Rad Brajana Vilsona sa Bič Bojs (The Beach Boys) obezbedio mu je titulu jednog od istinskih genija pop muzike.
Njegove pesme, najistaknutije „Surfin' USA", „California Girls", „I Get Around", „Good Vibrations" i „God Only Knows", postali su klasici.
Njegova vizija, koja je obuhvatala složene melodije, zamršene harmonije i avangardne teme, postala je prekretnica u popularnoj muzici, izdigavši je iz narativa o momku koji upoznaje devojku dominantnog u žanru.
Ali pritisak slave u kombinaciji sa sve većom zavisnošću od droga stvorio je zatvor iz kog je Vilson sve teže uspevao da pobegne.
Protivno svim očekivanjima, vratio se u novom milenijumu na opšte zadovoljstvo starih obožavalaca i oduševio novu generaciju ljubitelja muzike.
Brajan Daglas Vilson rođen je 20. juna 1942. godine u gradu Inglvudu, u Kaliforniji.
Njegov dominantni i zlostavljački otac ohrabrivao je sina da vežba na igračkama muzičkim instrumentima; u osmoj godini bio je već umešan pijanista i redovan u lokalnom crkvenom horu.
Vilson je često ohrabrivao mlađu braću Karla i Denisa da pevaju zajedno sa njim u složenim harmonijama koje je već osmišljavao.
U školi se isticao u sportu, i na atletskoj stazi i kao korisni fudbalski kvoterbek.
Ali je u 19. godini Vilson, koji je bio gluv na desno uvo, konačno otkrio muzički talenat koji će mu definisati život.
Dobio je magnetofon i uskoro je naučio veštinu overdabinga, vitalnog dela onoga što će postati prepoznatljiva karakteristika zvuka Bič Bojsa.
Ostavši kod kuće sa braćom Denisom i Karlom dok su im roditelji bili na odmoru u Meksiku, Brajan je pozvao rođaka Majka Lava i bliskog prijatelja Ala Džardina da isprobaju pesmu koju su napisali on i Majk.
Dvesta pedeset dolara koje su gospodin i gospođa Vilson ostavili dečacima da kupuju hranu potrošeni su na iznajmljivanje muzičke opreme.
I tako su, sa pesmom „Surfin'", rođeni Bič Bojs.
Naredne godine, kad se „Surfin'" pokazala popularnom debitantskom pesmom, grupa je potpisala ugovor za Kapitol Rekords.
Vozeći se na talasu „surferskog buma" koji je u to vreme zahvatio Sjedinjene Američke Države, Bič Bojs su uskoro ostvarili spektakularan uspeh na top listama.
Pesme kao što su „Surfin' Safari", „Surfin' USA", „Fun, Fun, Fun", „I Get Around" i „Help Me Rhonda" slavili su tinejdžerske snove o surfovanju, trkama friziranih automobila i prvoj ljubavi.
I dok je bend često putovao po kalifornijskoj surferskoj sceni, pozirajući sa daskama na plaži, samo je Denis Vilson zapravo uživao u ovom sportu.
Mnoge od ovih ranih hitova napisao je i aranžirao Brajan Vilson, koji je takođe iskazivao zreliju i introspektivniju stranu u numerama kao što je „In My Room".
Kao jedini američki bend koji je mogao da parira Bitlsima, Bič Bojs su trpeli nemilosrdni tempo snimanja, turneje i promotivnog rada, što je Vilson počeo istovremeno da prezire i od čega je zazirao.
„Imao sam tremu na svakom koncertu na kom sam ikada nastupao", kasnije se prisetio.
„Osećam je intenzivno najmanje četiri-pet minuta. To je apsolutno neizdrživi pakao."
Prvo obelodanjivanje njegovog krhkog stanja usledilo je 1964. godine kad je doživeo nervni slom tokom avionskog leta.
Sa samo 22 godine, odlučio je da prekine sa turnejama sa bendom da bi se usredsredio na pisanje i produciranje.
Slušajući opčinjeno album Rubber Soul Bitlsa, Vilson je odgovorio na njega vlastitim remek-delom Pet Sounds.
Album sa veličanstvenim pesmama „God Only Knows", „Wouldn't It Be Nice" i „Sloop John B," doživeo je ogroman uspeh kod kritike.
Ali promena umetničkog pravca koji je on predstavljao, kao i neke od pesama ispunjene teskobom, zbunili su mnoge slušaoce.
Kad su Bitlsi 1966. godine odgovorili Revolverom, Brajan Vilson su bacio na pisanje, kako je sam rekao, „njegove tinejdžerske simfonije Bogu".
Ali dotični album, Smile, za koji će mu biti potrebno 37 godina da ga dovrši, doveo je do Vilsonovog potpunog nervnog sloma i praktično okončao sve njegove veze sa Bič Bojsima.
Napisan u saradnji sa tekstopiscem Van Dajk Parksom i snimljen uz pomoć beskrajne klike studijskih muzičara, originalni album Smile imao je revolucionarne pesme kao što su „Good Vibrations", „Heroes and Villains" i „Surf's Up".
Vilson, u ovoj fazi već sve paranoičniji, napravio je ogroman bazen sa peskom u dnevnoj sobi i radio na albumu uz pomoć klavira na pesku.
Tokom haotičnih studijskih sesija, tu se našla i zapaljena kofa, kao i muzičari koji su žvakali povrće.
Ostali članovi Bič Bojsa su odbacili ovaj rad kao suviše eksperimentalan.
Najbolnije od svega, Majk Lav, koautor mnogih od najvećih hitova Bič Bojsa sa Vilsonom, ocrnio je Smile kao „album sačinjen od Brajanovog ludila".
Obeshrabren prijemom na koji je naišao Smile i pogođen mentalnom bolešću, Brajan Vilson je 1967. godine odustao od rada na ovom nezavršenom albumu.
Uprkos povremenom ograničenom radu sa Bič Bojs, u koji spada i saradnja na njihovom hit singlu iz 1968. godine „Do It Again", Vilson je postao pustinjak, ostajući kod kuće u krevetu sa vlastitim mislima i vlastitim kokainom.
Sve zabrinutiji za brata, Karl i Denis su 1976. godine angažovali doktora Judžina Lendija, kontroverznog psihoterapeuta.
Uselivši se u Vilsonovu kuću, Lendi je uveo 24-časovnu stražu zbog droge, koju je sprovodila grupa krupnih negovatelja.
Isprva su rezultati bili ohrabrujući, budući da je Vilson izgubio dobar deo viška kilograma i ostvario delimični oporavak od zavisnosti od droga.
Ali nakon što se nametnuo kao Vilsonov poslovni partner i ponašao kao izvršni producent na njegovim albumima, Lendi je proglašen krivim za kršenje poverljivog odnosa doktor-pacijent i promptno je napustio scenu.
Međutim, 1990-ih stvari su počele da kreću na bolje.
Vilson se oženio drugi put - njegova prva žena Merilin otišla je 1978. godine - vratio se u studio sa, isprva, malo uspeha i pomirio se sa ćerkama Karni i Vendi.
Ali njegovo otkriće mladog kalifornijskog benda Vondermints (The Wondermints) konačno će doneti Vilsonu novo priznanje, nakon što su ga nadahnuli da se vrati albumima Pet Sounds i Smile.
Posle 30-godišnje borbe sa ličnim demonima, doživeo je spektakularan povratak sa preradama njegovih vlastitih klasika iz repertoara Bič Bojsa i oživljavanjem njegovog legendarnog davno izgubljenog albuma Smile.
Vilson je prvi put izveo uživo značajno prerađen album Smile u Rojal festival holu u Londonu 2004. godine i potom nastavio da oduševljava publiku širom sveta.
Ono što je zapanjilo kritičare i obožavaoce bila je očigledna radost na Vilsonovom licu dok je nastupao.
Čovek koji je prestao da odlazi na turneje sa 22 godine zbog nesposobnosti da se izbori za nastupima uživo konačno je pobedio svoje strahove.
To je obeležilo povratak u kreativnu formu dok se, narednih godina upuštao u niz snimanja, među njima interpretaciju Geršvinovih klasika koja je dospela na prvo mesto Bilbordove džez liste.
„Geršvin me je veoma inspirisao. Koncept za 'That Lucky Old Sun' bio je inspirisan 'Rapsodijom u plavom' - nije bio pod njenim uticajem, samo inspirisan njom", izjavio je Vilson.
On se 2012. godine zvanično ponovo ujedinio sa preživelim članovima Bič Bojsa, i za turneju i za album, That's Why God Made The Radio, koji predstavlja njegove prve originalne snimke sa bendom posle više od 15 godina.
Ponovno okupljanje takođe je pratilo objavljivanje The Smile Sessions, boks-seta sa pet CD-a na kojima se nalazi sveobuhvatna kolekcija snimaka i neiskorišćenih verzija sa slavnog „izgubljenog" albuma, konačno dajući obožavaocima priliku da zamisle ploču kakva je ona mogla da bude.
Kompilacija je postala hit kod kritike, završivši na Rolingstounovoj listi iz 2012. godine 500 najvećih albuma svih vremena i osvojivši nagradu Gremi u kategoriji najbolji istorijski album 2013. godine.
Međutim, ponovno okupljanje benda bilo je kratkog veka i već 2014. godine Vilson je snimao pesme koje je napisao za sledeću ploču Bič Bojsa kao solo muzičar, uz pomoć gostujućih zvezda kao što su glumica Zui Dešanel i kantri zvezda Kejsi Masgrejvs.
Biografski film o njegovom životu i karijeri, Ljubav i milost (Love&Mercy), sa glumcima Džonom Kjuzakom i Polom Dejnoom koji su igrali Vilsona u različitim stadijuma, naišao je iste godine na hvalospeve kod kritike.
Nastavio je da ide na turneje u poznim sedamdesetim, ali je pretrpeo bolan udarac 2024. godine, kad je njegova žena Melinda umrla u 77. godini.
Ubrzo potom, muzičar je stavljen zvanično pod starateljstvo, a njegova porodica je tvrdila on „ne može da zadovoljava vlastite potrebe što se tiče fizičkog zdravlja, hrane, odeće ili krova nad glavom."
Ovaj razvoj događaja samo je potvrdio muzičarev imidž kao krhke, gotovo dečačke figure, koja je ipak inspirisala hiljade muzičara da pođu njegovim stopama.
Kombinacija njegove kreativnosti kao pisca i tehničkih veština u studiju pretvorila ga je u jednu od najvećih ličnosti popularne muzike 20. veka.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar