Dok Srbijom 13 godina neprikosnoveno vladaju naprednjaci, glavne poteze u hrvatskoj političkoj utakmici decenijama povlače dva velika igrača.
Vladu predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), stranka desnog centra, dok je predsednik Zoran Milanović, nekadašnji lider levičarske Socijaldemokratske partije (SDP).
Iako Milanović godinama važi za najpopularnijeg političara u zemlji, njegov SDP na lokalnim izborima 18. maja nije uspeo da iskoristi tu popularnost.
Uprkos mnogobrojnim predviđanjama, izgubio je neke tradicionalne baze, poput Rijeke i Siska.
„Lokalni izbori ne slede uvek logiku državnih i zato se na njima, osim u Zagrebu ili većim gradovima, biraju ljudi koje glasači ili ljudi iz njihovog okruženja poznaju", objašnjava Ankica Mamić, stručnjakinja za komunikacije za BBC na srpskom.
Gradonačelnici i župani se u Hrvatskoj biraju direktno i u dve trećine gradova izbor je završen u nedelju.
Drugi krug glasanja održava se 1. juna, kada će se znati i prvi čovek Zagreba, a ubedljivo vodi aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević.
Ponovo će se glasati i u Splitu, Rijeci, Dubrovniku i Vukovaru.
Za razliku od Hrvatske, politička slika se u Srbiji na svim nivoima izgleda boji istom četkicom.
Na lokalnim izborima organizovanim 2024, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) pobedila je u većini gradova i opština.
Iako su birani odbornici lokalnih skupština, gotovo sve liste vladajućih naprednjaka nosile su ime predsednika države - Aleksandra Vučića.
Izborne jedinice su značajno decentralizovanije u Hrvatskoj nego u Srbiji i odnos tamošnjih birača je potpuno drugačiji prema strankama, objašnjava Bojan Vranić, profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
„U Srbiji su jake liderske partije i nacionalna volja se često preslikava i na lokalni nivo", kaže on za BBC na srpskom.
Posle ubedljive pobede Zorana Milanovića na predsedničkim izborima u januaru, politički analitičar Dragan Bagić je za BBC na srpskom izjavio da će pozicija SDP-a na majskim izborima na lokalu biti lakša, ali da joj to ne garantuje nužno i pobedu.
Presudiće, dodao je, „kvalitet kandidata, kampanje i programi za rešavanje problema pojedinih lokalnih sredina."
Dok se početkom godine u Milanovićevom štabu slavilo, nekoliko meseci kasnije atmosfera u prostorijama SDP-a na lokalu bila je sve samo ne pobednička.
SDP je izgubio poverenje u nekim tradicionalnim utvrđenjima poput Rijeke gde je neprikosnoveno vladao više od tri decenije.
Većina tamošnjih birača je u prvom krugu zaokružila ime nezavisne kandidatkinje Ive Rančić.
U drugom krugu boriće se protiv aktuelnog gradonačelnika Marka Filipovića koji je napustio SDP.
SDP je napravio nekoliko grešaka i nije uhvatio talas popularnosti Milanovića, ocenjuje komunikološkinja.
Samo mesec dana pre izbora oni su u „crvenoj Rijeci", kako mediji opisuju ovaj primorski grad, promenili kandidata, pa je umesto aktuelnog gradonačelnika prva na listi bila njegova zamenica, partijska koleginica.
„Strateški gledano bio je to nerazuman potez", tvrdi Mamić.
Da birači u Hrvatskoj ipak više vrednuju kvalitet i rad određenog kandidata, a ne stranku čiji je član ili članica, Mamić ilustruje primerom Siska, gde je SDP posle više od decenije izgubio vlast.
Glasači su najverovatnije, kaže ona, odlučili da kazne Kristinu Ikić Baniček dosadašnju gradonačelnicu, nezadovoljni načinom kojim je upravljala gradom.
Njih 58 odsto glasalo je za HDZ-ovog kandidata Domagoja Orlića.
U Osijeku ostaje kandidat vladajuće partije, iako je, podseća Ankica Mamić, na parlamentarnim izborima HDZ pobrala mnogo manje glasova.
Uticaj partija primetniji je u manjim mestima gde stanovnici vole da su im gradonačelnici priznati i na državnom nivou, utisak joj je.
Tako su birači u Koprivnici, 70 kilometara severoistočno od Zagreba, ponovo većinski glasali za Mišela Jakšića, potpredsednika SDP-a, koji je na funkciji gradonačelnika od 2013. godine.
„On je ostvario odličan rezultat, a i ljudi su očito zadovoljni kako je do sada vodio grad", dodaje Mamić.
Stanovnici najmlađe članice Evropske unije su za godinu i po dana pet puta izlazili na birališta.
Izlaznost je gotovo svaki put bila niža u poređenju sa prethodnim izbornim ciklusom.
Komunikološkinja Mamić kaže da je donekle razumljivo da ljude ne zanimaju izbori za Evropski parlament, ali da nema interesovanja za tim ko će da vodi komunalne poslove ju je razočaralo.
„To je veliki poraz politike", dodaje.
Konačni pobednici ovih izbora biće poznati posle drugog kruga u 13 županija i Gradu Zagrebu, u 46 gradova i 61 opštini.
U Zagrebu je od 2021. godine na vlasti zeleno-leva koalicija Možemo.
Tomislavu Tomaševiću, aktuelnom gradonačelniku koga podržava i SDP, pobeda u prvom krugu umakla je za dlaku. Osvojio je 47,51 odsto glasova.
U državi sa nešto više od 3,5 miliona bilo je 31.802 kandidata, neki su imali i krivične prijave.
Međutim, brojnost nije posebno sporna, kaže Ankica Mamić, napominjući da je bilo manje kandidata nego na prošlim lokalnim izborima i podseća da Hrvatska ipak ima veliki broj jedinica lokalne samouprave.
Birači u Srbiji, koje očekuju lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, više glasaju za poznate političke ličnosti, čak i ako ih nema na biračkom listiću.
„Ljudi vrlo često očekuju da će im Boris Tadić, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić ili Vojislav Šešelj, rešiti komunalne probleme, što nije tako", kaže profesor Vranić.
On je za BBC ranije izjavio da politička decentralizacija u Srbiji u okviru samih stranaka nikada nije urađena i da su centrale dominantne i komanduju lokalom.
Zato je trka za gradonačelnike u Hrvatskoj neizvesna i mnogo zanimljivija nego u Srbiji, dodaje Vranić.
„Birači su u Hrvatskoj više orijentisani ka tome šta određeni kandidat nudi nego što je slučaj u Srbiji", zaključuje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar