Mediji: Ljudi sve više izbegavaju vesti, zamoreni su, pokazuju istraživanja

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku možda su doprineli odluci mnogih ljudi da više ne prate vesti, kažu autori izveštaja.
gaza, palestinci
REUTERS/Mohammed Salem
Izveštaj Rojtersovog instituta sugeriše da neki ljudi izbegavaju vesti zbog rata u Gazi

Sve veći broj ljudi prestaje da prati vesti, opisujući ih kao depresivne, surove i dosadne, pokazuje svetsko istraživanje.

Četvoro od deset ljudi ili 39 odsto svetskog stanovništva trudi se da izbegava vesti, podaci su najnovijeg istraživanja Instituta Rojters na Univerzitetu Oksford.

Ove brojke znatno su veće u poređenju sa onim iz 2017. godine, kad je 29 odsto ljudi reklo da se trudi da ne prati medije.

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku možda su doprineli želji da se medijska izveštavanja izbegnu, kažu autori studije.

Dodali su i da je zaobilaženje vesti sada na rekordno visokom nivou.

JuGov (YouGov) je u januaru i februaru anketirao ukupno 94.943 odraslih iz 47 zemalja za ovogodišnji Diital njuz riport (Digital News Report).

Podaci su objavljeni u godini u kojoj su milijarde ljudi širom sveta izašli na birališta ili ih čekaju izbori, kao recimo u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD.

U izveštaju se navodi da su izbori povećali interesovanje za vesti u nekoliko zemalja, među kojima su i Sjedinjene Američke Države.

Međutim, prema studiji, sveukupno interesovanje opada.

Samo 46 odsto ljudi reklo je da je veoma ili izuzetno zainteresovano za vesti, što je daleko manje od 63 odsto zabeleženih tokom 2017. godine.

U Velikoj Britaniji se od 2015. godine interesovanje za vesti skoro prepolovilo.

„Dnevne vesti u medijima u skorije vreme su očigledno bile posebno zamarajuće.

„Imali smo pandemiju i ratove, tako da je potpuno prirodna reakcija ljudi to da okrenu glavu od vesti, bilo da bi zaštitili sopstveno mentalno zdravlje ili zato što jednostavno žele da nastave život", rekao je Nik Njuman, autor studije za BBC.

Dodao je i da oni koji selektivno prate vesti, to čine jer se osećaju „nemoćno".

„Oni imaju utisak kao da ne mogu da kontrolišu masovna dešavanja u svetu", objašnjava.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Jedna grupa ljudi je sve više opterećena i zbunjena količinom informacija koja dolazi do njih, dok su drugi umorni od politike, kaže on.

Prema podacima iz izveštaja, veća je verovatnoća da će se žene i mladi osećati iscrpljeno zbog velikog broja vesti.

Ipak, poverenje u vesti ostaje stabilno.

Oko 40 odsto ljudi veruje medijima, za četiri odsto manje nego što je bilo u jeku pandemije korona virusa, pokazalo je istraživanje.

U Velikoj Britaniji, poverenje u vesti je blago poraslo ove godine, na 36 odsto, što je i dalje za oko 15 procenta niže nego pre referenduma o Bregzitu - izlasku Velike Britanije iz Evropske unije - 2016. godine.

Tramp
Getty Images
Američka izborna kampanja je podstakla više ljudi da se zainteresuju za vesti

BBC-ju se najviše verovalo u Velikoj Britaniji, a potom slede Kanal 4 i ITV.

TikTok pobeđuje Iks

Izveštaj je otkrio da je publika koja prati tradicionalne izvore izveštavanja, kao što su televizija i štampa, naglo opala tokom protekle decenije, a mlađi ljudi su se radije informisali ili preko društvenih mreža.

U Velikoj Britaniji, skoro tri četvrtine ljudi (73 odsto) reklo je da se informiše na internetu, polovina njih prati televiziju i samo 14 odsto štampu.

Najvažnija društvena platforma za vesti je i dalje Fejsbuk, mada je on u dugotrajnom padu.

TikTok
Getty Images
TikTok se sve više upotrebljava, posebno među mladima

Jutjub i Vocap ostaju važni izvori vesti za mnoge, dok je isformisanje putem TikToka u porastu.

TikTok je pretekao Iks, nekadašnji Tviter.

Oko 13 procenata ljudi koristi aplikaciju za deljenje vesti u formi videa, u poređenju sa 10 odsto korisnika Iksa.

Uloga TikToka u izveštavanju je znatno veća kod mladih koji imaju između 18 i 24 godina i iznosi čak 23 odsto.

Prateći ove promene, video postaje sve važniji izvor onlajn vesti, posebno kod mlađe publike.

Prema izveštaju, najviše su privlačni kratki video snimci vesti.

„Publika voli video snimke, jer su jednostavni za korišćenje i pružaju širok spektar relevantnog i zanimljivog sadržaja.

„Ali mnogi tradicionalni mediji su i dalje ukorenjeni u kulturi zasnovanoj na tekstu i bore se da se prilagode", kaže Njuman.

politička debata u Britaniji
Getty Images
Autori izveštaja kažu da neki ljudi smatraju da u vestima ima „previše politike"

U izveštaju se navodi da je jedna od svetlih tačaka podkast.

Ipak, oni privlače manjinski deo publike, koja je dobro obrazovana.

Izveštaj je otkrio i široko rasprostranjenu sumnju o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da se koristi u izveštavanju, posebno za potresne vesti o ratovima.

„Više se poverenja daje veštačkoj inteligenciji pri obavljanu jednostavnijih poslova poput transkripcije i prevođenja, ali se sumnja da ona može da zameni novinare", piše u izveštaju.


Pogledajte video: Javljanje novinara BBC-ja iz Kijeva u vreme vazdušnog napada


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Realista

    18.06.2024 15:49
    Šokantno!
    ... ja sam ovde samo zbog komentara, vesti me ni neinteresuju. Po komentarima znam koliko smo bolestan narod i da nam skoro nema izlaza iz ludila...
  • Dejan Drugi

    17.06.2024 18:38
    Mani se
    Batali vesti, uzmi pivce ili dva, idi u setnju, igraj s drustvom karte, gledaj Nacionalnu geografiju, Planeta zemlja i lepe filmove :)
    Ko jos cita ili gleda vesti, to je ispiranje mozga 20-30 godina unazad i odlazak u ludnicu, pod lekove i alkohol.
    Cuvaj svoje zdravlje!
  • Dejan

    17.06.2024 16:35
    Ja izbegavam vesti zato što su u potrazi za klikovima mediji fokus prebacili isključivo na hroniku i to onu najcrnju. Počelo je još za vreme korone, a sada se nastavlja na apsolutno svemu. Svaki naslov mora da sadrži velikim slovima ispisane reči poput "horor", "užas", "strašno". Posle čitanja tih i tako prezentovanih vesti osećam nelagodu i uznemirenost, a po prirodi sam vrlo vedar čovek.
    Ostaje mi samo da se pitam da li sam ja loša osoba zato što želim da pročitam vesti bez da posle posegnem za alkoholom?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.