Ko je bila Florens Najtingejl po kojoj medicinske sestre slave njihov dan

Iza crno-bele fotografije žene pomalo umornog pogleda krije se priča o pionirki moderne medicinske nege.

Živela je u 19. veku u viktorijanskoj Engleskoj, reformisala je zdravstveni sistem i dobila nadimak „dama sa lampom", jer je u toku noći neprestano obilazila pacijente.

„Florens Najtingejl se smatra majkom modernog sestrinstva.

„Bila je sistematična, organizovana i sjajno je upravljala podacima", kaže Sanja Smiljković iz Balkanskog udruženja medicinskih sestara.

Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se tradicionalno 12. maja, na dan njenog rođenja, još od 1974. godine.

• Draga Ljočić - prva srpska lekarka i pionirka borbe za prava žena u Srbiji
• Hirurzi koji su prvi očistili prljave bolnice
• Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti

Hrabra i odlučna

Florens je rođena 1820. godine u Firenci u centralnoj Italiji, gradu po kome je i dobila ime.

Iako je njena porodica pripadala višem staležu, Florens se odlučuje za poziv medicinske sestre - zanimanje koje se u to doba nije smatralo prestižnim.

Tada nije postojao lek za zaustavljanje smrtonosnih infekcija i malo ljudi je razumelo koliko je važno održavati medicinsku opremu i bolničke krevet čistim, a upravo je u ovome najveći doprinos koji je Flores Najtingejl dala čovečanstvu.

Tokom 1854. godine je dobila zadatak od britanske vlade da unapredi uslove za vojnike ranjene tokom Krimskog rata.

U sukobu, koji je trajao od 1853. do 1856. godine, učestvovala je Rusija na jednoj strani i vojni savez koji su činile Engleska, Francuska, Osmansko carstvo i italijanska Kraljevina Pijemont, na drugoj.

Kad je Florens stigla u bolnicu u Skutariju, današnjem Istanbulu, dočekao ju je haos.

Odeljenja su bila prljava, nije bilo dovoljno hrane i bilo je vrlo malo osoblja da brine o ranjenicima.

„Tada je pokazala sposobnost, hrabrost i odlučnost", kaže viša medicinska sestra sa višedecenijskim iskustvom anestetičarke.

U to vreme, infekcije i bolesti su harale bolnicama, pisao je BBC u tekstu Hirurzi koji su prvi očistili prljave bolnice.

Pacijenti su masovno obolevali od stanja poznatog kao „hospitalizam" - danas bismo mogli da ga nazovemo sepsa ili trovanje krvi - a medicinsko osoblje pretpostavljalo je da ga izazivaju loši mirisi, ili mijazma, koji su se širili vazduhom.

„Florens je shvatila da najveći broj vojnika umire od infekcije.

„Zato je poboljšala dostavu hrane, ćebadi, insistirala na higijeni, a tokom čitave noći obilazila pacijente", dodaje Smiljković.

Zahvaljujući njoj, smrtnost je sa 42 odsto, opala na dva odsto.

'Stalno mi traže pomoć i ja uvek pristajem svim srcem'

U pismima prijateljici, koje je objavio Univerzitet Alabama u Birmingemu, Najtingejl je često pisala o prebukiranom rasporedu i brojnim pacijentima koji svakodnevno pristižu.

„Stalno mi traže pomoć za vojnu bolnicu. I uvek pristanem svim srcem.

„Oni znaju da sam im na raspolaganju sada i zauvek", delila je utiske.

Najtingejl ne samo da je krenula da organizuju dobavljanje zaliha i unapređenje uslova, već je sakupljala, sređivala i slala statističke podatke nazad u Britaniju kako bi pokazala vrednost onoga što radi njen tim.

„Florens Najtingejl je pre i iznad svega bila briljantan komunikator", rekla je En Mari Raferti, predsednica Kraljevskog koledža za medicinske sestre ranije za BBC.

„Mogla je da pokaže da su vojnici umirali češće od osnovne nebrige i nedostatka prave nege, nego od ratnih dejstava na bojnom polju.

„Bespotrebni gubici života zaista su je dirnuli u dušu", objasnila je Raferti.

Iako je pratila hirurge i lekare koji su podizali higijenu u bolnicama, Najtingejl je bila ispred svih, primenjujući principe viktorijanskog higijenskog pokreta.

Taj pokret je u britanske gradove donosio pijaću vodu i kanalizaciju - kako bi unapredila čistoću.

Štaviše, najveća transformacija u stopi smrtnosti u njenoj bolnici desila se pošto je popravljena bušna kanalizaciona cev.

Pratila je brojke i pionirski se zanimala za stastiku, govorila je i da joj se podaci čine „životnijim nego romani”.

Pre njenog dolaska u vojnim bolnicama se nije beležio broj umrlih.

Da bi imala uvid u napredak njenog metoda, beležila je podatke i pokazala koliko je važno oslanjati se na činjenice, a ne samo na pretpostavke i predviđanja.

„Ta vizuelizacija podataka da bi ih prenela javnim službama i političarima je bila mnogo važna.

„Oni su videli njen doprinos, i zato je izabrana za prvu ženu članicu Britanskog statističkog društva", kaže Smiljković.

Žena ispred vremena

I po završetku rata, Najtingejl je nastavila sopstvenu misiju.

Tokom 1860. godine, osniva Školu za medicinske sestre pri bolnici Svetog Tome u Londonu, čime postavlja temelje profesionalizacije sestrinstva.

Njena knjiga Notes on Nursing postala je priručnik za generacije medicinskog osoblja.

Bila je zagovornica javnog zdravlja, sanitarnih uslova, preventivne medicine i obrazovanja žena.

Tokom života imala je oko 60 mačaka.

Njen uticaj osetio se i na Balkanu.

Skoro pola veka kasnije, osniva se i Medicinska škola na Zvezdari u Beogradu - prva ustanova tog tipa na Balkanu.

Osnovana je 1921. godine radi školovanje medicinskih kadrova koji bi zamenili medicinske sestre iz inostranstva po njihovom odlasku iz zemlje.

Prva direktorka škole je bila Engleskinja Edit Njut, učenica Florens Najtingejl.

Koji su problemi medicinskog osoblja danas?

Ni posle vek i po, rad medicinskih sestra nije lak.

„Radimo u lošim uslovima i ima nas sve manje", kaže Smiljković.

„Mnogi medicinski radnici su otišli u inostranstvo, započeli posao u privatnim klinikama, neki su promenili profesiju ili otišli u penziju, a ne prepoznaje se potreba za školovanim osobljem", dodaje.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", Srbiji nedostaje više od 4.000 medicinskih sestara

Ipak, poziv koji je izabrala ne bi menjala.

„Ne postoji lepši osećaj od toga što znate da ste pomogli nekom", kaže Sanja Smiljković, uz osmeh.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko je bila Katarina Harlej, britanska bolničarka kojoj su srpski vojnici podigli spomenik u Solunu
• Princeza koja je transformisala ratnu medicinu
• Šta smo naučili od epidemije variole vere