Izraelska vlada je odobrila plan za proširenje vojne ofanzive u Gazi i zauzimanje veće teritorije.
Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da se izraelski kabinet za bezbednost odlučio za „silovitu operaciju" uništavanja Hamasa i spasavanja preostalih talaca dok će 2,1 milion stanovnika Gaze „biti preseljen, da bi bio zaštićen".
Ovaj korak je izazvao zabrinutost i međunarodnu raspravu o njegovim posledicama.
Predlog koji je odobrio izraelski kabinet za bezbednost obuhvata „zauzimanje" Gaze, kontrolisanje njene teritorije, „silovite napade" protiv Hamasa, istovremeno uskraćujući grupi sposobnost da deli humanitarne zalihe.
Proširena kampanja preseliće većinu Palestinaca na jug Gaze dok se vazdušni napadi i druge vojne operacije budu nastavljali.
Prema izveštajima u izraelskim medijima, prva faza plana obuhvata zauzimanje dodatnih oblasti Gaze i širenje „tampon zone" koju je Izrael odredio duž granica teritorije.
Predlog podrazumeva i plan za deljenje pomoći preko privatnih kompanija, koji će okončati dvomesečnu blokadu za koju Ujedinjene nacije kažu da je dovela do teške nestašice hrane.
Kritičari kažu da vojna akcija nije uspela da obezbedi povratak 59 preostalih talaca, od kojih se za i do 24 njih veruje da su još živi, i pozvali su vladu da postigne sporazum sa Hamasom.
Netanjahu nije rekao koliko teritorije će zauzeti izraelska vojska, ali je istakao da one „neće samo ući i izaći".
Veruje se da će plan biti primenjen tek posle posete američkog predsednika Donalda Trampa regionu između 13. i 16. maja, dajući, kako je rečeno, „prozor mogućnosti" za Hamas da pristane na novo primirje i sporazum o puštanju talaca.
Pogledajte: Tramp: „Preuzećemo Gazu, to je mesto za rušenje"
Nedavno najavljeni plan obnovio je zabrinutost zbog rizika od opšte gladi u palestinskoj enklavi.
Izrael je 2. marta zatvorio sve granične prelaze u Gazu, sprečivši da ulazi sva roba, u koju spadaju hrana, gorivo i lekovi, i nastavio vojnu ofanzivu dve nedelje kasnije, okončavši dvomesečno primirje sa Hamasom.
Izraelske vlasti kažu da je cilj ovih koraka bio da se izvrši pritisak na Hamas da oslobodi taoce koje drži.
Ali sve je veći međunarodni pritisak na Izrael da ukine blokadu, uz upozorenje da se bliži masovno gladovanje i da je namerno izgladnjivanje civila ratni zločin.
Nedavno su Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija i UNRVA, Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, saopštili da su iskoristili sve zalihe pomoći u hrani.
Prema Ujedinjenim nacijama, stanovništvo se suočava sa obnovljenim rizikom od gladi i neuhranjenost izato što su skladišta prazna, pekare su se zatvorile, a narodne kuhinje su na nekoliko dana od ostajanja bez zaliha.
Blokada je presekla i priliv osnovnih lekova, vakcina i medicinske opreme neophodne za preopterećeni zdravstveni sistem u Gazi.
Ali Izrael uporno insistira na tome da nema nestašice pomoći na teritoriji.
Izrael je optužio Hamas da krade i skladišti humanitarnu pomoć kako bi je davao njegovim borcima ili prodavao za novac.
UN i druge agencije negiraju da je pomoć preusmerena i kažu da imaju stroge mehanizme nadzora.
Posle najnovije najave planova da se pomoć deli preko privatnih kompanija, UN i druge agencije za pomoć rekli su da bi taj predlog bio kršenje osnovnih humanitarnih načela i da oni neće sarađivati.
Pogledajte video: Nestašica hrane u Gazi - ljudi primorani da jedu ugroženu vrstu morskih kornjača
Do gladi dolazi kad zemlja ima toliko veliku nestašicu hrane da se njeno stanovništvo suočava sa akutnom neuhranjenošću, gladovanjem ili smrću.
Status obično proglašavaju UN, ponekad u saradnji sa vladom dotične zemlje, a često zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama za pomoć ili humanitarnim agencijama.
O njemu se odlučuje uz pomoć skale UN-a zvane Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti (IPC).
Ona ocenjuje nestašicu hrane u zemlji - ili nesigurnost - u odnosu na pet „faza" težine, sa gladi kao petom i najgorom.
Da bi bila zvanično proglašena glad, moraju da se dese tri stvari u konkretnoj geografskoj oblasti:
Izgladnjivanje civila kao metod rata zabranjen je u međunarodnom pravu definisanom u Ženevskoj konvenciji.
UN kažu da je Izrael u obavezi prema međunarodnom pravu da obezbedi zalihe za stanovništvo Gaze, od kojih su skoro svi raseljeni.
Izrael tvrdi da se pridržava međunarodnog prava i da nema nestašice pomoći.
Ali najnoviji plan da se dozvoli ulazak zaliha pomoći u južnu Gazu preko čvorišta koje kontroliše vojska osudila je humanitarna agencija Ujedinjenih nacija OCHA, koja je rekla da to izgleda kao „namerni pokušaj da se pomoć pretvori u oružje".
Viši zvaničnik Hamasa rekao je za BBC da ovu palestinsku grupu više ne zanimaju pregovori o primirju dok Izrael nastavlja da blokira sve isporuke pomoći u Gazu.
Međutim, Izrael je istakao da pažljivo prati situaciju na terenu.
On kaže da je tokom primirja u Gazu ušlo više od 25.000 kamiona koji su nosili skoro 450.000 tona pomoći.
Tramp je nedavno izjavio da je poručio Netanjahuu kako „moramo da budemo dobri prema Gazi" i izvršio pritisak na njega da dozvoli ulazak više hrane i lekova u pojas.
Nije bilo zvaničnog odgovora na to, ali ranije ove nedelje, izraelski ministar spoljnih poslova odbacio je kritike Velike Britanije, Francuske i Nemačke, koje su u zajedničkom saopštenju opisale blokadu kao „nedopustivu" i insistirale da „ona mora da prestane".
Izraelska vojska je pokrenula kampanju da uništi Hamas kao odgovor na neprikosnoveni prekogranični napad 7. oktobra 2023. godine, u kom je poginulo oko 1.200 ljudi, a 251 drugi je uzet za taoce.
Od tada je najmanje 52.567 ljudi poginulo u Gazi, među njima i 2.459 njih otkako se izraelska ofanziva nastavila, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas na teritoriji.
Prva od tri faze sporazuma o primirju koja je stupila na snagu u januaru i prema kojoj je Hamas oslobodio 33 taoca u zamenu za izraelsko oslobađanje oko 1.900 palestinskih zatvorenika i omogućavanje pomoći i druge robe da uđe u Pojas Gaze.
Kad su borbe prestale a hiljade raseljenih stanovnika Gaze su se vratile kućama, Hamas i Izrael je trebalo da započnu pregovore o prelasku u drugu fazu.
Strane su se složile da druga faza pregovora obuhvati oslobađanje svih preostalih talaca kao i potpuno povlačenje izraelskih snaga iz Pojasa Gaze, što bi dovelo do trajnog okončanja rata.
Prva faza je okončana 1. marta, ali pregovori za sledeći stadijum nisu ostvarili napredak.
Od 2007. godine, Hamas je de fakto vladajuće telo za Gazu.
Pojas zemlje je 41 kilometar dug i 10 kilometara širok; okružen je Izraelom, Egiptom i Mediteranskim morem.
Hamas, koji je proglašen terorističkom organizacijom u Izraelu, Americi i nekim drugim zapadnim zemljama, pobedio je na parlamentarnim izborima na okupiranoj teritoriji 2006. godine i učvrstio moć nakon što je proterao rivalski Fatah iz enklave.
U godinama koje su usledile, Hamas i Izrael su se borili u nekoliko velikih sukoba u koje spadaju oni iz 2008/09., 2012. i 2014. godine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Američki medij: Šefica kabineta Trampa nije zabranila Vučiću da dođe u Mar-a-Lago")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar