako snažan otrov, čije je dejstvo brzo i zastrašujuće".
„To onda nije samo krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, već i krivično delo izazivanja opšte opasnosti.
„Plašim se šta bi se desilo da neko dete dođe u dodir sa takvim otrovom. Nije potrebna ogromna tragedija, pa da shvatimo kakvu opasnost neki ljudi stvaraju", kaže.
Veterinar Aleksandar Savić kaže da se veterinari sreću sa otrovima, ali koji ne deluju odmah.
„Uglavnom imamo nekoliko dana od konzumiranja otrova do nekih prvih kliničkih simptoma.
„U slučaju ova dva psa, ništa slično ranije nismo videli", govori.
On kaže da se događa da se psi otruju antrifrizom, ili preparatima koji se koriste protiv pacova.
„U takvim situacijama imate tri do deset dana, a prvi simptomi nisu tako intezivni da nemate vremena da reagujete.
„Ne postoje protivotrovi, već koristimo mehanizme koji su suprotni od delovanja otrova da bismo pomogli", dodaje.
Povodom drugih slučajeva trovanja o kojima se pisalo na društvenim mrežama, on kaže da je za sada sve na nivou spekulacija i da ne postoje zvanične potvrde.
Njega međutim brine stanje u kome su psi koji su uginuli dovedeni, jer ako se radi o otrovu, onda to može biti veoma opasno za ljude.
„I kao veterinaru i kao roditelju, meni je to strašno i plašim se da bi moglo da bude još strašnije", kaže.
Kada se otruju vlasnički psi, vlasnici podnose prijavu, dok je u slučaju napuštenih životinja ta procedura odgovornost Zoohigijene, objašnjava Milena Brkljačić.
„Dobijamo povremenu upite građana kome da se obrate kada je njihov pas otrovan.
„Vlasnici, međutim, često odustaju od procedura zbog visokih cena toksikoloških analiza i pomire se s tim da jednostavno psa više nema", kaže.
Ako je otrovana napuštena životinja, u tom slučaju Zoohigijena bi trebalo da pokrene dalje analize.
„Ono što mi primećujemo jeste da njihova praksa baš i nije da utvrđuju šta bi bio razlog uginuća", smatra Brkljačić.
Dodaje da se udruženje Spans trudi da ne stvara paniku i da ukazuju da informacije o navodnim trovanjima za sada nisu zvanično utvrđene.
„Ipak, jedna od naših obaveza jeste i da ukažemo vlasnicima da više obrate pažnju kako bi izbegli mogućnost da se psi otruju", dodaje.
Pored namernog trovanja, dešava se i da psi budu „kolateralna šteta", kada poljoprivrednici na njivama bacaju otrove od kojih strada pas, objašnjava.
Prema informacijama novosadskog portala 021, u poslednjih pet godina podneto je 37 krivičnih prijava u vezi sa krivičnim delom zlostavljanje i ubijanje životinja.
U istom periodu doneto je šest presuda.
Trovanja pasa, ali i drugih životinja, poput ptica i riba, nisu retkost u Srbiji i u drugim zemljama regiona.
Početkom marta 2024. godine, zabeležen je pomor više od 800 ptica kod Kikinde, na severu Srbije.
Pogledajte video: Toplo utočište za pse sa ulice
Gotovo u isto vreme kada su se pojavile sumnje o trovanju pasa u Novom Sadu, pokret Bravo iz ovog grada pokrenuo je peticiju da se ukine višegodišnja zabrana hranjenja napuštenih životinja.
„Osim što je duboko nehumana, ova odluka nije ni u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja", naveo je pokret u obrazloženju peticije, koju je do sada potpisalo više od 1.500 ljudi.
Sporna odluka postoji dugi niz godina u Novom Sadu i ovo nije prva inicijativa za njeno ukidanje.
Milena Brkljačić kaže da je udruženje Spans sa još osam organizacija podnelo inicijativu da se briše ovaj član iz gradske Odluke o držanju domaćih životinja.
Traže i da se u propisima definiše na koji način građani mogu da hrane napuštene životinje.
„Do sada nije postojala politička volja da se to uradi ni za vreme ove, ni za vreme prethodne vlasti u gradu", kaže.
Ona navodi da program brige o napuštenim životinjama podrazumeva da se ona pokupi se ulice, steriliše, odnosno kastrira, vakciniše protiv besnila i potom vrati na ulicu ukoliko nije opasna.
„S druge strane, grad koji je doneo taj program zabranjuje građanima da hrane napuštene životinje na javnim površinama", kaže.
Predstavnici gradske vlasti ranije su navodili da „niko neće biti kažnjen zbog toga što je napuštenom psu dao komad hleba ili vodu".
„Nadležne gradske službe pokrenule bi upravne postupke protiv prekršilaca samo u slučajevima drastičnog kršenja pomenute Odluke, na način da se uznemiravaju komšije i izuzetno narušavaju uslovi u prostorijama i objektima zajedničkog stanovanja", navedeno je u saopštenju.
Milena Brkljačić smatra da to nije dobar način.
„Nije dobro da se kaže nećemo da brišemo to, ali nećemo ni da primenjujemo, nego ćemo postupati selektivno", zaključuje.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 19
Bojan
Kako da ne, baš z grada ih dovoze a 80% pasa u gradu pundravci od 10 kila. Zaviri bolje kod svojih seoskih komšija da vidiš kako drže pse, da li ih sterilišu i kojom brzinom ih menjaju pa će ti biti jasno i ko ti ostavlja lutlice.
Čaruga
Miki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar