Ponovo pred izborom Zapad ili Rusija, Srbija će, po svemu sudeći, početkom maja biti uz Moskvu, a nasuprot većini zemalja Evropske unije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prisustvovati obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Rusiji 9. maja, čak i ako mu se „nebo sruči na glavu", aludirajući na upozorenja iz EU zemalja da odlazak u Moskvu nije prihvatljiv.
„Kada god predsednik Vučić oseti da postoji prostor da jednoj od dve strane, Zapadu ili Rusiji, napravi neki ustupak, a da ga druga strana ne kazni previše, on to učini", kaže Helena Ivanov iz Društva Henri Džekson, istraživačkog centra za spoljnu politiku.
Dan pobede je nacionalni praznik u Rusiji, kome će ove godine, prema najavama ruskih medija, prisustvovati lideri Kine, Brazila, Indije, ali i Slovačke - EU članice.
Poslednjih godina, Moskva koristi vojnu paradu da naglasi vodeću ulogu Rusije kao borca protiv nacizma, čime pravda i vojnu ofanzivu na Ukrajinu, pokrenutu 2022.
Zbog rata, Rusija je kažnjena sankcijama zapadnih zemalja, nekadašnjih saveznika u antifašističkoj borbi.
Srbija se nije pridružila sankcijama, i često biva uzdržana kada se donose odluke kojima se kažnjava ruska ofanziva.
Učestvovanje u paradi 9. maja ili na proslavi u Moskvi Evropa neće biti olako shvatiti, upozorila je nedavno Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Oštrija poruka stigla je od Džonata Vseviova, generalnog sekretara estonskog Ministarstva spoljnih poslova, koji kaže da „određene odluke imaju cenu".
„Posledica je da se ne pridruže Evropskoj uniji", rekao je.
Upozorenja Beogradu iz Evropske unije nisu novost.
„Od 2022. godine bilo je mnogo diplomatskih ofanziva da Beograd uvede sankcije Rusiji.
„Razne su pretnje bile upućene, međutim, ništa se od toga na kraju nije ostvarilo", kaže Ivanov.
Iako EU nema želju da se širi, ima interes da sarađuje sa vlašću u Srbiji, ukazuje ona.
„Evropska poluga uticaja na Srbiju je oslabljena", ocenjuje Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Proširenje ne napreduje već 11 godina, što Beogradu omogućava da kaže: 'Ionako nas ne primate, pretite nam praznom puškom.'
„Važnije je pitanje da li bi Vučić ovakvim postupkom naljutio ključne države članice Evropske unije poput Francuske i Nemačke", govori autor knjige Balansiranje Srbije: Između Rusije i Zapada (Serbia's Balancing Act: Between Russia and the West).
Vučić kaže da će u Moskvu verovatno ići sam i „primiti sve udarce sveta, i spolja i iznutra", jer ne želi da se nedavno izabranoj vladi Srbije spočitava da je protiv Evropske unije.
Vlada premijera Đura Macuta izabrana je početkom aprila, a među ministrima ima i odlučnih protivnika ulaska Srbije u EU, poput ministra informisanja Borisa Bratine, koji je na jednom protestu zapalio zastavu evropskog bloka.
Srbija je postala kandidat za članstvo u EU 2012, ali u poslednje tri godine nije otvorila nijedan klaster, set pregovaračkih poglavlja koji postavljaju uslove za pridruživanje.
Među zamerkama koje ističu pojedine članice bloka najčešće su neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i neuvođenje sankcija Rusiji, manjak vladavine prava, kao zastoj u pregovorima Beograda i Prištine.
I pored sporih EU integracija, Evropska unija ostaje najveći donator i spoljnotrgovinski partner Srbije.
Kompanije iz Evropske unije bile su i vodeći investitori u Srbiji, podaci su iz 2023. godine.
Ako bi EU uvela sankcije Srbiji, svaki čovek u zemlji bi osetio na sopstvenoj koži, što bi moglo da ugrozi poziciju vlasti, kaže Helena Ivanov.
Uprkos odbijanju Srbije da uvede sankcije Rusiji, EU nije oštrije reagovala jer ima sopstvene interese - jedan je litijum, koji bi se kopao u dolini Jadra, a koji je potreban uniji da bi sprovela zelenu tranziciju, objašnjava ona.
„Srbija je i strateški vrlo važna zemlja i ima uticaj na politiku u susednim zemljama.
„Ukoliko bi Evropska unija ukinula fondove, postojao bi ozbiljno rizik da bi taj politički i ekonomski vakum počele da popunjavaju Rusija i Kina", kaže Ivanov.
Vlast iza kulisa radi mnogo toga što Evropskoj uniji i Zapadu odgovara, poput dostavljanja srpskog oružja Ukrajini.
Moskva je bila spremna da toleriše isporuke municije, jer je Srbija jedna od retkih država koja joj nije zatvorila sva vrata i pojedinim ruskim državljanima dodelila srpska dokumenta, ocenjuje Vuk Vuksanović.
„Srbija je i dalje korisna Rusiji za neke sitne usluge, pa je vredelo da zažmuri na neke postupke Beograda.
„Šire gledano, Rusija nije toliko zainteresovana za Balkan u ovom trenutku. Njen cilj je da pobedi u ratu koji vodi, a Balkan je od sporednog značaja", kaže Vuksanović.
Dve zemlje vezane su i zajedničkim vlasništvom u Naftnoj industriji Srbije, nad kojom od početka godine visi pretnja američkih sankcija.
Od početka rata u Ukrajini, u Srbiju je došlo stotine hiljada Rusa, a neki od njih dobili su srpsko državljanstvo odlukama najviših državnih funkcionera.
Među onima koji su postali srpski državljani, nalaze se moćnici povezani sa obaveštajnim strukturama, profiteri u ratu i oligarsi, objavio je istraživački portal Krik.
Vučić je potvrdio da će prisustvovati obeležavanju Dana pobede u Rusiji kada je objavio i nalaze izveštaja ruske obaveštajne službe o upotrebi zvučnog oružja tokom antivladinih protesta 15. marta.
BBC nije mogao da potvrdi autentičnost dokumenta objavljenog na ruskom i srpskom na sajtu Bezbednosno-informativne agencije, bez memoranduma i autora.
Zvučni top nije upotrebljen, i postoje naznake da je reakcija okupljenih bila planska i sinhronizovana, zaključak je o događaju 15. martu, o kome istragu pred međunarodnim institucijama traži više srpskih nevladinih organizacija.
Od tada je Moskvu posetio partirjarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, koji je na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, zaključio da „srpski narod gleda na ruski narod kao na jedan"
„Ponekad može biti da je nada Srba velika, nada koja više zavisi od Rusije, ruske politike, nego od srpske", rekao je Porfirije.
Patrijarh je takođe rekao da je želja SPC da „ako bude novog geopolitičkog razgraničenja, budemo blizu u tom ruskom okruženju", tvrdeći da „centri moći žele da sa Zapada razbijaju identitet srpskog naroda i kulturu".
Poput srpskih zvaničnika, i Porfirije je rekao da je „obojena revolucija", kako vlasti opisuju višemesečne studentske proteste, „iskušenje" koje će biti pobeđeno.
Iako su stanovnici Srbije svesni da ekonomski, politički, ni vojno ne bilo isplativo za Srbiju da se odseče od Evropske unije, podrška EU integracijama sve je manja, kaže Helena Ivanov.
To se videlo i na masovnim antirežimskim protestima ove godine na kojima, za razliku od nekih ranijih, nije bilo zastave EU, ocenjuje ona.
Oni koji su verovatno bili najzagriženiji da Srbija uđe u Uniju, sada su razočarani reakcijom Brisela na proteste, objašnjava.
Umesto nedvosmislene podrške koju su mnogi demonstranti očekivali, lideri EU su vodili razgovore sa Vučićem u Briselu, bez previše kritike.
Pored razočaranosti Briselom, rasprostranjeno je i uverenje da je „Rusija veliki brat koji Srbiju štiti", kaže Ivanov.
Istraživanje, u kome je učestvovala 2022. godine, pokazalo je da je tada većina ispitanika iz Srbije smatrala da država ne treba da uvede sankcije Rusiji.
Većina je verovala i da to ne bi trebalo da učini ni kada bi EU ponudila olakšice ili zapretila nekim vidom sankcija Srbiji.
Ovakvim stavovima doprineo je, između ostalog, odnos Zapada prema Srbiji u kome ljudi vide da se „stalno nešto traži da bi se nešto malo dalo", kaže Ivanov.
„Naklonosti Rusiji doprinosi i izveštavanje domaćih medija, koji Rusiju dižu od nebesa, a zapadne aktere često unižavaju."
Nedavno istraživanje Centra za informacije na Američkom univerzitetu u Bugarskoj ukazalo je i da je Srbija među državama koje su glavna meta ruske kampanje širenja dezinformacija.
Analiza više od pola miliona tekstova objavljenih na stranicama mreže Pravda, grupe sajtova koji prema ovom istraživanju šire rusku propagandu, pokazala je da je Srbija na četvrtom mestu po broju objavljenih članaka u odnosu na broj stanovnika.
Vuk Vuksanović međutim smatra da proruske poruke ne širi toliko Moskva, koliko mediji pod kontrolom vladajuće stranke u Beogradu.
„To se radi prvenstveno zato što vladajuća stranka profitira od ruske popularnosti u srpskom javnom mnjenju.
„To je i prilika da se Zapad zastraši ruskim faktorom. U svemu tome, Kremlj je na dobitku jer se proruski sadržaj širi na susedne zemlje poput Crne Gore i Severne Makedonije."
Robert Fico, premijer Slovačke, poručio je da će prisustvovati obeležavanju Dana pobede u Moskvi, ocenivši da su „upozorenje i pretnja Kaje Kalas nepoštovanje" kojima se „snažno" protivi, objavio je Fico na društvenoj mreži Iks.
„Niko ne može da nam kaže da je oslobođenje stiglo sa Zapada, kada znamo da je stiglo sa Istoka", rekao je kasnije Fico.
„Bivši Sovjetski Savez podneo je najveću žrtvu u pobedi nad Hitlerom i nacističkom Nemačkom i to je istorijska činjenica, dopala se ona nekome ili ne".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 11
Milan
Nikola
Plaćač poreza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar